Piše prof.Bilja Grujičić
Moji momci vole gude, volite li ih i vi, dragi moji? Ćevapi, bečke šnicle, krmenadle, slaninica i pršutica, a tek duvan čvarci… Ništa bez toga, valjda je to tako sa muškima sa ovih prostora. Ja sam u manjini, moram da se prilagodim, tako da mi nedelja sa satarašem, teško prolazi, iako je sve sitno iseckano. Šta ćete? Ljudi najčešće ne prepoznaju, kada nešto činite za njih, pa bilo i da kuvate srcem.
Međutim, sveže svinjsko meso poskupeloje prošle nedelje u proseku za 30%. Koliko krmenadli sada možete kupiti za 500 dinara? Nešto oko kilogram. Kažu proizvođači da svinja ima dovoljno, uvoz nije potreban, a i pre poskupljenja, promet mesa se smanjio za 10 do 15%. I šta sad? Preći na hrono. Znate, to je sada popularno, svi se tako hrane, to su one uspešne slike koje se javljaju u paru, “ pre“ i “ posle“.
Možda bi se meni to i moglo prodati (Ko u životu nešto nije probao, taj nije ni živeo!), ali, mojim momcima teško. Ženski mozak će, verovatno učitati sve te nade o obećanoj mršavosti, ali ja ću, ipak, glasati za dobar domaći roštilj, za dobrog majstora roštilja, tačnije za njega. A grilovane tikvice, pa paprike sa roštilja, pa prepečen hleb… Neću više nabrajati, ali, postavlja se jedno matematičko pitanje: Kako i koliko puta mesečno, sa prosečnom platom, možete jesti one krmenadle sa početka? Imam tu sreću da znam kako se živi sa tom prosečnom platom, a množenje i deljenje su su računske operacije koje se uče u drugom razredu osnovne škole. Znam, reći ćete, kome je letos do deljenja, ali ja sam računala, pa računajte i vi. Ne jede se pečenje, Biljana, svakog dana, a i ti čitaš, samo onako kako piše, nemoj sad još o potrošačkoj korpi!
Ovoga puta rešila sam da se ne bavim tuđim avlijama, iako se u međuvremenu dogodio i Minhen, već samo našom. Rasveta na Kadinjači, Kusturica na Starom gradu, solidan izbor grupa na Park festu, čak i za probirljivce. Biće da imamo priliku da zablistamo i postanemo značajna tačka na turističkoj mapi naše drage državice. Nije Tesla baš slučajno nas odabrao posle Nijagare. Poštujte domaće! Željno čekam taj dan žutih, belih i crnih turista sa svojim šarenim koferima koje guraju preko Trga partizana, a iskreno se nadam da će do tada i Tito biti vraćen tamo. Ako hoćemo, možemo. Želja je već put do realizacije.
Za sam kraj ću vam reći, dragi moji, da je moja malenkost posetila izložbu “Necenzurisane laži“ da vidi koji su se to mediji pretvorili u servis i podršku vlasti, kako se to popularno kaže, a i da nešto naučim, jer, kaže Platon, da biti bez poštovanja prema mišljenju i sudu boljeg čoveka, je bestidnost, koja je posledica preterane slobode,a ja neću da budem takva.
I znate šta sam videla, da istina ima dva kraja, ili Vi mislite drugačije? Do nove Vlade!
Vaša Biljana!
875
Prethodni tekst