NAJSKUPLJA SRPSKA REČ
Ovih dana sam se i sam uverio da postoje dve Srbije. Svakome, s vremena na vreme, prolete glavom sličice iz mladosti, pa se tako i ja, skoro svake zime, setim studentskih dana, januarskog ispitnog roka i prepodnevnog zevanja u televiziju, u neke, nama čudne, zimske sportove. Da li to zovu triatlon ili tako nekako, uglavnom, to je ono čudno grupno trčanje na skijama uzbrdo i nizbrdo, sa i bez pucanja iz vazdušne puške. Dozlaboga nezanimljiv sport za gledanje, ali, nema toga u šta dokoni student neće blenuti, samo da ne uči… Elem, poče da pada pre neko veče sneg i ja se na tren setih tih vremena, pa rekoh sebi, čekaj, šta ono u prolazu čuh, Seul, Zimske olimpijske igre… Setih se da sam pre par dana na nekom sajtu video baš ružne fotografije potpuno ruiniranih zgrada u Južnokorejskim planinama, sagrađene pred neke ranije Igre, koje su davno napuštene jer su ekonomski neisplative (veseli Koreanci ne znaju za srpski izum, oformiš javno preduzeće za smučanje i pumpaš tuđe, poreske pare i struju do mile volje, po principu – pali, ne žali). I to me zaintrigiralo da po internetu pogledam o čemu je reč, ukucah zimske olimpijske igre i, iskreno, očekivao sam da nađem gomilu linkova prema našim vodećim sajtovima. Međutim, ovoga puta od svemoćnog Gugla ne dobih skoro ništa. Začudih se malo, čak sebe ubedih da sam to umislio, da mi je mozak prespojio, zatrpan silnim besmislenim informacijama sa interneta. Međutim, nije mi đavo dao mira, počeh da listam i nađoh nekoliko stranih sajtova u kojima se pominje ovogodišnja Zimska olimpijada, koju, valjda, zajedno organizuju Severna i Južna Koreja. A na domaćim sajtovima rezultat pretrage – nula! Onda promenim parametre pretrage, pa dodam i Južna Koreja i izbaci mi gugl jedan jedini domaći sajt – RTS, koji najavljuje prenos otvaranja Olimpijade – za sutra! Prvo posumnjah da to nije stara vest, pa počeh po ekranu da tražim datum, i videh, nije stara vest, u pitanju je 2018. godina. I bi mi sve to čudno. Jeste da na nama Srbima vlast već decenijama, sa ogromnim uspehom, vežba izolacionizam, ali da toliko budemo van svih tokova, pa to zaista nije normalno. Proradi u meni novinarski inat i krenem redom po svim domaćim sajtovima, prvo glavne vesti, pa sportske rubrike, Blic, Politika, Kurir, (ono što ima na trafikama, a nisu novine, to strogo zaobilazim i u štampanoj i u elektronskoj formi), Danas… Sve je na svom mestu, Ceca smanjila silikone, kupleraji u Sarajevu, oko one ubivene pevačice novi, do sada neviđeni obrt, nekoj pevačici, glumici, šta li je, meni nepoznatog imena, ako kliknete ovde, vidi se međunožje, još jedno ubistvo u Beogradu (ma kakve crne devedesete?!), kako da napravite najukusnije špagete na svetu za 15 minuta, na sajtu Politike stadnardna dnevna doza „zdravog“ nacionalizma i hvaljenja Vučića, na sajtu Danasa Đilas poklanja besplatne udžbenike, iako i mala deca znaju da besplatnog ručka nema, Jokić opet skoro do tripl dabla, dakle, kao što rekoh, standardna doza besmislica, ali o Zimskoj olimpijadi ni slova. Za potrebe istraživanja, reših da pregvintam i tv kanale, iako poodavno televiziju ili ne gledam ili gledam, što neko reče, okrenutih leđa. Na Pinku neki hvali Predsednika, na N1 Vučić nešto pametuje pred odlazak za Zagreb, na RTS1 smara neka doktorka, na RTS2 pričaju nešto neverovatno bitno o Bratu Vukanu, srpskom velikanu od pre milion godina, na Prvoj ide neka Čorba i neki se jadnik krevelji, ismejavajući druge jadnike koji se krevelje u Zadruzi ili kako se to već zove, dakle, kao i na sajtovima, stanje redovno, standaradni program za zaglupljivanje najširih narodnih masa, ali o Igrama ni slova.
Pomislih na momenat da pitam porodicu i prijatelje, ali oni prate sport još manje od mene, i na kraju reših da pogledam šta se komentariše po interetu. Međutim, i tamo situacija standardna, volim, volimo, najvolimo, staro, starije, najstarije Užice, volemo Stari grad, Plažu, Trg, Đetinju, kuce, mace, burek, komplet lepinju… Senzacionalno, do sada nikad viđeno – u Požegi palo 5 santimetara snega, na Belaću 8… Pored Užica, voli se i Vučić i on tu ljubav svima uzvraća… On i imenjak Aca posebno vole Sevojno, Beograd, Lazarevac… Dakle, svega ima, samo ni slova o Olimpijadi. I na kraju, digoh ruke od potrage i pustih film. Ne znam ni šta mi bi da toliko vreme potrošim na nešto što me u suštini mnogo i ne zanima.
Sutradan bi otvaranje, ali, koliko me to sve interesuje, nisam se ni setio da ga gledam, samo u jednom momentu, kada je najdraža supruga na svetu krenula da šalta kanale, pojavi se u gornjem levom uglu, ispod RTS znaka, „repriza“ i tih par sekundi, dok se nije pojavio drugi program, videh kako gori „večni plamen“ na nekom stadionu i shvatih da je Zimska olimpijada počela…
Danas nedelja, oblačno, mokro i turobno, što bi se reklo, dan nikakav, nije za aktivnosti u prirodi, već za dokonanje po kući i meni ponovo pade na pamet ova olimpijska misterija. Prešaltah večeras kanale, o Olimpijadi nigde ništa, tu je večno zeleni „Moj rođak sa sela“ i ja ovoga puta reših da potegnem ozbiljnije oružje, da se obratim na pravu adresu – Drugoj Srbiji. Verovali ili ne, misterija je bila rešena za manje od 10 (deset) sekundi.
Šta i ko je Druga Srbija? Ne, nisam mislio na onu već ofucanu političku podelu, iako se može i tako posmatrati. Poslednjih pet godina, svi najvažniji pisani mediji, svi najvažniji internet sajtovi, sve televizije, pod punom su kontrolom Vučićevog režima, ZNA SE kako se i šta može pisati, ZNA SE šta je patriotsko i pravoverno novinarstvo, pa cenzura nije ni potrebna, i kada nešto ne možete da saznate u toj (i)realnoj Prvoj Srbiji, onda odgovor treba potražiti u Drugoj Srbiji – na Tviteru. Da, Tviter je ta Druga Srbija i prava je šteta što ga većina, uključujući i mene, retko ili uopšte ne posećuje. Naravno, i Tviter je, kao i sve druge društvene mreže, mesto gde razni manijaci leče frustracije, ali tu je protok informacija i dalje potpuno slobodan, pa se, i to skoro trenutno, vrlo lako može doći do pravih informacija. Većinu ovog nesrećnog naroda, osim ličnih stvari, ništa drugo ne zanima, pogotovu ne politika i tzv. javni poslovi, a kako na Tviteru nema selfija, ni recepata za vanilice i zimnicu, on za njih nije interesantan. Sve i da hoće, vlast Tviter ne može kontrolisati, ali i nije posebno zainteresovana, pošto zna da se tu okuplja mali broj ljudi i to onih koje ni u realnom životu ne može kontrolisati. Naravno, već čuvenih botova i tu ima u ogromnim količinama, ali se oni lako eliminišu.
I, dobro, šta saznah na Tviteru, za manje od deset sekundi? Videh tvit Đorđa Vukadinovića: „Dakle, po rečima spikera RTS-a, i „naša južna pokrajina“ u defileu na otvaranju zimskih olimpijskih igara. Koje je to, bre, bogatstvo?! Onolike zemlje, pa jedna reprezentacija. Rusija ni toliko. A mi dve. Svaka čast Vučiću“, sa dva smajlija na kraju.
I sve bi jasno u sekundi. Zašto uznemiravati Srbiju činjenicom da Kosovo učestvuje na Olimpijadi? Znali ste? Ja nisam. Ukucam u Gugl, jer sam i dalje bio zbunjen i opet na najvažnijim sajtovima ni slova o tome, ali se pojavi link ka Slobodnoj Evropi, ka tekstu o učešću reprezentacije Kosova na Zimskoj olimpijadi i to potvrdi Vukadinovićeve reči. Da stvar bude gora, pojavi se na ekranu link da je Kosovo učestvovalo i na Olimpijadi u Riju, 2016. godine i da su osvojili zlatnu medalju u rvanju! Naravno, ta vest je takođe bila na linkovima ka marginalnim sajtovima, nijedan link nije vodio ka najčitanijim. Već sam napisao da slabo pratim sport, ali je ovo za mene bila potpuna novost, tek sam danas saznao da je Kosovu ovo već druga Olimpijada. A sebe smatrah obaveštenim čovekom…
Iskren da budem, malo sam se i naljutio. Ne na vlast i medije, odavno nemam iluzija gde ta fela spada, već na sebe, što sam i sam dozvolio da me indoktrinišu. Tačnije, nisam u grupi onih kojima je vlast potpuno isprala mozak, već pripadam grupi koja je svesno izabrala beg u izolaciju, da bi sačuvala zdravu pamet, ali džaba zdrava pamet, kada smo bandi ostavili nebranjen, brisan prostor, da rade šta im je volja. Možda će vam biti čudno što ovoliki pažnje posvećujem jednom prilično marginalnom pitanju. Da, slažem se, nije toliko bitna sama činjenica da je Kosovo na Zimskoj olimpijadi, ali ova jadna zavera ćutanja je paradigmatična i jasno govori u kakvom se mentalnom stanju nalazi naša nacija. Kako tzv. običan narod, tako i ovi pismeniji, tzv. lažna elita. U prilično lošem stanju. Zabrinjavajuće lošem. U ovakvom stanju napred se ne ide, samo nizbrdo.
I na kraju, čuh pre neki dan kako režimski telali najavljuju referendum o Kosovu. Kakav je to cinizam i sadistička ironija da se na neobavešten, zatrovan i instruisan narod pozivaju oni koji su ga takvim napravili!? A tek kad Aca Lukasa zaređa po seoskim i školskim priredbama…
Toni Stanković (Užička nedelja 979)
