Пише: проф. Биља Грујичић
Здраво, драги моји! Овога пута нећу ни о изборима, ни о политици, неће бити жеља, нема секси-колумне, нећу да ме толико волите, овога пута породична, кућна. Бојим се да бих са својим политичким ставом већ обајатила до изласка“ Недељице“, јер се ствари мењају из часа у час. Секс је кажу, забава сиротиње, дакле породично огњиште.
Волите ли уређење дома? Битно је да се осећате пријатно у простору у коме боравите, који, вероватно, личи на вас…Симболичка карактеризација.
Светле боје, прочишћеност простора и много биљака, рецепт су за добро и модерно уређење дома, макар тако кажу најновији трендови у уређењу. Знате оно, култура живљења, култура становања, култура уопште! Међутим, оно што журнали саветују су вештачке биљке. Немојте куповати посађене, оне ће вам одузети много времена за одржавање. Па, шта није успело, ако је гајено? Биљке, деца, љубимци, пријатељство? У шта год сам уложила, драги моји, вратило ми се, или није било за мене. Тако је и са биљкама, чар је да пратите процес и видите резултат. Резано је за оне који воле брзо и кратко. Познајем и такве људе.
Најновији домови, подсећају једни на друге, својим амфитеатарским положајем огромног телевизијског екрана и читавом пажњом и енергијом дневне собе усмереном на њега. Књиге више нису у моди, куповане метарски, или по сопственом укусу, кућна библиотека није нешто што је неопходно, она ионако скупља кућне гриње, на које можете бити алергични, а алергије су болест савременог доба. Што се слика тиче, њих такође можете купити да вам се слажу уз намештај. Никако немојте куповати Тијанићеву, Терзића и друге локалне ауторе, кад три стана можете опремити са овима које иду уз намештај и купују се у истој радњи. Шта је са успоменама, шта да радите са Климтом из Беча (додуше, репродукцијом), или са венецијанским маскама, где да одложите кастањете? Оне нису популарне и само служе за брисање прашине, кажу. Нека вам рамови слика буду пуни успомена са далеких и егзотичних дестинација. На њима се смејте свом белином избељених зуба! Заборавила сам разбацане играчке…
Тако су нам и домови изгубили душу. Дом, или простор за живот? Кућа, или викендица?
И шта си ти Биљана, навалила на домове? Ко још то, па има дом, колико младих живи са родитељима и чека у реду за купатило, а знате оно са дужином и временом туширања… Колико родитеља плаћа младима изнајмљени стан, не плаћају они стан, већ сопствено место у реду за туширање пред купатилом… Али, опет ја одох у политику, а нису још избори. Међутим, не заборавите да и сваки избор има своје последице, са којима се боримо тек кад смо избор направили.
Дакле, толико од мене овога пута и срећан вам Дан матерњег језика, јер границе нечијег језика су и границе његовог света, а ја вам пружам свој на длану, ВАША БИЉАНА!
