Зечице и зечеви

Пише проф. др Биља Грујичић
И да знате драги моји, не волим зечеве. Не воле их ни моје пријатељице, бар смо се око тога сложиле. Нисмо се сложиле око избора боја за предстојећу сезону, биле смо на страни Наташе Беквалац, јер смо показивале женску солидарност, а и како рече једна од нас, сви су они исти, са значајним смешком у углу усана. Одувек сам ја била она која све разуме, али и мени овога пута, није остало ништа друго него да будем на њиховој страни. Но, зечеви нам се нису свиђали, а било их је све више, драге моје, не знам да ли их препознајете. Њихово је време око Ускрса. Плашљиви су, све би нешто хтели, кад оно, нема шаргарепе. И онда доста тога остане зечици да уради. Треба пронаћи шаргарепу, треба је оглодати, треба оштрити зубе, често и непотребно, миле моје. А онда је треба свом зецову и сервирати. Можете позвати и зечиће, све је по вашем избору. Онда можете, ако желите саслушати и то да је можда та шаргарепа баш жилава. …Ако будете упорне, следећи пут ће бити боље… Понављање је мера свих успешних радњи.
– Неће мене нико да фарба!, рекла је Ана, најгласнија од свих нас. Сигурна сам да Ана није говорила о ускршњим јајима, увек је била директна. И да напишеш то тако у колумни, ти увек нешто у завијеној форми, некад је потребно рећи бобу да је боб, обраћала се мени, а ја сам опет и овде ублажила оштрицу њених речи, јер јој нисам дала моје перо, иако сам сместила њене мисли.
А зецови, ко зецови, мало су се уплашили. Данашње зечице су јако упорне и хтеле би стално да само оне иду у потрагу за шаргарепом, па би хтеле да бирају врсту, па да нешто мењају, а зецови воле механичке и праволинијске радње, да им остане енергије за још по нешто. И шта сад мислите, да ли лисице вребају? Увек и на сваком кораку. Нема шаргарепе, нема недељне супе која се пуши, нема убеђивања око тога ко ће појести шаргарепу, јер је добра за здравље. Сви су се уротили против тог недељног ручка као симбола, слоге, јединства, свега. Па ви, миле моје, прославите Ускрс у кругу породице, што вам ја искрено желим.
Волим сав тај празнични декор, зечеве, јаја, плетенице од теста које је правила моја бака, волим везене столњаке, свашта волим.. Али бојим се, да све остаје на нивоу декора. Луковина, васкршње шарање, васкршње даривање, битно је да иде из срца, онда погађа право у мету, У поплави вештачких осмеха изгубили су се и зецови и зечице, само им још зуби вире. Али то је већ тема за мог зубара, а ја му шаљем најискренији осмех који се може замислити, јер га је заслужио. Тако да драге моје, зечице, офарбајте та јаја, без да будете и саме офарбане, направите ускршње плетенице, без да будете и саме уплетене и намигните вашем зецову, али само ако је донео шаргарепу! Срећан Ускрс, овог пута вас још више волим! Ваша БИЉА

Ужичка недеља 1010

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.