Ђаци Уметничке школе за пример

15 ГОДИНА УМЕТНИЧКЕ ШКОЛЕ
Уметничка школа у Ужицу, 26. априла, прославила је 15 година од оснивања, отварањем изложбе ученичких радова у Јокановића кући. На изложби су приказани радови које су ученици школе правили у протеклих 15 година.
Отварању су присуствовали сви бивши директори школе, први је Обрад Јовановић, затим Будимир Радојичић, Младен Јевђовић, Обрадин Јешић и новопостављена директорка Софија Бунарџић, заменик председника општине Немања Нешић и члан Градског већа Петар Благојевић, као и бројни посетиоци.
Изложбу је отворио Обрад Јовановић, један од оснивача и први директор Уметничке школе.
– Када сам први пут имао интервју за ужичке медије уопште о тој самој идеји да се оснује ужичка Уметничка школа, онда смо цитирали Јована Цвијића, који је рекао: „Код Срба је само лак почетак, све остало је тешко“. Онда се показало нешто друго, да постоје неки други Срби, поготово у Ужицу, који су од једне идеје успели нешто да направе. Моја дужност је да одам признање свим оним људима који су били у дубокој позадини у прављењу Уметничке школе. На првом месту колега Будимир Радојичић. Он је највише радио са администрацијом и суочавао се са свим проблемима око тога. Такође, захвалан сам и тадашњем заменику министра културе Јовану Деспотовићу, који је био крунски човек за прављење Уметничке школе. Затим, Здравку Милинковићу, републичком саветнику, мом куму Велимиру Каравелићу и целој тој екипи људи који су заговарали и подржавали ту идеју око школе, почевши од Сирогојна, наше тадашње локалне власти и наших републичких посланика – рекао је Јовановић.

Први директор се врло критички обратио сагледавши ситуацију у којој су тада били и данашње стање.
– Као да ништа нисмо почињали. Уместо да вечерас будемо у интегрисаном универзитету, где Уметничка школа треба да буде трећи стуб тог универзитета, ми се ипак налазимо, да никога не вређам, у једној полупећини. Када кажемо сликарство, уметност, ми у ствари настављамо једну традицију која траје више од 40.000 година, а када кажемо да смо Хришћани, ми смо у процесу који је ушао тек у трећу хиљаду година. Када се каже уметност, то је један сасвим други космички процес у односу на све ово што данас живимо. Но, када погледамо ученике и њихове радове, ми у ствари видимо да су на њиховој страни три ствари: живот, љубав и правда, а са ове наше стране, старачке, стоји само потпора. Ми се данас на неки начин раздужујемо и задужујемо. Раздужујемо се са прошлим временом, са нашим надама и успоменама из прошлог времена, а у ствари задужујемо се са њиховим потребама, њиховим жељама и њиховим будућем свету.
Када се лети нађемо на сликарским колонијама, на које долазе декани и професори са разних академија, кажу ми: „Обраде, ови твоји из Ужица су најбољи, њима не требају припреме за пријемни испит.“ То су у ствари најбољи професори ужичке Уметничке школе. Данас, када говоримо о Уметничкој школи не треба много да мислимо на ученике, треба да мислимо на професоре, јер када би овце знале која је чија ливада, зашто би им требао човек. Они су сада чобани на тим финим стадом, који је изашло да пасе космичке ливаде. Те космичке ливаде се налазе по целом свету. Када сам се срео са неким људима из Венеције, кажу ми да имају наше ђаке из Ужица. Наших ђака има у Лондону у Кини, по целом свету. Ми сада, о овима садашњим ђацима треба да мислимо како ћемо да обезбедимо те космичке услове, да они буду грађани света, да имају атеље. На жалост, Уметничка школа у Ужицу нема свој простор – казао је познати уметник.

Он је подсетио да је за оснивање Уметничке школе у Ужицу најзаслужнији Зоран Ђинђић.
– Да није било његовог става и личног познанства са мном, уметничку школу би добио Крагујевац, Пирот, Нови Сад или Бор.
Обрад Јовановић је рекао се садашњим ученицима треба омогућити да имају све услове, најбољи прибор, најбоље професоре и најбоље могућности, тако да и они постану грађани света, како би град Ужице био достојанствен на тој уметничкој мапи света.
– Када причамо о Уметничкој школи, ми причамо да смо ми грађани света. Елита. Код нас се под појмом елите подразумевају малине, кромпири, неке врсте говеда и паса. А елита је када се нађете у том свету, где знате да такви људи постоје у Токију, Берлину и да сваки овај ученик може да иде тамо у школу и да наступа равноправно са свим осталим ученицима. Зато мислите на Уметничку школу и борите се – поручио је оснивач и први директор ове школе.
Његово виђење садашње ситуацији у граду није уопште добро, па зато каже:
– Када данас погледата стање у коме се налазите, онда би најнормалније било да се формира један тим за спас Ужица. Треба позвати све најтрезвеније и најшколованије људе из Ужице који су у Београду и по свету, да се од њих формира тим за спас Ужица. Иначе, ово стање не води спасу Ужица – рекао је на крају Обрад Јовановић.
Иако је било предвиђено да се присутнима обрати неко од представника града, то се није догодило, јер су одустали.
Директорка школе Софија Бунарџић се захвалила Граду Ужицу и Министарству просвете, који су помагали да се оснује школа, али и да опстане.
– Радила сам у оснивању ове школе, 15 година у њој радим као професор и сада сам непуна три месеца директор. Пратим годинама рад ове школе и помажем на све начине. Постоје неки преговори о згради где би се изместила – рекла је Софија.

З. Г.

Comments

comments