Covid-19 u SAD – Dan trideset deveti
– Krajem novembra 1918. godine građani San Franciska su se okupili na ulicama da proslave kraj I svetskog rata, ali i pobedu nad pandemijom Španske groznice, zbog koje je grad bio u karantinu, a svi bili obavezni da nose maske na javnim mestima. Maske su skinute, uprkos upozorenjima zdravstvenih radnika, a posle proslave broj zaraženih, obolelih i umrlih u San Francisku se značajno povećao –
Kao što je i obećao, predsednik Tramp juče nije održao dnevni brifing Kriznog štaba, verujem za dobro sopstvenog zdravlja i zdravlja nacije. Doduše, opet je o tome tvitovao, tvrdeći da njegovi susreti sa novinarima ne vrede ni truda ni vremena, jer dobija nepristojna pitanja, a onda i nezamislivu interpretaciju odgovora koje novinarima daje.
Juče je, doduše, imao i preča posla – sa Putinom je izdao zajedničko, simbolično saopštenje, u znak sećanja na saradnju američkih i sovjetskih trupa u borbi protiv fašizma, dokazujući kako dve zemlje mogu sarađivati. “Duh Elbe je primer kako naše zemlje mogu da stave na stranu razlike, izgrade poverenje i rade zajedno za dobro sveta i viših interesa”. –kaže se, između ostalog, u saopštenju dva predsednika.
I ovaj Trampov potez izazvao je glovobolju nekim tvrdim članovima njegove adminsitracije, koji oštro kritikuju poteze Rusije u međunarodnim odnosima, i naročito njihovo eventualno uplitanje u predstojećim predsedničkim izborima.
Subota nije bio neradni dan za coronavirus, brojke zaraženih se povećavaju, uveravaju nas, zbog povećanog broja urađenih testova povećavaju, ali je značajno manji broj preminulih. Ipak, Amerika se približila kritičnoj cifri od milion zaraženih – 933.400, sa 53.500 preminulih, skoro 100.000 izlečenih i više od 5 miliona testiranih. Država Njujork i dalje prednjači, grad Njujork je i dalje epicentar zaraze, saopštavaju nam broj novih žrtava u tamošnjim staračkim domovima, među beskućnicima i siromašnima. U jednom naselju u Luizijani, koje su odranije krstili kao “Aleju kancera” populacija Afro-Amerikanaca umire u velikom procentu i od coronavirusa. St. James se nalazi između Nju Orleansa i Baton Ruža, a oko 21.000 stanovnika živi na prostoru okupiranom sa više od 200 rafinerija i fabrika hemijskih proizvoda. Naselje sada zovu i “Aleja smrti”, a broj umrlih od coronavirusa potvrdjuje da su ljudi izloženiji zagadjenju vazduha i zemlje podložniji i manje otporni u pandemiji.
Od ponedeljka će još neke države, među njima Ajdaho, Colorado, Arizona, Tenesi, Teksas, Montana, Florida i Mejn, krenuti sa primenom prve faze otvaranja i povratkom u normalni život, a svet su već obišle prve fotografije iz frizerskih, salona za masažu i tetovaže širom Džordžije (stvarno, šta bi u ovom trenutku bilo kome moglo biti preče od toga), u kojoj će restorani takođe početi da rade od sutra.
Sa druge strane, guverneri mnogih država, naročito onih koje su blizu bankrotstva, traže finansijsku pomoć od savezne vlade, objašnjavajući da, ukoliko je ne dobiju, neće moći da isplaćuju plate policajcima, vatrogascima, zdravstvenim i prosvetnim radnicima, ali se konzervativni senatori zahtevima suprotstavljaju, tražeći od takvih država da podnesu zahteve za bankrotsvo, jer njihovi finansijski problema nisu izazvani pandemijom. Država Ilinois, recimo, potražuje 41 milijardu dolara za svoje ispražnjene kase. Rešenje će, očigledno, biti negde na sredini, a očito je i da neće moći da prođe bez politizacije. U začaranom krugu su svi, i vlasnici malih i srednjih preduzeća, i državni službenici, i lokalni zvaničnici, i savezna adminsitracija. Jer, ako je iz saveznih fondova za spas restorana, recimo, uplaćeno toliko sredstava, kako će oni i koga opsluživati, ako na ulicama neće biti onih koji održavaju red i mir, i ako gostima budu ispražnjeni džepovi. Osim toga, ne zna se ni odakle bi Trampova vlada mogla nakupiti potrebni novac, kada je savezni deficit već 3.7 triliona dolara, skoro učetvorostručen za poslednjih mesec dana.
U zemlji demokratije, slobode se polako ukidaju, postupci i izjave cenzurišu na mala i na velika vrata. Kongresmenku u Kongresu države Mičigen, članicu Demokratske partije Kejt Vitset, njene kolege iz partijskog odbora upravo su cenzurisale zbog toga što je otvoreno zahvalila predsedniku Trampu za mogućnost da dobije lek hydroxycloroquin i tako u poslednjem trenutku izbegne smrt od coronavirusa. Mada, partijski drugovi tvrde da je nisu ukorili zbog izjave, nego zato što ih nije konsultovala pre odlaska na sastanak sa predsednikom u Belu kuću. Partija, kao što znamo, ne prašta nedisciplinu!
Firma “Masimo” radi na usavršavanju svog patenta “Safetynet”, plastične narukvice koja može da meri puls, disanje i procenat kiseonika, a ako se vrednosti poremete signal šalje bolnicama preko telefonske aplikacije. Namenjena je izlečenim pacijentima za praćenje njihovog oporavka i već se koristi u 60 američkih bolnica. U međuvremenu nas nadgledaju dronovi, mere nam i temperaturu, mada kažu, za sada još prilično neprecizno, a beleže i kijanje i ozbiljan suvi kašalj. U Nevadi dostavljaju i hranu iz naručenih restorana. A upravo se vlasnici biznisa u Nevadi bore da se što pre vrate u normalno stanje, u ono pređašnje stanje u kome je “sve što se desi u Las Vegasu, ostajalo u Las Vegasu”. Guverner se još ne oglasava niti objavljuje datum za “party time”.
Nevidljivi neprijatelj pokazuje još više lica u ovom pandemijskom ratu, pa sada kao moguće simptome zaraze lekari, osim povišene temperature, kašlja, kratkog daha, glavobolje, gubitka čula ukusa i mirisa, navode i bolove u mišićima, ili bordo pečate na stopalima i nogama zaraženih.
Dok su na jugu Kalifornije zbog visokih temperatura plaže ovog vikenda pune, evo jedne zanimljivosti iz istorije. Krajem novembra 1918. godine građani San Franciska su se okupili na ulicama da proslave kraj I svetskog rata, ali i pobedu nad pandemijom Španske groznice, zbog koje je grad bio u karantinu, a svi bili obavezni da nose maske na javnim mestima. Maske su skinute, uprkos upozorenjima zdravstvenih radnika, a posle proslave broj zaraženih, obolelih i umrlih u San Francisku se značajno povećao.
Možemo li nešto iz istorije naučiti? Ne znam. Nisam pametna! I ne znam da li bi iko sa sigurnošću to mogao da nam kaže. Ni danas, a ni sutra, kada će nam biti kako nam bude.
Mila Filipović, Čikago
