Piše prof. dr Bilja Grujičić
I da znate dragi moji, ne volim zečeve. Ne vole ih ni moje prijateljice, bar smo se oko toga složile. Nismo se složile oko izbora boja za predstojeću sezonu, bile smo na strani Nataše Bekvalac, jer smo pokazivale žensku solidarnost, a i kako reče jedna od nas, svi su oni isti, sa značajnim smeškom u uglu usana. Oduvek sam ja bila ona koja sve razume, ali i meni ovoga puta, nije ostalo ništa drugo nego da budem na njihovoj strani. No, zečevi nam se nisu sviđali, a bilo ih je sve više, drage moje, ne znam da li ih prepoznajete. Njihovo je vreme oko Uskrsa. Plašljivi su, sve bi nešto hteli, kad ono, nema šargarepe. I onda dosta toga ostane zečici da uradi. Treba pronaći šargarepu, treba je oglodati, treba oštriti zube, često i nepotrebno, mile moje. A onda je treba svom zecovu i servirati. Možete pozvati i zečiće, sve je po vašem izboru. Onda možete, ako želite saslušati i to da je možda ta šargarepa baš žilava. …Ako budete uporne, sledeći put će biti bolje… Ponavljanje je mera svih uspešnih radnji.
– Neće mene niko da farba!, rekla je Ana, najglasnija od svih nas. Sigurna sam da Ana nije govorila o uskršnjim jajima, uvek je bila direktna. I da napišeš to tako u kolumni, ti uvek nešto u zavijenoj formi, nekad je potrebno reći bobu da je bob, obraćala se meni, a ja sam opet i ovde ublažila oštricu njenih reči, jer joj nisam dala moje pero, iako sam smestila njene misli.
A zecovi, ko zecovi, malo su se uplašili. Današnje zečice su jako uporne i htele bi stalno da samo one idu u potragu za šargarepom, pa bi htele da biraju vrstu, pa da nešto menjaju, a zecovi vole mehaničke i pravolinijske radnje, da im ostane energije za još po nešto. I šta sad mislite, da li lisice vrebaju? Uvek i na svakom koraku. Nema šargarepe, nema nedeljne supe koja se puši, nema ubeđivanja oko toga ko će pojesti šargarepu, jer je dobra za zdravlje. Svi su se urotili protiv tog nedeljnog ručka kao simbola, sloge, jedinstva, svega. Pa vi, mile moje, proslavite Uskrs u krugu porodice, što vam ja iskreno želim.
Volim sav taj praznični dekor, zečeve, jaja, pletenice od testa koje je pravila moja baka, volim vezene stolnjake, svašta volim.. Ali bojim se, da sve ostaje na nivou dekora. Lukovina, vaskršnje šaranje, vaskršnje darivanje, bitno je da ide iz srca, onda pogađa pravo u metu, U poplavi veštačkih osmeha izgubili su se i zecovi i zečice, samo im još zubi vire. Ali to je već tema za mog zubara, a ja mu šaljem najiskreniji osmeh koji se može zamisliti, jer ga je zaslužio. Tako da drage moje, zečice, ofarbajte ta jaja, bez da budete i same ofarbane, napravite uskršnje pletenice, bez da budete i same upletene i namignite vašem zecovu, ali samo ako je doneo šargarepu! Srećan Uskrs, ovog puta vas još više volim! Vaša BILJA
Užička nedelja 1010
