Жута кућа и ФК „Слобода“

- Од када су они отишли, наша деца су дала 9 голова, а примила 85. Страшно! - Са све коферима ноћ пред меч, одлазим кући јер просто немам где да спавам, а то очигледно никога није била брига, остали момци се враћају у једну чувену "жуту кућу", једно неуредно место, које није ни близу достојно условима за живот -

СРПСКА ФУДБАЛСКА ПОСЛА
У ФК „Слободи“ из Ужица поново бура. Фудбалер Немања Обреновић је напустио клуб из Ужица, па чак и објавио отворено писмо у коме пише о свом боравку у клубу у последњих шест месеци, док су родитељи деце која тренирају у „Слободи“ отишли у управу клуба и упутили више захтева. Незадовољство радом клуба исказали су и родитељи чија деца тренирају у дечијим селекцијама клуба и у школи фудбала (од 2004, 2005, па све до 2010. годишта). Њих двадесетак отишло је у управу клуба са својим захтевима.
– Највише нас је заболело што су сменили тренере Ђорђа Спасојевића и Јестратија Јовановића, који су их водили од шесте године и постизали изузетне резултате. Јестратије је практично створио кадете. Чим је направио три везане победе одмах су га сменили. Они су смењени без нашег знања, иако ми све плаћамо, и чланарине, опрему, путовања, судије, припреме. Ђорђе је прошле године са нашом децом 2004. годиште био први у лиги Западне Србије и сада је први у овој полусезони. Управа је рекла да је смењен зато што нема лиценцу – рекао је Милан Милић, отац дечака који тренира у Слободи.
Милан Цвијовић, такође родитељ једног од дечака, додао је да деца већ два месеца немају тренинге, а пре тога тренирали су у насељу Турица, где је терен жабокречина, а у спортској хали иза семафора и то када је слободан термин.
Између осталог, незадовољни родитељи навели су да су платили и по 140 евра да деца иду на припреме у „Домаћи кутак“ на Златибору.
– У току ноћи су то променили и одвели нам децу у неку кућу. Нису имали плаћене термине за терене, а тренер Ђорђе се сналазио како је знао и умео – додао је Цвијовић.
Жељко Катић, још један родитељ, рекао је да су деца из Школе фудбала остала без тренера Жељка Карадаревића и Николе Стефановића.
– Од када су они отишли, наша деца су дала 9 голова, а примила 85. Страшно! А тај Карадаревић и Спасојевић довели су много деце у клуб. Наша деца су тренирала у ОФК Слобода, да би сада у полусезони прешли у ФК Слобода и тако испали из лиге у којој су играли. Сада играју у лиги са неких пет-шест екипа – рекао је Катић.
Родитељи су се састали са директором Слободе Владом Росићем, који им је рекао да су довели нове тренере са лиценцама и да утичу на Градску власт да се среди терен у Турици, а да не желе да се у клуб врате Спасојевић и Јовановић.


Сада већ бивши фудбалер ФК „Слобода“, Немања Обреновић, у свом отвореном писму јавности, између осталог написао је како је шиканиран од „главног“ у клубу, да је, иако је био међу бољим играчима у клубу, седео на клупи, па чак да је и шеф стручног штаба због тога поднео оставку.
– Мислим да сам дужан да вам препричам шта се све дешавало претходних шест месеци и да људи треба да знају стање у српском фудбалу, као и то какав је некада живот једног професионалног спортисте, а ја као неко ко је играо и живео и у Италији, као и у Словенији и наравно Србији, сматрам да сам довољно компетентан да то проценим и дам свој суд о свему. Смештен сам у сјајан апартман, као што сам и тражио, храна је била сасвим добра, услови за тренинг такође добри, стручни штаб?! Све, само не стручан… – навео је Немања и писао како је отерано шест играча из прве поставе.
Затим је навео да је био избачен из свог стана пошто клуб није платио једног динара станодавцу, а самим тим поделио судбину и још неколико играча, који су избачени из станова.
– Са све коферима ноћ пред меч, одлазим кући јер просто немам где да спавам, а то очигледно никога није била брига, остали момци се враћају у једну чувену „жуту кућу“, једно неуредно место, које није ни близу достојно условима за живот. Два дана након утакмице и даље нико не зна где да ме сместе, па ме два саиграча, дугогодишња пријатеља, примају у стан који плаћају по пола са клубом… Дошао сам до тога да дајем део пара из свог џепа да платим стан у Ужицу. Упркос мојим свакодневним молбама том сујетном малом човеку да се отерани играчи врате, он то није чинио, све док му нисам обећао да неће тражити динара за повратак у клуб и да нам је свима у интересу фудбал и да помогнемо Слободи и својим каријерама. Момци се коначно враћају, кормило преузима шеф Марић, почињемо да имамо нормалне тренинге, крећемо боље да играмо, ускоро везујемо и прве победе, стичемо нове бодове… Али, бивам одстрањен на клупу… навео је Немања.


Он је још писао да је седам момака остало без смештаја и у „жутој кући“, да су избачени на улицу.
– Момци завршавају у јефтином градском хостелу, спавају на палетама и сандуцима из другог светског рата, чак су нашли и шлемове, поезија… Нема потребе да вам после сваке авантуре наглашавам да нико плату и даље није примио, а ближи се крај првенства… Након тога се још свашта нешто дешавало, негде смо победили, али нисмо добили ни једно обично „честитам момци“ од стране управе, али зато јесмо пљување при следећем поразу. Сезона је завршена, ниједан, али тврдим ниједан играч, није добио ниједну једину плату. Скоро цео тим је, рекао би вам онај мали човек отеран, јер не ваљају, сад ће он да направи нови, али ја ћу вам рећи истину, скоро сви играчи су узели папире и отишли главом без обзира. Провели смо празнике неки код куће, без плата, без ичега, наравно уз лажна обећања која су се слушала целе сезоне. Ови су, наш везни играч и његов млађи брат, остали у Ужицу, без хране, без пара, у стану за време свих празника, нико није позвао дечка ни да види да ли је жив. Паре му је послала његова жена, која му чува дете, које није могао да види, јер није имао за карту до куће, а те паре је утрошио да кува себи 20 дана и није могао да изађе ни на кафу до града.
На крају је, сумирајући ситуацију у клубу, навео:
– Припреме су почеле 10. јануара, без терена, без услова за тренинг, наравно без тренера и погодите без чега још – тима и пара… Тренинзи, ако се тако могу назвати, одржавани су у сали за кошарку на паркету, трчања по парку града итд … – навео је између осталог у писму Обреновић и описао како нису хтели ни да му исплате ни половину дуга, а да би се друге половине одрекао.

Звездана Глигоријевић

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.