ИВАНА ПАВИЋЕВИЋ ЛАЗИЋ – „КУЋА ЧАЈА“
Скоро десет година у граду постоји један локал у граду у коме можете, уз шољицу доброг чаја, да се опустите, да у кућној атмосфери послушате неки ужички бенд, па и да одиграте неку друштвену игру. То је „Кућа чаја“ у Жичкој улици. Прве на идеју да отворе нешто необично у граду су дошле Душа, Дана и Јека. Разноврсним укусима чајева и веома пријатном атмосфером, без икакве рекламе, научиле су, првенствено младе људе, да користе свакодневно чајеве. Уз квалитетну музику, „Кућа чаја“ је посталa место где су окупљају младе уметничке душе, па су ту и организоване и изложбе и поетске вечери. После осам година Дана и Јека су због својих обавеза изашле из посла, али Душица Радојичић је наставила са новим партнерима, Иваном Павићевић Лазић, рођаком, и њеним мужем Срђаном Лазићем. Задржали су концепт, али уметничка Иванина душа, додала је само да цео амбијент постане још квалитетнији и разноврснији.
Ивана, која је глумица Народног позоришта у Ужицу, своју уметничку креативност је пренела и у „Кућу чаја“.
– Атмосферу коју су три девојке развиле у „Кући чаја“ јако ми се свиђала, поетске вечери и изложбе слика биле су добар темељ који је могао само да се надограђује. И то сам предложила Души када је остала сама. Душа је остала да ради са чајевима, од алкохолног пића имамо пиво и ракију и неке сокове. Поред чајева увеле смо коктеле и смутије, које правимо само по нашим рецептима. Основни циљ нам је да „Кућа чаја“ буде стварно буде оригинална кућа у којој где човек може лепо да се осећа и проведе. Негујемо ту традицију са чајем, којих нема нигде у граду. Сада чак имамо и уживаоце чајева, јер многи су схватили да је боље попити неки чај, него кафу. Душа и ја смо спојили концепте и постали смо нешто што је већ постало као наш симбол – „ти-арт“, као уметност чаја, ја из своје сфере уметности, а она са чајем. И када се спојила та два концепта, добило смо стварно нешто ново – рекла је Ивана и додала да „Кућа чаја“ све ово време негује првенствено уметнике, а самим тим и остале вредности мање присутне у новом добу.
У последњих годину дана мало је промењен унутрашњи дизајн. Дизајн ентеријера је у стилу двадесетих, џеза и Мулен ружа, са шеширима уместо лустера, лампе које су антиквитети, Chat Noir осликаним шанком и урамљених око 80 фотографија познатих и историјски важних писаца, глумаца, музичара, филозофа и слично. Али, сви са шољицом чаја у рукама.
– „Кућа чаја“ потенцира квалитетну музику, џез, блуз, рок и, како само име носи, кућевним амбијентом. Кућевни простор се простире у три собе и постоји простор где су ниски каучи, фотеље, а догађа се да омладина узме ћебенце па се покрије. Ту имају и додатак са књигама, стриповима, инструментима, јер је кућа пуна инструмената, има и друштвених игара, па се често игра шах, карте или твистер – рекла је Ивана.
Према њеним речима, програм „куће“ се првенствено заснива на живим свиркама неких од ужичких најбољих градских бендова попут Moondance-a, Jazz Balanca, Никад спремних, Мајка Маре …, доводе и ди-џејеве који прате фанки соул и слично.
– Једном месечно негујемо ритуал тематских тј. костимираних журки, попут Ноћи вештица, Секс и град, Пиџама журка, Дан заљубљених, Божића и слично. Имамо и једном месечно караока вече. Пробаћемо и са стендап комичарима, али то се у Србији тек развија. За који месец почећемо и недељно приказивање филмова из колекције једне глумице – најавила је наша саговорница.
А када су у питању чајеви ароме и укуси су врло разноврсни, а њихова имена заиста привлаче пажњу. У ценовнику се поред имена чаја налази и састав чаја. Ту су поред класичних чајева, имена попут „свит мама“, „чај за љубавнике“, „Али баба“, „1001 ружа“, „ледено доба“, „пустињски чај“, а у њима има алоје вера, жен шена, цвета јасмина итд.
– Чајеве Душа набавља од старих добављача, тако да ту ништа нисмо мењали. Додали смо само нове коктеле и смутије, које правимо по нашим рецептима и ту смо оригинални – рекла је Ивана.
У „Кућу чаја“ не долазе више само млади, већ и старије генерације.
– Млади су већ долазили, а када сам и ја ушла у посао, желела сам д аиз куће извучем и генерације шездесетих и седамдесетих година. Нека дођу на шољу чаја и ту смо успели. Сада једноставно код нас долазе од 20 до 50 година старости. Уживамо и подржавамо различитости. А када говорим о различитостима, код нас долази, бар тако сматрам, највише странаца, захваљујући хостелу, који нас радо препоручују. Скоро свакодневно имамо госте из разних земаља, различите вере, језика, боје коже, узраста, националности. То је код нас постало најприродније. Уживамо у различитостима – рекла је Ивана.
Иначе, Ивана, поред тога што је глумица у Народном позоришту, пре шест година је основала удружење Културни центар Академија, где је почела да ради са децом која желе да глуме.
– Поред глуме имамо одсек за фотографију, српски језик и књижевност, сликарство. Жеља ми је да постане приватна школа у којој постоје сви уметнички одсеци, на коме би на првом месту било дете, јер ми је врло важно ко је предавач, да зна да ради са дететом и да му помогне. Важно је да деца науче да се изразе кроз уметност. Веома ми је битан одсек српски језик и књижевност, како би деца знала да читају, да пишу, да знају шта читају, шта пишу. Тај одсек води професорка српског језика Гордана Рогић, која има доста награда и књига поезија. Глуму водим ја, а за сликарство је одговорна Снежана Ковачевић. Код нас долазе деца основне и средње школе. Велико интересовање је и за фотографију, јер је фотографија постала свакодневни начин изражавања – рекла је Ивана и додала да је такође један од циљева да дете научи да воли само себе и да то изрази кроз неки вид уметности.
У плану јој је да дода још неке одсеке, који не постоје у граду.
Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 973)
