Grupa na Fejsbuku raspisala konkurs
Društvo živih pesnika
DŽP grupa, odnosno grupa Društva Živih Pesnika, nastala je na društvenoj mreži Fejsbuk 29.10.2012. godine i danas ima preko 3.000 članova. Grupa se još naziva i „Balkanska poetska unija“, zbog čak 2/3 autora iz eks SFRJ. Osnivač grupe je Nikola Šipetić, zajedno sa Jelenom Stojković Mirić i Vladimirom Protićem.
Grupa je 15.11.2014. godine raspisala međunarodni konkurs za poeziju, koji je trajao do 15. februara 2015. Tokom konkursa pristiglo je preko 500 prijava, koje su u finalu svedene na 300, a zatim na 100 autora, sa po 3 autorske pesme. Tačno tri meseca pristizali su mejlovi od Vardara, preko dijaspore do Triglava, gde se našlo i Užice, sa najmlađom predstavnicom.
Od 15.februara zvanični član je i Užičanka Nađa Đoković, čija je poezija prošla kroz vrata ovog međunarodnog konkursa pesnika, kao jedini participant i predstavnik Zlatiborskog okruga, čije su se pesme našle u ovom Zborniku. Od tada je stalni član Društva živih pesnika i stalni učesnik, čiji će se poetski doprinos nalaziti i u narednim ostvarenjima ovog umetničkog časopisa.
Promocija Zbornika održana je u Beogradu, 16.maja 2015. u Kulturnom centru Nea Pagnea, gde su se pesnici, među kojima je i Nađa Đoković, predstavljali svojom poezijom.
Jedna od tri pesme Nađe Đoković koja je prošla na konkursu
DOKAZ
Raspleti mi svoju sigurnu dušu,
Da mi bude jedina opasnost,
Što đavola plaši, a nebo gazi,
Što miluje, ljubi, pa kazni.
Dopusti da osetim kajanje krvi,
Kajanje što kroz vene juri,
Pa zastani kad god me setiš,
Setiš da još šetam, žmureći.
Tvoja kuća se zove istina,
A svaki korak ti lažan,
U meni trčiš i ne stižeš,
Beziš… i tako se vraćaš.
Jer moje je biće začarani krug,
Što u njemu počne, baš tu mu je kraj.
Koliko god pobegla daleko,
Tvoje je lice moj pakao i raj.
Davno nekad, pružićeš mi ruku,
Još ćeš me bolom sećati na smeh.
Dok smo daleko hiljadama duša,
Ja ću za korak plaćati ceh.
I dok te demantujem, grčeći srce,
Potvrđujem te postojanjem svojim.
Gde ćeš večnijeg doma od sećanja?
Iza tih vrata oduvek i stojim.
I kad god ih otvoriš, ja ću te sresti,
A tvoj me pogled okrznuti neće.
Bol što će mi se cediti niz dušu,
Bol je dokaz nekad zvane sreće.
