Заменик градоначелника пољопривредни произвођач

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ НЕМАЊЕ НЕШИЋА. ЗАМЕНИКA ГРАДОНАЧЕЛНИКА

Градски функционер, односно заменик градоначелника Немања Нешић, потврдио је да је као пољопривредни произвођач добио субвенције за пољопривреду код Републике Србије и сматра да на то има право, као и да то није сукоб интереса.

На конференцији за новинаре одржаној у четвртак, 3. августа, на којој је Немања Нешић говорио о новим подстицајним средствима којима Град Ужице, у сарадњи са Регионалном развојном агенцијом, подстиче пољопривредне произвођаче за нови садни материјал малина, пошто је сам поменуо да је пољопривредни произвођач, на питање да ли је учествовао за субвенције, рекао је „да види да нам је то занимљиво“ и одговорио да „јесте“:
– Учествовао сам за субвенције код Републике, на шта сам имао право, наравно код града не, јер би то био конфликт интереса – рекао је Нешић.

Саднице по 20 динара

Иначе, Немања Нешић је на конференцији за штампу рекао да је Град Ужице, заједно са РРА Златибор, објавио конкурс за пољопривредне произвођаче са територије града, а који се тиче подршке за подизање нових засада воћњака у 2017. години.
– Сви стручњаци из области воћарства слажу se да је један од узрока лошијих приноса воћњака у нашим крајевима лош генетски потенцијал самих воћки. Предуслов савременог воћарства на првом месту је здрав сертификован садни материјал. Управо због тога Град Ужице успео je да обезбеди за све пољопривредне произвођаче са територије нашег града вероватно најквалитетнији садни материјал који се налази на тржишту Србије. У питању су саднице по веома повољним условима. То значи да ће, nа пример, садница сорте малине микер или виламет, пољопривредни произвођач бити у обавези да издвоји 20 динара по садници, што је веома повољно. Поред садница малине, пољопривредни произвођачи ће моћи да конкуришу за саднице јабука, крушки, шљиве и дуње. Конкурс је отворен до 25. августа – рекао је Нешић.

Град учествује учествује са 50 посто цене садног материјала. Регуларна цена сертификоване саднице на тржишту је од 50 до 60 динара.
– Успели смо на количину у Институту у Чачку да снизимо цену на 40 динара. Половину од тога ће финансирати град, а другу половину пољопривредни произвођач – рекао је Нешић.

Основни критеријем за формирање листе је редослед пријема потпуних захтева за субвенцију, за који Нешић каже да је врло једноставан и позвао је све оне који планирају подизање нових воћњака у јесен ове године да што пре конкуришу, јер је јако пвовољно.
Нешић је рекао да је пошлог петка завршен пријем захтева за конкурс из области живанарства и каже да су имали поприлично интересовње.
– Општа процена је да имамо поприлично добро структуирање кавлитетног и квантитативног одабира интервенција у пољу пољопривреде. За пољопривредне прикључке и музилице, до 60.000 динара, конкурс још увек отворен. После конкурса за воћарство, остаје конкурс, по први пут, за половне тракторе – рекао је Нешић и додао да је већ три месеца отворен конкурс за набавку система за наводњавање до 60.000 динара.
– Сви они чије су инвестиције биле веће од 60.000 динара, могли су да конкурипу и остваре субвенције код Републике. Имам информацију да је са територоје града преко 400 пољопривредних произвођача остварило субвенцију код Министарства пољопривреде – рекао је Нешић.

Он је рекао да су пољопривредни произвођачи слали захтеве за подршку и помоћ за штете изазавне временским (не)приликима.
– Имали смо штете од града, а највећу штету на нашим малињацима су направили касни пролећни мраз и снег, и топао ветар који је дувао у средини бербе малине. Процена је да је принос у 2016. години био 2.000 тона, а да је ове године било око 10 посто штете, око 200 тона. По цени од 1,5 евра, то је 40 милиона динара по том основу. Снег и град нису елементарне непогоде. Лично сам, као пољопривредни произвођач, имао озбиљне штете од временских непогода и мислим да је нереално очекивати да локална самоуправа надокнађеује штету као последица временских непогода – рекао је Нешић.

Малина, стратешки производ?

– Малина има огроман значај и улогу у целој Западној Србији и велики је број људи који директно или индиректно живе од малине, па зато заслужује да буде стратешки производ. То је производ који дефинтивно има социо-економски значај за наш крај. Никада нисам учествовао у креирању тих врста политика и апсолутно је нереално у модерној тржишној економији, у капитализму, загарантовати цену било чега. Тога морамо да будемо сви да будемо свесни. Оно што је минiстар пољопривреде Недимовић урадио и обећао је врло важна ствар, а то је да имамо потпуну транспарентну цену око извоза малине, јер око тога је било највише недоумице. Неки кажу да су нам пуне хладњаче малине, не може да се прода по 1,5 евра. Зато је та информација, по цени којој се извози врло важна, и она ће директно да утиче индиректно на развој воћарства. У овом моменту је то што држава може да учини. Сматрам да декларативно назвати нешто стратешким производом, а не пратити никакве друге механизме, суштински нас не води у решавање проблема. Малина је годинама била решење проблема људима који нису имали егзистенцију по неком другом основу, а сада, када је цена постала нестабилна, она се појављује као проблем. Могу да се надам да је то привременог карактера и да ће цена прићи два евра и да ћемо имати мањих проблема тог типа – рекао је Нешић.

Говорећи о другим воћним културама у нашем крају, Нешић каже да шљива покрива велику површину, али да су шљивици просечне старости 35 година, са проблематичним здравственим стањем, као и то да сво друго воће има безначајан социо-економски ефекат.
– Ми управо желимо да не зависимо од једног производа и цене, и да не постанемо таоци тих кретања. Зато нудимо повољне услове и за друго воће – рекао је Нешић.

Нова скупа занимација на тргу

Уградња новог сата сата на тргу, односно замена старог за нови, коштаће око 1,34 милиона динара са ПДВ-ом.
– Сматрамо да је ниво савремених технологија превазишао чувени сат испод трга који ту постоји. Одржавање тог сата, сата на уласку у град у Омладинској улици и још два сата, било је јако високо и износило је око 300.000 динара на годишњем нивоу. Одлучили смо да укинемо те позиције – рекао је Нешић.
На идеју о замени сата на тргу су дошли када је Град хтео да пласира сервисне информације преко постојећег сата на тргу.
– Суочили смо се да он има могућност од 140 карактера, као некадашњи пејџер. Раписали смо јавну набавку и на месту чувеног сата биће постављен један од најмодернијих лед екрана на коме ће бити сат и друге сервисне информације и најаве значајних догађаја. Такав екран ће имати могућности да емитује неке утакмице и друге догађаје. Он ће бити интегрисан у систем веб сајт града и друштвених мрежа, тако да је сасвим нормално очекивати у 2017. године, имамо мултимедијалне садржаје у централној градској зони – рекао је заменик градоначелника и додао да ће нови сат бити већих димензија.
Радове ће исзвести „Светломатик“, а имаће и гаранцију од три године.

И, наравно, Стаматовић

На питање једног новинаре како реагује на изјаву председника општине Стаматовића, да помаже мештанима рубног насеља у Никојевићима, да добију воду, Нешић је рекао да је то још једна од многобројних дезинформација Милана Стаматовића.
– Апсолутно није тачно да руководства Ариља и Ужица нису ништа учинили, како би решили питање водоснабдевања Никојевића, као и да је сама општина Чајетина обезбедила воду за пиће Никојевићима. У последњих неколико година Град Ужице је издвојио око 24 милиона динара за изградњу магистралног цевовода и свих пратећих садржаја од подстанице Ћуприје до резервоара Градина, чиме је у ствари обезбеђена пијаћа вода за мештане Никојевића. Није коректно да се, по ко зна који пут, председник општине Чајетине појављује у рубним селима наших две локалне самоуправе као неко ко решава проблеме и да ће у тим срединама он донети бољитак. После Бисоке, Беле Земље, Кремана, сада се то десило у Никојевићима. Да ли сте чучи да је неко из Ужица ишао и сликао се по Мачкату и Даутовцу, говорећи да је захваљујући само ужичком водоводу обезбеђена вода за само та два чајетинска села. Сматрамо да је регуларно и нормално комшијско понашање да се допуњујемо када је то потребно – рекао је Немања Нешић.

З. Г.

Comments

comments