Две Србије

- Све је на свом месту, Цеца смањила силиконе, куплераји у Сарајеву, око оне убивене певачице нови, до сада невиђени обрт, некој певачици, глумици, шта ли је, мени непознатог имена, ако кликнете овде, види се међуножје -

НАЈСКУПЉА СРПСКА РЕЧ
Ових дана сам се и сам уверио да постоје две Србије. Свакоме, с времена на време, пролете главом сличице из младости, па се тако и ја, скоро сваке зиме, сетим студентских дана, јануарског испитног рока и преподневног зевања у телевизију, у неке, нама чудне, зимске спортове. Да ли то зову триатлон или тако некако, углавном, то је оно чудно групно трчање на скијама узбрдо и низбрдо, са и без пуцања из ваздушне пушке. Дозлабога незанимљив спорт за гледање, али, нема тога у шта докони студент неће бленути, само да не учи… Елем, поче да пада пре неко вече снег и ја се на трен сетих тих времена, па рекох себи, чекај, шта оно у пролазу чух, Сеул, Зимске олимпијске игре… Сетих се да сам пре пар дана на неком сајту видео баш ружне фотографије потпуно руинираних зграда у Јужнокорејским планинама, саграђене пред неке раније Игре, које су давно напуштене јер су економски неисплативе (весели Кореанци не знају за српски изум, оформиш јавно предузеће за смучање и пумпаш туђе, пореске паре и струју до миле воље, по принципу – пали, не жали). И то ме заинтригирало да по интернету погледам о чему је реч, укуцах зимске олимпијске игре и, искрено, очекивао сам да нађем гомилу линкова према нашим водећим сајтовима. Међутим, овога пута од свемоћног Гугла не добих скоро ништа. Зачудих се мало, чак себе убедих да сам то умислио, да ми је мозак преспојио, затрпан силним бесмисленим информацијама са интернета. Међутим, није ми ђаво дао мира, почех да листам и нађох неколико страних сајтова у којима се помиње овогодишња Зимска олимпијада, коју, ваљда, заједно организују Северна и Јужна Кореја. А на домаћим сајтовима резултат претраге – нула! Онда променим параметре претраге, па додам и Јужна Кореја и избаци ми гугл један једини домаћи сајт – РТС, који најављује пренос отварања Олимпијаде – за сутра! Прво посумњах да то није стара вест, па почех по екрану да тражим датум, и видех, није стара вест, у питању је 2018. година. И би ми све то чудно. Јесте да на нама Србима власт већ деценијама, са огромним успехом, вежба изолационизам, али да толико будемо ван свих токова, па то заиста није нормално. Проради у мени новинарски инат и кренем редом по свим домаћим сајтовима, прво главне вести, па спортске рубрике, Блиц, Политика, Курир, (оно што има на трафикама, а нису новине, то строго заобилазим и у штампаној и у електронској форми), Данас… Све је на свом месту, Цеца смањила силиконе, куплераји у Сарајеву, око оне убивене певачице нови, до сада невиђени обрт, некој певачици, глумици, шта ли је, мени непознатог имена, ако кликнете овде, види се међуножје, још једно убиство у Београду (ма какве црне деведесете?!), како да направите најукусније шпагете на свету за 15 минута, на сајту Политике стаднардна дневна доза „здравог“ национализма и хваљења Вучића, на сајту Данаса Ђилас поклања бесплатне уџбенике, иако и мала деца знају да бесплатног ручка нема, Јокић опет скоро до трипл дабла, дакле, као што рекох, стандардна доза бесмислица, али о Зимској олимпијади ни слова. За потребе истраживања, реших да прегвинтам и tv канале, иако поодавно телевизију или не гледам или гледам, што неко рече, окренутих леђа. На Пинку неки хвали Председника, на N1 Вучић нешто паметује пред одлазак за Загреб, на РТС1 смара нека докторка, на РТС2 причају нешто невероватно битно о Брату Вукану, српском великану од пре милион година, на Првој иде нека Чорба и неки се јадник кревељи, исмејавајући друге јаднике који се кревеље у Задрузи или како се то већ зове, дакле, као и на сајтовима, стање редовно, стандарадни програм за заглупљивање најширих народних маса, али о Играма ни слова.
Помислих на моменат да питам породицу и пријатеље, али они прате спорт још мање од мене, и на крају реших да погледам шта се коментарише по интерету. Међутим, и тамо ситуација стандардна, волим, волимо, најволимо, старо, старије, најстарије Ужице, волемо Стари град, Плажу, Трг, Ђетињу, куце, маце, бурек, комплет лепињу… Сензационално, до сада никад виђено – у Пожеги пало 5 сантиметара снега, на Белаћу 8… Поред Ужица, воли се и Вучић и он ту љубав свима узвраћа… Он и имењак Аца посебно воле Севојно, Београд, Лазаревац… Дакле, свега има, само ни слова о Олимпијади. И на крају, дигох руке од потраге и пустих филм. Не знам ни шта ми би да толико време потрошим на нешто што ме у суштини много и не занима.

Сутрадан би отварање, али, колико ме то све интересује, нисам се ни сетио да га гледам, само у једном моменту, када је најдража супруга на свету кренула да шалта канале, појави се у горњем левом углу, испод РТС знака, „реприза“ и тих пар секунди, док се није појавио други програм, видех како гори „вечни пламен“ на неком стадиону и схватих да је Зимска олимпијада почела…
Данас недеља, облачно, мокро и туробно, што би се рекло, дан никакав, није за активности у природи, већ за доконање по кући и мени поново паде на памет ова олимпијска мистерија. Прешалтах вечерас канале, о Олимпијади нигде ништа, ту је вечно зелени „Мој рођак са села“ и ја овога пута реших да потегнем озбиљније оружје, да се обратим на праву адресу – Другој Србији. Веровали или не, мистерија је била решена за мање од 10 (десет) секунди.
Шта и ко је Друга Србија? Не, нисам мислио на ону већ офуцану политичку поделу, иако се може и тако посматрати. Последњих пет година, сви најважнији писани медији, сви најважнији интернет сајтови, све телевизије, под пуном су контролом Вучићевог режима, ЗНА СЕ како се и шта може писати, ЗНА СЕ шта је патриотско и правоверно новинарство, па цензура није ни потребна, и када нешто не можете да сазнате у тој (и)реалној Првој Србији, онда одговор треба потражити у Другој Србији – на Твитеру. Да, Твитер је та Друга Србија и права је штета што га већина, укључујући и мене, ретко или уопште не посећује. Наравно, и Твитер је, као и све друге друштвене мреже, место где разни манијаци лече фрустрације, али ту је проток информација и даље потпуно слободан, па се, и то скоро тренутно, врло лако може доћи до правих информација. Већину овог несрећног народа, осим личних ствари, ништа друго не занима, поготову не политика и тзв. јавни послови, а како на Твитеру нема селфија, ни рецепата за ванилице и зимницу, он за њих није интересантан. Све и да хоће, власт Твитер не може контролисати, али и није посебно заинтересована, пошто зна да се ту окупља мали број људи и то оних које ни у реалном животу не може контролисати. Наравно, већ чувених ботова и ту има у огромним количинама, али се они лако елиминишу.
И, добро, шта сазнах на Твитеру, за мање од десет секунди? Видех твит Ђорђа Вукадиновића: „Дакле, по речима спикера РТС-а, и „наша јужна покрајина“ у дефилеу на отварању зимских олимпијских игара. Које је то, бре, богатство?! Онолике земље, па једна репрезентација. Русија ни толико. А ми две. Свака част Вучићу“, са два смајлија на крају.
И све би јасно у секунди. Зашто узнемиравати Србију чињеницом да Косово учествује на Олимпијади? Знали сте? Ја нисам. Укуцам у Гугл, јер сам и даље био збуњен и опет на најважнијим сајтовима ни слова о томе, али се појави линк ка Слободној Европи, ка тексту о учешћу репрезентације Косова на Зимској олимпијади и то потврди Вукадиновићеве речи. Да ствар буде гора, појави се на екрану линк да је Косово учествовало и на Олимпијади у Рију, 2016. године и да су освојили златну медаљу у рвању! Наравно, та вест је такође била на линковима ка маргиналним сајтовима, ниједан линк није водио ка најчитанијим. Већ сам написао да слабо пратим спорт, али је ово за мене била потпуна новост, тек сам данас сазнао да је Косову ово већ друга Олимпијада. А себе сматрах обавештеним човеком…
Искрен да будем, мало сам се и наљутио. Не на власт и медије, одавно немам илузија где та фела спада, већ на себе, што сам и сам дозволио да ме индоктринишу. Тачније, нисам у групи оних којима је власт потпуно испрала мозак, већ припадам групи која је свесно изабрала бег у изолацију, да би сачувала здраву памет, али џаба здрава памет, када смо банди оставили небрањен, брисан простор, да раде шта им је воља. Можда ће вам бити чудно што оволики пажње посвећујем једном прилично маргиналном питању. Да, слажем се, није толико битна сама чињеница да је Косово на Зимској олимпијади, али ова јадна завера ћутања је парадигматична и јасно говори у каквом се менталном стању налази наша нација. Како тзв. обичан народ, тако и ови писменији, тзв. лажна елита. У прилично лошем стању. Забрињавајуће лошем. У оваквом стању напред се не иде, само низбрдо.
И на крају, чух пре неки дан како режимски телали најављују референдум о Косову. Какав је то цинизам и садистичка иронија да се на необавештен, затрован и инструисан народ позивају они који су га таквим направили!? А тек кад Аца Лукаса заређа по сеоским и школским приредбама…

Тони Станковић (Ужичка недеља 979)

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.