ДР МИЛОШ БОЖОВИЋ, ДИРЕКТОР ЗДРАВСТВЕНОГ ЦЕНТРА
Милош Божовић за новогодишњи број Ужичке недеље говори о раду Здравственог центра у 2015. години, о свим турбуленцијама у овој години, као и предстојећој деоби центра и о вишку запослених.
УН: Како бисте оценили рад Здравственог центра Ужице у 2015. години?
– Здравствени центар и здравствене установе, 10 домова здравља и 3 болнице, су у 2015. години били суочени са доста тешкоћа у раду, али мислим, када подвучемо црту, да смо солидно радили. Ја лично, увек сам незадовољан, јер мислим да увек може боље да се ради у свим пољима, треба сви мало више да дамо себе. Никад није била спорна стручност, али мало комуникације је недостајало. То је нешто на шта су у претходном периоду пацијенти имали највише примедбе. То ће нам у наредном периоду бити циљани фокус на чему треба да радимо.
УН: Влада Србије је донела мере о обнављању болница и домова здравља. Да ли је Здравствени центар добио новац и колико, и шта ће бити обновљено?
– Крајем године Влада Републике Србије је преко Министасртва здравља спровела поступак реновирања и реконструкција болница и мокрих чворова у здравственим установама. Тако су и здравствене установе на подручју Златиборског округа добиле без ПДВ-а 40,5 милиона динара. Тај новац је тачно распоређен према величини установе, па је наша болница Ужице добила око 5,9 милиона динара, а дом здравља 2.916.000 динара за реконструкцију мокрог чвора и кречење. Пре неколико дана посетила нас је фирма, која је добила тендер за извођење тих радова и треба да направе спецификацију посла који смо им задали. Очекујемо да ће радови почети почетком године.
УН: Шта је још обележило 2015. годину?
– Крајем године смо на Златибору отворили педијатријску амбуланту у нашој здравственој станици. Педијатар ће за сада радити и у летњој и у зимској сезони 4 сата и то је наш кадар. Из сопствених капацитета смо реновирали бившу стоматолошку ординацију. Такође, пред сам крај године, изместићемо уролошку амбуланту Опште болнице Ужице у потпуно нови адаптирани простор од 120 до 130 квадрата, а који се налази у продужетку интернистичког дела. Имаће две ординације, простор за интервенције и чекаоницу. То ће бити један репрезент од амбуланти у болници, поред неуролошке амбуланте у овим старим просторима. Радићемо и на реконструкцији других амбуланти у овим павиљонским деловима. Могу рећи да је 90 посто тих реконструкција урађено из донација, а вредност радова је око 2,5 милиона динара.
– Почетком године смо пустили у рад потпуно реновиране просторије пријемно-ургентне службе у нашој болници, која се тешко може препознати, у односу каква је била раније. То је више од 90 посто одрађено донаторством и спонзорством. Највећим делом, са око 20.000 евра, добили смо преко фондације Радмила Мићка Јевтовића из Косјерића и других донатора, свеукупно 30.000 евра. Ту је реконструисано све, од подова, спуштених плафона у свим просторијама које припадају тој служби, до улазних врата.
– Оно што помало одрађујемо су операције из области кардио-хирургије. Урађено је 24 тих операција. Тренутно имамо на специјализацији субспецијалисту из области кардио-хириругије. Очекујемо да ћемо се у наредној години снабдети новим деловима опреме. Мислим да ћемо и ми имати добре услове за развијање кардио-хирургије.
УН: Каква је сада ситуација са магнетном резонанцом и скенером?
– У претходном периоду имали смо проблема са кваровима опреме високе технологије, типа магнета и скенера. Тренутно ради скенер у две смене и скидамо потпуно листе и обезбедили смо сервисирање са заменом цеви и преветнивно одржавање. Очекујемо до краја ове године да покушамо да пустимо магнет, да нам министартво у наредном периоду обезбеди један део који је скупљи, да апсолутно потпуно стартујемо. Пре квара на магнету, потпуно смо били скинули листе чекања.
УН: Имали сте ситуацију да су два техничара из радиолошке службе ухапшена под сумњом за примање мита.
– Имали смо ту непријатност да су нам та два техничара приведена и задржана у полицији, због сумње да су примили мито. Ми смо предузели законске мере, суспнедовани су, јер је задржавње полиције било 48 сати. Ми смо увек на располагању, бар што се тиче менаџмента и највећег броја запослених, нашим пацијентима. Ако неко одвраћа пацијента од услуга наше болнице и шаље га у приватне ординације, слободно да нам се јави, јер ми не можемо имати све информације, јер имамо око 3.500 запослених. Ми морамо да имамо информацију да би смо одреаговали.
УН: Да ли ће се и како решити проблем у стоматологији?
– Ова година је обележена проблемом у стоматологији и функционисање рачуна под блокадом. Имали смо разумевање од министарстава здравља и финансија, које нам је омугућило плаћање путем асигнације. Ипак, дефинтивно ће се до краја године решити проблем запослених у стоматологији. Држава је донела одлуку да до краја ове године, 31. децембра, да се то заврши. Министарство здравља је тачно утврдило вишак, а Министарство финансија је тачно определило средства да се исплате отпремнине према кадровском плану, било да су доктори стоматологије, стоматолошке сестре или зубни техничари. Они ће до краја године добити отпремнине, а остатак плата, од када је прекинут трансфер средстава за њихове плате из Републичког фонда, а то је од августа 2012. године, добиће до краја јануара сав тај заостатак. Почетком фебруара ћемо имати завршену ту ствар са вишком запослених у стоматологији.
УН: Колико има вишка запослених у Здравственом центру?
– Министарство за локалну самоуправу је утврдило тачан број запослених у свим установама. Здравствени центар Ужице се гледа као једна установа са 3.429 максималним бројем запослених. Када се одузме стоматологија и они што ће отићи са отпремнинама, остаје 130 запослених вишка у односу на тај број. То је искључиво у администрацији и у техничкој служби. У наредном периоду један број ће отићи у пензију, па ће нам то олакшати једну непријатност. У току је анкета ко ће добровољно да напусти и имају три могућности одласка са отрпемнинама. У међувремену, формирао сам комисију састављену од директора свих здравствених установа у оквиру Здравственог центра и руководиоца сектора, дакле директора 10 домова здравља, три болнице и руководиоца фармацеутског, техничког, економског и правног сектора. Очекујемо од Министарства локалне самоуправе критеријуме. За сада их нисмо добили из републике и уколико се то не деси, ми ћемо на нивоу центра направити одговарајуће критеријуме усаглашене са синдикатима и сигурно ниједан критеријум неће смети да се не испоштује. То сам гласно и јасно рекао директорима, јер закон је донет и он се мора поштовати. У тим нашим установама има различитих структура образовања, јер су се у последњих 15 до 20 година примале различите структуре занимања, а раде на пословима којима не припадају. За сваки посао биће одговарајућа стручна спрема. То ће усоталом тражити Фонд, када будемо са њима потписивали уговор.
УН: Каква је ситуација са бројем запослених спремачица и са другим техничким особљем?
– Рекао сам да има вишка и у админситарцији и техничким службама. Негде има вишка у администрацији, негде у техничкој служби. На пример, у ужичкој болници немамо довољно спремачица, али у администрацији имамо вишка. Република нам је дала могућност и ми смо сада ангажовали у неком обиму Агенцију за чишћење и у том правцу ће ићи друге ствари. Ми имамо развијен вешерај и развијену кухињу, а неко ко то нема, вероватно ће ићи према тим агенцијама, јер по правилима Европске уније, тачно се зна шта подразумева која служба и колико запослених, а за остало морате да се сналазите. Зато ћу од директора здравствених установа тражити да под материјалном и кривичном одговорношћу потпишу изјаве да су отпуштени запослени под утврђеним критеријумима. Очекујемо да ће бити звања и притисака, али не сме се попустити ни у једном случају, јер само ако се једном попусти, онда ће попустити цео систем, а онда нема ни реформи.
УН: Да ли ће бити премештања медицинских сестара из установе у установу?
– У наредној години ћемо сигурно морати један број сестара из домова здравља изместити у болницу, јер нам у болници недостаје сестара, а у Дому здравља има вишка. Нећемо дозволити да нам буде вишак медицинског особља, јер имамо недостатак и сестара и лекара.
УН: Да ли ужичка болница има довољан број лекара, јер су многи отишли у иностранство?
– Нама је једини проблем, што се тиче кадровске попуњености, дечија хирургија. Ако је отишао неурохируг, добили смо новог неурохирурга, имамо довољан број радиолога, за разлику од других, имамо довољно специјалиста патолошке анатомије, на граници смо са анестезиолозима, имамо на завидном нивоу кардиолога, интерниста, хирурга, ортопеда, имамо и неку тенденцију постепеног занављања. Сукцесивно дајемо специјализације, тако да ћемо у наредном периоду дати специјализацију за пластичног хирурга, јер имамо само једну докторку, а друга нам је отишла у приватнике. Из дечије хирургије смо дали две специјализације. Понегде немамо сталну покривеност, јер је по нормативу дозвољено да ради само један лекар.
УН: Ви сте једини максио-фацијални хирург у целом Златиборском округу. Да ли је потребан још један лекар са том специјалношћу?
– Ја покушавам да нађем неког кога ћу послати на специјализацију. Међутим, не могу никога из стоматологије, па ћу морати да неком од лекара опште пракса да дам специјализацију, јер ми је то дозвољено. Ја за сада и поред обавеза које имам као директор Здравственог центра, примам све пацијенте, а помажем да се закажу и лечења у болницама у Београду.
УН: Одавно се говори о расформирању Здравственог центра Ужице. Да ли ће ускоро до тога доћи и како?
– Са завршетком завршног рачуна у овој години завршићемо деобни биланс. Међутим, оно што се припрема у министарству је формирање три здравствена центра од Здравственог центра Ужице. То су Здравствени центар Прибој, Здравствени центар Пријепоље и Здравствени центар Ужице. Највероватније, како ствари сада стоје, да ће 4 општине, односно 4 дома здравља и две болнице припасти Прибоју и Пријепољу, а остали део ће бити заједно у Здравственом центру Ужице, а то су Ужице (болница и дом здравља), Бајина Башта, Чајетина, Косјерић, Ариље и Пожега. Коначну деобу очекујемо до почетка априла.
УН : Који је статус дома здравља у Ужицу? Ко њега финансира?
– Локална самоуправа је, према раније важећем закону и упутствима из Министарства здравља донела оснивачке акте за ту установу и именовала привремене органе, и ту се стало. Стало се из министарства. Тако је сада локална самоуправа Ужице већ два до три пута именовала вршиоца дужности директора Дома здравља. Статут је одобрен, али услов, да би се основало правно лице, је завршетак деобног биланса и усклађивање међусобних односа, права и слично. Дакле, директора Дома здравља именује локална самоуправа, а Министарство здравља нема више никакве везе са тим. Специјалистичке службе, односно консултативне службе, у дому здравља организационо припадају болници, осим радиологије, биохемије, гинекологије и педијатрије, које припадају Дому здравља, а ушни и очни припадају болници, као амбуланте. Када се Дом здравља одвоји, новац за плате, енергенте, лекове и санитетски материјал и материјалне трошкове за текућа одржавање даје република. Инвестициона улагања, типа нови аутомобили, нова опрема, надоградња је на локалној самоуправи. Ако локална самоуправа хоће квалитетније лечење, може да запосли и плаћа неког преко броја које је одредила република. Ипак, ја лично, иако је мене поставила република, са руководиоцима домова здравља имам коректну сарадњу.
Звездана Глигоријевић
