LA LA LAND, ZOOTOPIJA, OJ MADE IN AMERICA I MESECINA, BATO!
NAGRADE:
Najbolji film: Moonlight
Najbolji reditelj: Damien Sazel, La la Land
Najbolja muška glavna uloga: Kejsi Aflek, Manchester By The Sea
Najbolja ženska uloga: Ema Stone, La La Land
Najbolji adaptirani scenario: Berry Jenkins, Moonlight
Najbolji originalni scenario: Kenet Lorengan, Manchester by the Sea
Najbolja sporedna muška uloga: Mohershala Ali, “Moonlight”
Najbolja sporedna ženska uloga: Viola Davis, “Fence”
Najbolji dokumentarni film: “OJ Made in America”
Najbolji strani film: “Salesman” (Iran)
Najbolji dugometražni animirani film: “Zootopia”
Najbolji kratki igrani: “Sing”
Pošto su greškom za najbolji film proglasili La La Land (šta bi Vorenu Bitiju???), ubrzo je nagrada uručena producentima filma “Moonlight”, priči o životu mladog crnca u Majamiju, zavesa u Dolby Teatru spuštena, a ova holivudska noć proglašena za najdosadniju, po oceni mog jednočlanog žirija.
Kada je 16. marta 1929. godine u Holivudu, pred 270 ljudi koji su za ulaznicu platili po 5 dolara, održana prva ceremonija dodele filmskih nagrada “Oscar”, nije bilo teško predvideti budućnost ceremonijala, jer se nazirala i svetla budućnost filmske industrije. 3048 zlatnih statua kasnije, na 89. dodeli nagrada za najbolja filmska ostvarenja, skoro smo se ubili od dosade. Makar mi u direktnom TV prenosu, a gledala je publika iz 25 zemalja I pratilo je 74 medijske kuće; sigurna sam da se ništa manje nisu dosadjivale ni zvezde u Dolby Theatre u Los Angelesu. Džimi Kimel nas je znalački udavio, kao da je čovek odjednom izgubio svaki smisao za humor I dobru zabavu. U jednom je bio u pravu – nadam se iskreno da je ovo njegovo poslednje voditeljsko oskarovsko iskustvo.
La La Land je pokupila skoro pola nagrada od 14 nominacija, Gibson je ostao kratkih rukava, kao i Vašington, Bridges, Strip, a očekivano je replika na svaki govor, konstataciju ili zahvalnicu, imala reference na američkog predsednika Trampa. Džimi je, uz bacanje bombona i keksica sa plafona pozorišta pokušao da nas zabavi i ljutitim tvitovima, ali smo od tog silnog humora svi zaspali pre vremena, i skoro preskočili skandaloznu grešku proglašenja pobednika. Nije me dojmio ni ulazak publike sa ulice, desetak ljudi koje su namamili u salu i njima lično priredili iznenadjenje u susretu sa zvezdama, šansu da naprave par selfija, da buduća mlada od Dženifer Aniston na poklon dobije brendirane naočare za sunce, a od Dejzel Vašingtona proglašenje braka. Ludilo neopevano!
BEVERLY HILLS, CA – JANUARY 08: Casey Affleck poses in the press room during the 74th Annual Golden Globe Awards at The Beverly Hilton Hotel on January 8, 2017 in Beverly Hills, California. (Photo by Venturelli/WireImage)
Možda je ovakvoj ceremoniji doprinela i tematika ovogodišnjih nominovanih filmskih ostvarenja – preovladavale su ili ljudske, socijalne drame, ili bajkovita bekstva od njih, ali su čak i pesme izvedene na ceremoniji zvučale dosadno, pa se ni Sting, kao veteran, nije proslavio.
Na žurkama posle ceremonije je, sigurna sam, bilo zabavnije, naročito tamo gde je, po tradiciji, hranu već 23. put spremao Volfgang Pak. Uz pedesetak delikatesnih jela danima je sa svojim pomoćnicima uvijao Oskar čokoladice u 24-karatno zlato, uz koje se pio najbolji šampanjac.
I crveni tepih je bio zanimljiviji i životniji od same ceremonije; biće tesna trka za najbolju haljinu, taksido, nakit, frizuru i modni promašaj, a Rajan Sikrest je definitivno najbolji domaćin, od koga bi budući voditelji mogli ponešto I da nauče.
Ipak, za kraj citiram Džimija Kimela I njegovu jedinu suvislu opasku, da je “prošla godina bila odlična za film – u njoj su crnci spasili NASU, a belci JAZZ!”
https://www.youtube.com/watch?v=sHiwA7kqk8g
