ОТИМАЧИНА
Светозар Живковић из Ужица повео је судски спор против Града Ужица због, како каже, нелегалног одузимања дела парцеле у центру града, у Топличкој 10.
Њему је, тврди он, одузета једна трећина парцеле, а на целокупној парцели постао је сувласник са Градом Ужице.
– О овоме сам сазнао 2011. године, када су ме из Геодетског завода позвали на поступак излагања у вези парцела у Топличкој 10. Предочили су ми на монитору парцелу. Видео сам да то не одговара копији плана из 2007. године. Два дела парцеле су ми одузета, један од 31 метар квадратни, а други од 52 квадрата. Упитао сам их по ком су основу су одузели. Овај већи део су ми узели да би направили аутомобилски пролаз комшијама, а по основу урбанистичког плана Града Ужица, Управе за урбанизам. Када сам питао како је то уопште уцртано у урбанистички план, добио сам невероватан одговор, да се нисам жалио. Логично је да се нисам жалио, јер ме нико није обавестио да се води било какав процес, а сасвим сигурно бих се жалио да сам био обавештен. На то сам добио још невероватнији одговор да је рок за жалбу прошао?! А за овај други одузети део, рекли су ми да је план урађен на основу авио снимања, те да су ту постојале неке ознаке. Нити сам ја те ознаке поставио, нити знам за њих. То је све ушло у записник, а онда су они на крају записника написали да странка нема примедбе? – каже Живковић.
Након тога, каже, поново је отишао у Геодетски завод и питао их због чега су направили такав план, а и они су му рекли да није уложио приговор.
– Дакле, Град је мени узео два дела парцеле без икаквог решавања имовинско-правних односа, без обавештања, а не знам ни када су ми то узели. Сада су та два дела су у власништву Града. Отишао сам у градску управу и предложио компензацију. Пошто се тај мој плац са три стране граничи са градским земљиштем, предложио сам им трампу. Рекли су ми да је то компликована процедура и да се ту питају институције републике, као и да је то тешко изводљиво. А изводљиво је да ми одузму део парцеле, а да се не пита република?! По Уставу својина је неприкосновена, било да је лична или државна, мешовита итд. Рекли су ми да могу да ми изађу у сусрет, тако што ће ми платити одузету површину, по цени коју они одреде. Нисам могао да прихватим тај предлог, јер купопродајни уговор састављају две стране, које се договарају. То није могло да се реши договором и прошле године сам ушао у правни спор туживши Град Ужице и Геодетски завод. Спор траје и даље. Одржана су три рочишта, а представници Града и Геодетског завода се уопште нису појавили – рекао је Светозар.
Поред тога што су му одузели две парцеле, Живковић каже да више није власник осталог дела працеле, јер је постао сувласник са Градом.
– Са источне стране, где сам се граничио са парцелом која је припадала Граду, урбанистичка служба града је спојила моју парцелу са тим делом. У новој копији плана пише да сам тако постао сувласник парцеле са Градом Ужице. Ни о том припајању никада нисам био обавештен. То сада значи, да ако хоћу да продам ту парцелу, не могу без њихове сагласности. Фактички, моја позиција је таква да не могу ништа да урадим. Тако су комшије у режији ових општинских и републичких органа добили бесплатно и аутомобилски пролаз и плац за гаражу. Оваквим поступком државних органа деградиран сам, плац ми обезвредили, а стамбена изградња је обесмишљена. Комшије сада имају два пролаза за своје двориште, а ја немам где да направим кућу, нити парцелу у овом стању могу да продам. Апсурдност ситуације је утолико већа што сам школованији и васпитанији од својих прогонитеља, али, они су власт, они су моћнији, пуна су им уста борбе, демократичности и европске вредности. Лакше могу да „докажу“ да су у праву, а ја сам „грађанин покорни“, који морам да трпим и служим „великом брату“ – рекао је Живковић.
Наш саговорник је овакав поступак упоредио са некадашњим Дивљим западом.
– Свугде на свету својина је светиња. Држава постоји зато да би заштитила својину, независно од тога чија је та својина. Једино место где је се својина могла отимати, била је Северна Америка у доба колонизације. Каубоји су протерали Индијанце, одузели њихова имања, наравно све по закону, и термин Дивљи Запад односи се на то време америчке историје. Ето, сада се слично догађа мени у Ужицу, малом „Цариграду“, па своја права морам да истерујем код органа исте државе који су креирали поменуте отимачине. Све се у мом случају догађа по оној народној „сви поштени, а ђеду бритве нема“ – рекао је Живковић и додао да има 60 година, 33 године радног стажа и да је остао без посла прошле године, када је његова фирма отишла у ликвидацију.
Овај плац је купио Светозарев покојни отац 1976. године. Од тада, каже Живковић, на том плацу нису могли да саграде кућу, јер су општински органи намерно или ненамерно опструисали њихову намеру.
– На том плацу данас грађани паркирају аутомобиле и истоварају дрва, угаља, остављају аутомобилске олупине, бацају смеће. Једноставно плац је постао ругло града – закључио је Живковић.
Светозар Живковић је у нашу редакцију дошао пред закључење овог броја Ужичке недеље, па због кратког рока, нисмо успели да ступимо у контакт са начелницом Геодетског завода у Ужицу. Наиме, у Управи за урбанизам начелник Зоран Деспић је рекао да му није познато то око одузимање парцела, као и да Град са тим излагањем нема ништа, већ Геодетски завод, који је обавио снимање. У Геодетском заводу су нам рекли да је начелница на службеном путу у Бајиној Башти и да нико не може осим ње да прокоментарише овај случај. Поред тога, речено нам је да позовемо поново и да ће највероватније радо изаћи у сусрет, наравно, ако јој не буде требала дозвола од претпостављених из Републичког геодестког завода. Надамо се да ћемо у наредном броју имати изјаву начелнице у вези овог скандалозног случаја.
З. Г.
1 komentar
Valjda je vaš posao kao odgovornog novinara da proverite činjenice vezane za iskaz dotičnig gospodina pre nego što ih objavite kao istinite. Ne daj Bože da ste upitali drugu stanu za njihovu izjavu.