Prvog meseca kada je Lider opozicije primetio tu pozamašnu uplatu na svom računu, pomislio je da je verovatno neki zaostali honorar od ranije. Drugog meseca ponovo je bila uplaćena identična suma na njegov račun i tada je posumnjao da je u pitanju ipak nekakva greška. Međutim, trećeg meseca kada se pojavila ista suma odlučio je da nešto preduzme.
Zatražio je izvod sa svog računa u banci da ustanovi ko mu to tako redovno i izdašno uplaćuje velike pare.
Otkriće ga je paralisalo. Dobijao je uplate iz računovodstva Vladajuće stranke! Nije znao šta pre da uradi od besa. Prvo je pomislio na konferenciju za štampu, ali šta bi tačno rekao.. Kako objasniti novinarima da baš ništa ne znaš i nemaš pojma o uplatama na sopstveni račun… Da prijavi policiji, to je tek bilo besmisleno..Neko mu zlonamerno uplaćuje velike pare..Sigurno bi mu se slatko narugali… A da vrati pare..Mogao bi da ispadne nekakav donator vladajuće stranke, i njegova uplata bi se sigurno našla u medijima.
Morao je hitno da raščisti stvar. A zna se ko o svemu odlučuje.
Pozvao je Predsednika.
– Ne znam šta radiš, ali neće ti uspeti!- krenuo je oštro i bez uvoda.- Nema tih para, bre, kojim vi mene možete da kupirte! Jel‘ shvataš ti to?! Ne pada mi na pamet da radim po tvojim nalozima, da izvršavam tvoja naredjenja i da izdajem svoje glasače! Jel‘ ti jasno!? Odmah da si prestao da mi šalješ pare!
– Ne znam o čemu pričaš- čuo se smireni glas Predsednika.- Niti treba da mene slušaš, niti treba da izvršavaš moja naređenja..Niti se od tebe nešto očekuje..A to su pare, gospodine, koje si ti regularno zaradjuješ…
Lider opozicije je bio totalno zbunjen.
– Ma šta to lupetaš!? Kako je moguće da ja regularno zarađujem bilo kakve pare od vas ?!
– Zarađuješ, zarađuješ…I to pošteno.
– Ti, dakle, samo radi i govori to što inače radiš i govoriš…
– To je nama sasvim dovoljno…
Slobodan Simić
