ФАМИЛИЈА СРПСКИХ НАВИЈАЧА
Исповест хулигана
– Имамо и Едукативно креативни центар „Фамилија српских навијача“ где се навијачи доказују у уметничким креацијама –
У „Крејзи Норту“ („Луди Север“), Клубу ужичких навијача „Црвене звезде“ одржана је презентација књиге „Исповест хулигана оно као Јесењин“ Владице Симоновића Симона. Уз књигу, навијачи „Црвене звезде“, као и сви остали могли су да купе и заставе, мајице, дискове и још по нешто. Након презентације и дружења уз музику и пиће Симон и његови сарадници су се дружили и певали уз гитару и пиће. Причали су о Дрездену, Минхену и још по нечему. Пред полазак кући, новинар „Ужичке недеље“ разговарао је са Владицом Симоновићем.
Кажите читаоцима „Ужичке недеље“ о чему се ради у књизи и како сте дошли на идеју да пишете ову књигу?
Књига је састављена од искрених исповести навијачког вође, односно мене. Мени то није занат. Када имам папир и оловку запишем, када немам исповести прођу. Те које сам записао су у књизи. Оне служе као поука млађим навијачима да постоји други пут осим оног којим смо ми ишли. Ми смо 30 година ишли, учили и плаћали грешке. Не морају и они да их плаћају. Нека прочитају нешто из ове књиге. Научиће нешто сигурно. Нисам писао нешто што они желе да прочитају о мојим тучама и догодовштинама којих има гомила, него нешто из чега могу да извуку неку поенту и позитивну причу која њима може да користи. Све је у форми стиха, поезија је у питању. Нису све навијачке песме. Има ту и родољубивих, навијачких песама, личних ставова, скроз интимних и на скроз социјалне теме.
Ово је друга књига коју сте написали, након књиге „Песме из навијачког живота“ у којем су два навијачка албума за „Црвену звезду“ („Песме са Севера“, „Приче из навијачког живота“) и један за репрезентацију („Фамилија српских навијача за нас и репрезентацију“). Да ли је нова у плану?
У припреми су два нова албума. Албум српских добровољачких или четничких песама и један нових навијачких песама који се односи на репрезентавцију, као и филм „Исповест хулигана“, али са неким опширнијим причама.
Како сте задовољни посетом и шта мислите о ужичким навијачима „Црвене звезде“?
Изузетно. Нисам први пут у Ужицу. Ту ми је тазбина. Кажу одакле ти је жена одатле си и ти. Ја се заиста тако осећам и доста другара ту имам. Немам никакву концепцију ових промоција, овог циркуса који правимо. Некад испадне тако једноставна опуштена варијанта. У кабаретској атмосфери прикажемо представимо фамилију српских навијача. То је прича уједињених српских навијача, здрава прича, на здравим основама. Представимо књигу и нешто што радимо, а мало уз причу, песму, поезију…
На промоцији сте причали о ривалству и помирењу навијача „Партизана“ и „Црвене звезде“?
Не мислим само на помирење навијача „Црвене звезде“ и „Партизана“, него свих навијача. Ривалство треба да постоји. Глупо је да се изгуби тај чар борбе и ривалства, али има неких ствари где се претерује, прелази негде у малте не неко секташење и у криминал. Долази до убистава, тешких повреда, свега. То заиста нема смисла шта се дешава у спорту. Ми смо за мушку, фер навијачку тучу. Написали смо правила за навијачки бокс. Значи да се та одвија пред свима у рингу. Са правилима, судијама, присуством лекара, мерама заштите, па да видимо ко је вођа, колико је спреман, ако је до доказивања. Имамо и Едукативно креативни центар „Фамилија српских навијача“ где се навијачи доказују у уметничким креацијама. На пример имамо нашу робну марку, музичке пројекте, издања, бавимо се српском историјом, имамо покрет едукативног и спортског карактера и свесрпски навијачки покрет је, да кажем, треће радно поље где се ради на организовању навијача на подршци репрезентацији и свим појединцима који Србији доносе част, углед и привилегију.
Поменули сте на презентацији да треба да будемо једна нација када игра репрезентација?
Нација се односи на малу националну мањину. Ми смо народ, што је много више од нације. Треба да будемо сложни око тога. Да знамо ко смо, шта смо, одакле смо и бар тих дана, када игра селекција, да будемо као једно.
Имате ли, за крај какву поруку навијачима „Црвене звезде“?
Навијачима „Црвене звезде“? Па ништа посебно. Нека прате рад „Фалимије“. Ми све што радимо кажемо. Наш рад је потпуно јаван и поносимо се тиме што радимо. Нема ништа скривено, тајних, криминалних ствари. Потпуно један јавни рад. И користим прилику да позовем све навијаче да приступе „Фамилији“.
Презентацији књиге „Исповест хулигана оно као Јесењин“ просуствовало је око 70 навијача „Црвене звезде“.
##########################################
Књижевно вече код Зикија улепшао је најстарији присутан навијач „Црвене звезде“ Ужичанин Зоран, који је са аутором прочао како су протицали дани на путу ка титули првака Европе 1991. године и догађајима одиграним у Дрездену и Минхену. Колико се воли „Црвена звезда“ доказује и чињеница да су два навијача црвено – белих дошла из Краљева. Потписник ових редова сазнао је за њих двојицу, а можда они нису једини који су дошли из другог града.
Милан Ђокић – Соко
