Piše prof Bilja Grujičić
A šta bi moglo drugo ovoga puta, osim malina? Ne interesuju mene ni francuski predsednički izbori, ni to što oni imaju drugi krug, ni pojačana retorika koja dolazi iz Prištine i ovaj narod tera da stalno bude zagledan u svoje sinove i ono što im sledi, znam za rezultate izbora i u Kosjeriću i u drugim mestima gde su održani, ali me to ne udara po džepu, a sve dok vas ne udara po džepu, dragi moji, ne boli tako strašno. Uostalom, ko plaća muziku, taj naručuje pesme, vazda bilo!
Nepovoljni vremenski uslovi, sneg i mraz uništili su dobar deo voćnjaka, vinograda i malinjaka u Srbiji. Stručnjaci upozoravaju da će, ukoliko se obistine najave meteorologa u vezi sa vremenskim prilikama, dovesti do toga da rod bude desetkovan, a pojedini voćnjaci će biti potpuno uništeni. Te štete najveće su na područjima Nove Varoši i Prijepolja, gde je visina snežnog pokrivača bila najveća, do 30 centimetara. Pa ko će sad da trese i otresa…
A sećam se pre godinu i nešto više razgovora se komšinicom iz lifta…
A Vi komšinice, niste ništa zasadili? – gledala me je sumnjičavo, ne verujući da se kod mene nešto baš praktično radi. Inače, imala je tu slobodu da mi se obrati, a bila je dobro informisana o svemu što se u zgradi dešavalo, ko kome stiže, u kakvim je ko rođačkim odnosima, kad je kakav parastos i ostale sitne pikanterije, dok za sebe ne mogu reći da me je interesovalo ko danas kuva pasulj! Ne sačekavši moj odgovor, pohvalila mi se kako su bili vredni, i kako je prinos očekuje, pa baš u ovo vreme. Ali, čovek snuje, a Bog odlučuje, kao što vidite, dragi moji. Istina, za trenutak sam joj zavidela, nije tu bio samo novac u pitanju, jer čvrsto verujem da se najvažnije stvari u životu ne mogu kupiti novcem, već sam razmišljala o zdravim radnim navikama svoje porodice, o zajedničkom provedenom porodičnom vremenu (pa bilo to i prisilno), o organski gajenim proizvodima, o sopstvenom boravku na svežem vazduhu, o kostima, osteoporozi i nedostatku gvožđa, o emisijama i stručnjacima sa savetima o gajenju malina, u zamenu za iskreni seljački savet:” Slušaj, mala, hoćeš li ti, stvarno u malinu?” I naravno o ponekoj prestonici u koju će me ovog puta odvesti niko drugi do njeno Visočanstvo Gospođa Malina. Svega sam se setila, međutim, kad život podeli dobre karte, nije teško igrati. A ovako? Šta kažu osiguravajuće kuće? One u ovom slučaju nisu nadležne, niko nije očekivao ovaj sneg kad mu vreme nije, a što reče jedan deda, poljoprivredni proizvođač: ”Ja, da imam da osiguram sve što mi savetuju, ne bih se ovim ni bavio, nego bih otišao da živim na Floridu!”
I šta sad? Kako je seljak ostao tako nezaštićen, kako je moguće da u 21. veku mora isključivo da gleda u nebo? Ne znam, moja znanja dotle ne dopiru, čovek je živuljka ograničena željama, strahovima i nadanjima. Trudim se da ne sretnem moju komšinicu iz lifta, jer što reče Andrić: ” Žao mi je, žao čovjeka!”
Srećan vam Prvi maj, praznik rada i neka nam se rad isplati, dragi moji! Živeli, vaša Biljana!
