Naj važnije u životu je biti zadovoljan poslom koji radiš. Tako da mogu reći za sebe da sam postigao naj važnije.
A ni je bilo lako.
Još od osnovne škole su me svi mrzeli. Deca zato što sam ih opravdano i sa razlogom prijavljivao učiteljici, a učiteljica što sam je opravdano i s razlogom prijavljivao direktoru.
U srednjoj školi su mnogo lošije prihvatali moju odgovornu ulogu, pa su me redovno tukli kada bi nekog prijavijo razrednom.
A jednom me je čak i razredni izvukao za uši kad sam ga prijavijo direktoru.
Srećom da sam to snimijo telefonom, i poslao u ministarstvo, pa je ekspresno dobijo otkaz.
A zbog tog njegovog otkaza su me kasnije mrzeli svi profesori i bio sam prinuđen da napustim školu.
S obzirom da sam visio na kompu jer nisam išao u školu, primetijo sam na fejsku i instagramu da su se svi naj lošiji učenici iz mog razreda zaposlili. Kad sam ih pitao u čemu je fora, svi su mi otkrili tajnu: učlanjeni li su se vladajuću stranku.
I tako sam se i ja učlanjijo u vladajuću stranku.
Mišljo sam da je moj problem zaposlenja rešen.
Ali se ispostavilo da ja ništa neznam da radim i ne mam ni kakvo zanimanje.
Srećom vladajuća stranka je velika i napredna stranka i našli su posao čak i za mene.
Trebalo je samo da radim ono što naj bolje znam i naj više volim. Da prijavlju jem svakog ko na društvenim mrežama i na sajtovima piše nešto protiv vladajuće stranke i njenog presednika, i da ih naj strašnije vredjam i pljujem gde god stignem.
Kažem vam, naj važnije je naći posao koji voliš, i da ga radiš sa ljubavlju. A ja zaista radim sa ljubavlju.
Ako neverujete meni, nadji te i pročitaj te bilo koji moj komentar ili post.
Korisničko ime: Smrad
Slobodan Simić
