Округли сто
Удружење дистрофичара, особа оболелих од церебралне и дечије парализе Златиборског округа, у просторијама Центра за едукацију просветних радника у Ужицу, организовало је округли сто на тему запошљавања особа са инвалидитетом.
Чедомир Цицовић, пи-ар Удружења, подсетио је да се активности на тему перспективе запошљавања особа са инвалидитетом, коју иначе организује Удружење, уз подршку Министарства рада и социјалне политике, периодично организују.
– Желимо да пратимо ситуацију на пољу запошљавања, као једном од најважнијих сегмената живота лица са инвалидитетом. Намера нам је да на овом округлом столу направимо пресек стања са представницима локалне самоуправе, јавних предузећа, Привредне коморе Ужице и Националне службе за запошљавање, и резимирамо шта је рађено у претходном периоду, каква је ситуација данас и које су перспективе дугорочног модела запошљавања особа са инвалидитетом- рекао је Цицовић.
Он је додао да је добро је што је 2010. године донет Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом.
– Највећи обим запошљавања особа са инвалидитетом у Ужицу се постиже путем активних мера запошљавања, од којих је најучинковитија мера јавних радова, мада постоје и случајеви самозапошљавања. Ти ефекти су периодични и орочени, али и добри, јер особе са инвалидитетом почињу да излазе из својих кућа, примају плату, што им подиже самопоуздање и утиче на ширење радних навика. Важно је да и приватни, и јавни сектор, виде бенефите од овог запошљавања, не само због обавезних квота, већ и реалне продуктивности особа са инвалидитетом.
Цицовић је истако да је поражавајуће мизеран број новозапослених особа са инвалидитетом са евиденције Националне службе за запошљавање.
– Постоје капацитети, јер је све више образованих особа са инвалидитетом и наш циљ је да повећамо број новозапослених. Образовање јесте највећа препрека, али јавни сектор, на жалост, игнорише овај закон о запошљавању, иако сам закон не прави разлику између приватних и јавних послодаваца- рекао је Цицовић и објаснио да пенали које послодавци плаћају за неиспуњавање квота, иду у активне мере запошљавања, као што су јавни радови и субвенције фирмама које запошљавају особе са инвалидитетом.
Биља Терезић, пи-ар Националане службе за запошљавање Ужице, истакла је да је највећи проблем запошљавања особа са инвалидитетом њихова старосна структура.
– То су обично људи старији од 50 година и најчешће занатлије и мајстори који имају застарела знања и вештине, које не одговарају послодавцима. Предрасуде које послодавци имају према особама са инвалидитетом су из године у годину мање, будући да Националана служба већ дуже време промовише социјално одговорно запошљавање, пре свега самозапошљавање, стручну праксу, јавне радове и субвенције зарада за особе са инвалидитетом без радног искустава.
Према Терзићкиним речима, у Ужицу је тренутно незапослено 5.200 лица, од чега 146 особа са инвалидитетом. Тај број се смањи када су у току јавни радови, али се након три, четири месеца, особе са инвалидитетом врате на евиденцију незапослених. Углавном су средњег стручног образовања, док је факултетски образованих јако мало.
Љ.К.
