IVANA PAVIĆEVIĆ LAZIĆ – „KUĆA ČAJA“
Skoro deset godina u gradu postoji jedan lokal u gradu u kome možete, uz šoljicu dobrog čaja, da se opustite, da u kućnoj atmosferi poslušate neki užički bend, pa i da odigrate neku društvenu igru. To je „Kuća čaja“ u Žičkoj ulici. Prve na ideju da otvore nešto neobično u gradu su došle Duša, Dana i Jeka. Raznovrsnim ukusima čajeva i veoma prijatnom atmosferom, bez ikakve reklame, naučile su, prvenstveno mlade ljude, da koriste svakodnevno čajeve. Uz kvalitetnu muziku, „Kuća čaja“ je postala mesto gde su okupljaju mlade umetničke duše, pa su tu i organizovane i izložbe i poetske večeri. Posle osam godina Dana i Jeka su zbog svojih obaveza izašle iz posla, ali Dušica Radojičić je nastavila sa novim partnerima, Ivanom Pavićević Lazić, rođakom, i njenim mužem Srđanom Lazićem. Zadržali su koncept, ali umetnička Ivanina duša, dodala je samo da ceo ambijent postane još kvalitetniji i raznovrsniji.
Ivana, koja je glumica Narodnog pozorišta u Užicu, svoju umetničku kreativnost je prenela i u „Kuću čaja“.
– Atmosferu koju su tri devojke razvile u „Kući čaja“ jako mi se sviđala, poetske večeri i izložbe slika bile su dobar temelj koji je mogao samo da se nadograđuje. I to sam predložila Duši kada je ostala sama. Duša je ostala da radi sa čajevima, od alkoholnog pića imamo pivo i rakiju i neke sokove. Pored čajeva uvele smo koktele i smutije, koje pravimo samo po našim receptima. Osnovni cilj nam je da „Kuća čaja“ bude stvarno bude originalna kuća u kojoj gde čovek može lepo da se oseća i provede. Negujemo tu tradiciju sa čajem, kojih nema nigde u gradu. Sada čak imamo i uživaoce čajeva, jer mnogi su shvatili da je bolje popiti neki čaj, nego kafu. Duša i ja smo spojili koncepte i postali smo nešto što je već postalo kao naš simbol – „ti-art“, kao umetnost čaja, ja iz svoje sfere umetnosti, a ona sa čajem. I kada se spojila ta dva koncepta, dobilo smo stvarno nešto novo – rekla je Ivana i dodala da „Kuća čaja“ sve ovo vreme neguje prvenstveno umetnike, a samim tim i ostale vrednosti manje prisutne u novom dobu.
U poslednjih godinu dana malo je promenjen unutrašnji dizajn. Dizajn enterijera je u stilu dvadesetih, džeza i Mulen ruža, sa šeširima umesto lustera, lampe koje su antikviteti, Chat Noir oslikanim šankom i uramljenih oko 80 fotografija poznatih i istorijski važnih pisaca, glumaca, muzičara, filozofa i slično. Ali, svi sa šoljicom čaja u rukama.
– „Kuća čaja“ potencira kvalitetnu muziku, džez, bluz, rok i, kako samo ime nosi, kućevnim ambijentom. Kućevni prostor se prostire u tri sobe i postoji prostor gde su niski kauči, fotelje, a događa se da omladina uzme ćebence pa se pokrije. Tu imaju i dodatak sa knjigama, stripovima, instrumentima, jer je kuća puna instrumenata, ima i društvenih igara, pa se često igra šah, karte ili tvister – rekla je Ivana.
Prema njenim rečima, program „kuće“ se prvenstveno zasniva na živim svirkama nekih od užičkih najboljih gradskih bendova poput Moondance-a, Jazz Balanca, Nikad spremnih, Majka Mare …, dovode i di-džejeve koji prate fanki soul i slično.
– Jednom mesečno negujemo ritual tematskih tj. kostimiranih žurki, poput Noći veštica, Seks i grad, Pidžama žurka, Dan zaljubljenih, Božića i slično. Imamo i jednom mesečno karaoka veče. Probaćemo i sa stendap komičarima, ali to se u Srbiji tek razvija. Za koji mesec počećemo i nedeljno prikazivanje filmova iz kolekcije jedne glumice – najavila je naša sagovornica.
A kada su u pitanju čajevi arome i ukusi su vrlo raznovrsni, a njihova imena zaista privlače pažnju. U cenovniku se pored imena čaja nalazi i sastav čaja. Tu su pored klasičnih čajeva, imena poput „svit mama“, „čaj za ljubavnike“, „Ali baba“, „1001 ruža“, „ledeno doba“, „pustinjski čaj“, a u njima ima aloje vera, žen šena, cveta jasmina itd.
– Čajeve Duša nabavlja od starih dobavljača, tako da tu ništa nismo menjali. Dodali smo samo nove koktele i smutije, koje pravimo po našim receptima i tu smo originalni – rekla je Ivana.
U „Kuću čaja“ ne dolaze više samo mladi, već i starije generacije.
– Mladi su već dolazili, a kada sam i ja ušla u posao, želela sam d aiz kuće izvučem i generacije šezdesetih i sedamdesetih godina. Neka dođu na šolju čaja i tu smo uspeli. Sada jednostavno kod nas dolaze od 20 do 50 godina starosti. Uživamo i podržavamo različitosti. A kada govorim o različitostima, kod nas dolazi, bar tako smatram, najviše stranaca, zahvaljujući hostelu, koji nas rado preporučuju. Skoro svakodnevno imamo goste iz raznih zemalja, različite vere, jezika, boje kože, uzrasta, nacionalnosti. To je kod nas postalo najprirodnije. Uživamo u različitostima – rekla je Ivana.
Inače, Ivana, pored toga što je glumica u Narodnom pozorištu, pre šest godina je osnovala udruženje Kulturni centar Akademija, gde je počela da radi sa decom koja žele da glume.
– Pored glume imamo odsek za fotografiju, srpski jezik i književnost, slikarstvo. Želja mi je da postane privatna škola u kojoj postoje svi umetnički odseci, na kome bi na prvom mestu bilo dete, jer mi je vrlo važno ko je predavač, da zna da radi sa detetom i da mu pomogne. Važno je da deca nauče da se izraze kroz umetnost. Veoma mi je bitan odsek srpski jezik i književnost, kako bi deca znala da čitaju, da pišu, da znaju šta čitaju, šta pišu. Taj odsek vodi profesorka srpskog jezika Gordana Rogić, koja ima dosta nagrada i knjiga poezija. Glumu vodim ja, a za slikarstvo je odgovorna Snežana Kovačević. Kod nas dolaze deca osnovne i srednje škole. Veliko interesovanje je i za fotografiju, jer je fotografija postala svakodnevni način izražavanja – rekla je Ivana i dodala da je takođe jedan od ciljeva da dete nauči da voli samo sebe i da to izrazi kroz neki vid umetnosti.
U planu joj je da doda još neke odseke, koji ne postoje u gradu.
Zvezdana Gligorijević (Užička nedelja 973)
