На 28. ужичком регионалном ликовном салону селекциона комисија и жири за доделу награда Вјекослав Ћетковић, историчар уметности и ликовни уметник из Ужица, Весна Петровић, ликовни уметник из Чачка, и Софија Бунарџић, ликовни уметник из Ужица, доделили су и то: Прву награду Ани Лазић, Друга награда салона уручена је Николи Радосављевић и Трећа награда салона уручена је Владимиру Антић, док је Похвалу салона добио Славко Луковић.
Ана Лазић је добила прву награду за композицију од керамике чије дело носи име „Без назива“. Рођена је 1988. године у Ужицу. Завршила је Средњу уметничку школу у Ужицу, дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду на одсеку керакмика 2012. године.
Никола Радосављевић је добио другу награду за композицију ЕКВ – Тонемо, у техници цртеж и оловка. Рођен је у Ужицу 1991. године, дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду, одсек примењене графике, атеље графика и књига 2014. године. Мастер студије је завршио на истом факултету. Добитник је шеснаест награда из области цртежа и графике. Учествовао је на више од сто педесет колективних изложби у земљи ииностранству (Србија, Холандија, Немачка, Кина, Швајцарска, Русија, САД…) Стипендиста је неколико различитих фондова. Студент је друге године докторских студија ФПУ у Београду и сарадник демонстратор на предмету графика 2 ФПУ Београд.
Владимир Антић добитник је треће награде за композицију Епилог – Модул Но 1, где је коришћена комбинација дрвета, мермера и фотографија. Антић је рођен у Чачку 1978. године. Дипломирао је на ФПУД у Београду 2002. године. Члан је УЛУС-а од 2004. године, а од 2009. године живи и ради у Ужицу.
На овогодишњем Ужичком регионалном ликовном салону Биљана Спаловић, историчар уметности и професор ликовне уметности у Гимназији, вратила је сећања на професора Милету Никитовића (10.10.1929. – 05.06.2015.).
– Прошлог лета, у Ужицу је преминуо наш драги колега и пријатељ, професор ликовне културе Милета Никитовић. Цео свој радни век провео је радећи у школи. Продуховљеност и племенитост, окренутост лепом и узвишеном учинили су да се уметношћи бави не само у школи, већ и ван ње, радећи на изложбама, објављујући текстове у часописима и каталозима, посећујући културне догађаје у граду и учествујући у њима. Знао је читати слике и друге учити читању. Веровао је у лепоту и креативност, у способност човека да својим идејама, радом и инветивношћу преокрене стварност. Учио је ђаке истинским вредностима, преносио им веру у снагу и универзални језик уметности, као и знање о неким општим етичким, људским и цивилизацијским принципима. Заувек ћемо га се сећати са љубављу и поштовањем – написала је Биљана Спаловић.
З. Г.
