Piše prof. Bilja Grujičić
Volite li brzu vožnju? Uživate li u dobrim automobilima? Neću ovoga puta govoriti o tome u kom procentu građani Srbije mogu da obraduju sebe novim četvorotočkašem, jer to nije tema za ovu kolumnu. A čovek bez auta i nije baš čovek bez identiteta, priznaćete?
Dakle da se razumemo na početku, ne vozim dobro. Vozim onako pravo, što kažu, ženski. Ne volim parkiranje, teško krećem na nizbrdici, zapravo, u sebi se tiho molim da iza mene nije neki dobar automobil i da mi nije prišao previše blizu, a nema ovde baš ravničarskih terena, o lameli da i ne govorim, to zna moj majstor. Ponekad mi zafali i malo šira ulica, znam tačno i na kom mestu. Ne ogledam se u retrovizoru, karmin sam obično već pojela, trudim se da se koncentrišem na vožnju. Što ja o tome govorim? Pa zbog onih ženskih selfija u kolima, sa pojasom na grudima i nasmešenim. Valjda je to vrhunac emancipacije do koga smo u ovom svetu došle. Pa, ako su nam prava ista, zašto tako malo ima mišićavih za volanom? Zbog čega taj nakarminisani osmeh samosvesti i zadovoljstva?
Ne, ja volim da me voze. Možda sam razmažena, ali sam od dobrih suvozača, nikad ne pitam ni gde, ni kako, ni zbog čega. Smatram da kad uđete u nešto, uvek znate u šta se upuštate, ili bar, pretpostavljate, pa makar to bio i automobil. Šalu na stranu Biljana, ne može se sve isplanirati, a i ne možete izaći na svakom znaku „stop“. Zato pamet u glavu, drage moje! Nasilje nikad na sebi ne nosi veliko „N“ i nikad ne piše na bicepsima, ma koliko vas oni privlačili. Zakon će na snagu stupiti tek u junu, a vi možete pogrešiti bilo kada. Sreća i nesreća su prisutni u svetovima ljudi, ma gde živeli.
Sa druge strane, u muškom svetu kao da nije poželjno imati ženski mozak, ne treba znati kuvati, treba staviti svoje potrebe na prvo mesto, treba obići sve kafane, treba ogoliti sve, i gore i dole, treba slušati savete tipa:“Kako ga zadržati“; „Šta mu pokazati u krevetu da zauvek ostane vaš“, a onda treba ostati žena, pa kako? No, možda je to samo zakon samoodržanja, jer kad nisi na vrhu lanca ishrane, moraš da se boriš da bi preživeo. Zvuči životinjski? Kažu da ona Milica iz narodne pesme, koja gleda smerno ispred sebe, nikad ne bi preživela i da je to nova moda, ali, valjda su ljudi uvek isti. Nije mi uvek sve najjasnije, iako mislim da za ključne stvari ne treba mnogo filozofije.
Nisam htela ovoga puta o politici, nisu se predstavili svi predsednički kandidati, verujem da oni veruju u svu uzvišenost izabranih ciljeva za koje se zalažu, samo što se iracionalnost u politici uvek skupo plaća. Stiglo je i proleće, a ja mu nikad ne odbijam kada me zove, namojte ni vi, dragi moji! Nasmejte mu se, volim vas i ovog puta!
Vaša Biljana
