Други отворени археолошки музеј у Србији

- У нашој земљи први и за сада једини археолошки музеј на отвореном „Виминацијум“ има преко 100.000 посетилаца годишње, а неки мало мањи музеј у свету привлачи од 10 до 50.000 посетилаца годишње -

КОНФЕРЕНЦИЈА NeoLIFE
У Великој сали Скупштине града, у среду 6. марта 2019. године, одржана је почетна конференција пројекта „Нови живот неолитског наслеђа у препознатим природним подручјима од великог значаја – NeoLIFE“.
Михајло Дашић, помоћник министра за прекограничну и транснационалну сарадњу, рекао је да је Стапарска градина једно од најзначајнијих археолошких налазишта Западне Србије.
– Пројекат је подржан од стране Европске уније у оквиру прекограничне сарадње Србија – Босна и Херцеговина. Овакав вид сарадње је најбољи начин да се промовишу вредности које делимо подржавајући посебности – рекао је Дашић и додао да ће БиХ на основу прекограничне сарадње од Европске уније добити 14 милиона евра, а Србија 5,4 милиона евра.
Подсетио је да је „Neolife“ одобрен почетком јануару ове године и да је циљ очување културног наслеђа.
– Средства издвојена за спровођење овог пројекта су око пола милиона евра, од којих ће 25 посто издвојити локалне самоуправе Тузла и Ужице – рекао је Дашић и присутним образложио да се Стапарска градина, односно неолитско насеље налази у клисури реке Ђетиње, откривено педесетих година прошлог века, али да је заборављено дуги низ година, а сведочи о постојању праисторијског насеља из неолитске епохе и касне фазе бронзаног доба. Предмети пронађени на овом локалитету чувају се у Народном музеју у Ужицу.

Александар Вујадиновић, председник Градског већа Тузле, изразио je велико задовољство што присуствује овом пројекту прекограничне сарадње. Рекао је да ће ова сарадња унапредити конкурентност туристичке понуде. Подсетио је да град Тузла, својим пројектом „Паноника“, у коме је између осталог и археолошки парк сличан који Стапарској градини, освојио награду „Одисеј“ 2012. године, коју додељују Уједињене нације. Рекао је и да од дела средстава које ће добити овом прекограничном сарадњом обновиће се садржај тог посебног археолошког парка и геолошког музеја и унапредиће се неформално образовање свих становника, са нагласком на најмлађу генерацију. Истакао је да је комплекс Панонских језера у Тузли до данас посетило преко четири милиона посетилаца. Вујадиновић сматра да Ужице има добру предиспозицију за развој сличног модела функционисања, уз помоћ европских фондова, и да очекује да ће пројекат бити реализован на задовољавајући начин.

Градоначелник Ужица Тихомир Петковић је прво указао на значај средстава од Европске уније и других фондова. Он је рекао да je наша локална заједница, као и већина других локалних самоуправа, да немају велике буџете и да због тога конкуришу код додатних фондова.
– Протеклих неколико година радили смо да томе да осмислимо квалитетне пројекте да бисмо иницирали и добили новац од донаторских организација. Ми у Ужицу смо у прилици да користимо од ЕУ, Швајцарске агенције за развој, Шведске организације СИДА 7 милиона евра кроз разне програме. Такође, последњих неколико година смо захваљујући добро осмишљеним пројектима, кроз пројектно финансирање добили неколико милиона евра. Редовни буџетски приходи су око 22 милиона евра, а од тога може да се одвоји 3,5 милиона за финансирање капиталних пројеката. Од екстерних извора прихода остварили смо двоструко више новца – појаснио је Петковић.


– Пројекат „Neolife“ је један од осам пројеката у Србији, који ове године уз помоћ Европске уније се реализује, а у сарадњи са општином Милић и градом Тузлом. Тај пројекат је настао на основу искуства из Тузле, који имају реплику неолитског насеља. Овај пројекат даје нову димензију туристичкој понуди на овом простору, обогатиће се садржај Стапарске бање кроз изградњу археолошког музеја на отвореном и археолошког парка. Биће повезан са оригиналном локацијом Стапарске градине и наша је амбиција да парк буде незаобилазна дестинација екскурзија, бројних туриста и истраживача, али и наших грађана – рекао је градоначелник и додао да са рестаурацијом тврђаве Стари град, развијањем културно-авантуристичког и адреналинског туризма, заједно са старом хидроцентралом на плажи, стварају су услови да Ужице постане обавезна дестинација домаћих и страних туриста.

Аутор идејног решења пројекта Емилија Николић рекла је да је на овом идејном решењу пројекта радила заједно са колегама са Археолошког факултета и Народним музејем, Регионалном развојном агенцијом „Златибор“.
– Реч је о отвореном археолошком музеју, који ће једног дана бити део једног већег археолошког парка. У археолошком музеју на отвореном биће реплике историјских грађевина, али не можемо назвати репликом грађевина са Градине зато што је тешко направити идеалну реконструкцију нечега зашта немамо довољно података. То ће бити реплике карактеристичних праисторијских кућа, чак из више периода. Значи, имаћемо куће из неолита и неке елементе који ће подразумевати карактеристике бронзаног доба. То су све елементи који су пронађени на Градини. Музеј ће имати четири куће од плетера и једну земуницу који ће бити као експонати, а у њима ће се одржавати изложбене активности, радионице на отвореном. Поред тих кућа, имаћемо једну савремену грађевину која ће бити затвореног типа и она ће имати праве радионице са столовима, са тоалетима и сувенирима, а биће изграђена у традиционалним материјалима. Сам процес прављења објеката од блата биће атракција, а праисторијску кућу пробаћемо да направимо са каменим алатима. Археолошки парк је мало вишег реда од музеја, где ће тај музеј бити један део. Остали археолошки локалитети, као сама Градина и пећина Мегара, где су такође нађени археолошки остаци из праисторије, биће повезани у једну целину, односно у тај парк. Биће повезани стазама, а идеја је да се на Градини ништа не ради, да остане у нетакнутој природи, односно да се на њој ништа не зида – рекла је Емилија Николић и додала да су пре израде пројекта проучили многе аналогије из праисторије и предела. Појаснила је да је техника градње свуда слична, а у овом музеју ће бити једна приземна куће на земљи и једна земуница, која ће бити показна и неће бити опремљена, да би се видело како је било живети у полуукопаном простору.

Милица Тапавички Илић, виши научни сарадник на Институту у Београду, на овој конференцији је као представник управљачког тела EXARC (OpenArch Comunnity).
– Ова организација је заступљена широм света, а бави се археолошким музејима на отвореном. Носиоци пројекта су се најпре обратили мени као представници EXARC-а за стручну помоћ и ми смо прихватили. Једног дана, надам се, овај овај парк ће приступити EXARC-у. Археолошки паркови привлаче стотине и десетине хиљада посетиоца. У нашој земљи први и за сада једини археолошки музеј на отвореном „Виминацијум“ има преко 100.000 посетилаца годишње, а неки мало мањи музеј у свету привлачи од 10 до 50.000 посетилаца годишње – рекла је Милица Тапавички Илић и додала да су у овом музеју имали основа и подлогу у археолошком истраживању и стручну потпору да подрже овај пројекат.

Менаџерка пројекта, Снежана Милисављевић, између осталог, рекла је да је овај пројекат својеврсна туристичка атракција и центар специјализоване анимације посетилаца, а посебно деце.
Директор ЈКП Паноника, Мајид Поробић, приближио је модел управљања садржајем неолитског сојеничког насеља, који успешно послује у оквиру комплекса Панонских језера у Тузли. Рекао је да ово предузеће спремно да подржи партнере из Србије у процесу успостављања сличног садржаја и модела управљања у клисури реке Ђетиње у Ужицу, као и очекивање да ће се сарадња у наредном периоду проширити и на друге аспекте живота грађана.


Др Немања Мрђић, научни сарадник Археолошког института Београд, истакао је следеће да се савременом изградњом археолошких паркова стварају места, која наглашавају вредност историје, културе и науке и помажу њихово разумевање, а потом додатно информисао присутне о функционисању Помпеје у Италији, Хantenа у Немачкој, Феликс Ромулијане, Јустинијане Приме и Виминацијума у Србији.
Директорка Народног музеја Ужице, Славица Стефановић, упознала је присутне са доступном музејском грађом из периода археолошких истраживања Мале и Велике градине у Стапарима, која је послужила као основа за израду идејног решења новог археолошког парка.

Звездана Глигоријевић

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.