Piše: prof. dr Bilja Grujičić
„Mama, moraš li da se tuširaš svako veče?“, čujem glas svog pubertetlije. Ako bi mogao, prisvojio bi čitav bojler. Hranite kuče da vas ujede. Tako počinje nedelja uveče i tako, bar u mojoj kući, počinju Nemanjići.
Mnogo se prašine diglo oko te serije. Te ne valjaju likovi, glumci ne menjaju izgled lica, te visi ikona Sv. Save iznad samoga glumca koga prikazuje, te ne valja jezik kojim likovi govore. Kao da svi dušebrižnici za umetnički kvalitet serije ne znaju da ukoliko jezik ne bi bio na taj način modernizovan, retko bi ga ko od naše mlade populacije razumeo. A valjda nam je cilj upravo to? Popularizovati našu istoriju. Imamo valjda mi šta da pokažemo, o čemu da slušamo i šta da kažemo. Mada to rade i oni kod kojih nije takva situacija. Ništa ne valja kažu večni kritičari, serija nije dovoljno dokumentarna. Pa ako želite dokumentarnost, a ne fikciju, onda otvorite Ćorovića (prim. „ Istorija Srba“). Umetnički izraz je nešto na čemu se konstantno radi i svakodnevno traga, a ne faktografsko prikazivanje stvarnosti.
Tako da Srbi, izgleda ne vole serije o svojim dinastijama, možda je bolje imati seriju o nekim Tjudorima, ili Habsburgovcima. Nisam od onih koji se pozivaju na one čuvene srebrne kašike. Ko je kad i čime jeo? Ali pratim i „Medičijeve“ i ne vidim ništa manje spletki, zakulisnih radnji i rukavičastog ponašanja. Tako da volim da poštujemo domaće serije. Volim da damo šansu svakom umetničkom poduhvatu, a znate onu da svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje i dinastiju koju pamti.
Kada su na Institutu za istraživanje sreće u Kopenhagenu istraživali od čega se sastoji sreća, taj teško merljivi i subjektivni osećaj, koji kad ga otkrijemo, počiva u našim grudima, ti sastojci su bili: zajedništvo, novac, zdravlje, sloboda, poverenje i dobrota ovog sveta. Danci se smatraju jednim od najsrećnijih naroda ovog sveta. Dakle, dragi moji, pažljivo pogledajte listu i videćete od čega smo najdalje. A čemu smo najbliže?
Ja mislim proleću, suncu, životu. Kada naučimo da se radujemo tome, biće nam bolje. Ti si, Biljana, postala demagogica, ili demagoškinja, reći će moj Urednik.
Danski obrazovni sistem daje prioritet učenju empatije. Mislim da nam je to davno negde zapalo iza kreveta u dnevnoj sobi. Treba zavući ruku i pokušati izvući zatureno. Vrednovati saradnju, društvene veštine. Ti si, Biljana, rešila da ovog puta budeš pragmatična i savetodavna. Kako sve to sprovesti u delo?
Nisam htela da tumačim rezultate izbora, ostavljam to analitičarima, kome je vreme da se povuče, ko je to već uradio? Bitno je osetiti trenutak. A ovaj je samo naš, moj i vaš!
Voli vas Vaša Bilja!
(Užička nedelja 981)
