пише: проф. др Биља Грујичић
Да знате, драги моји, да то није мала ствар! Кад се зацрвени у новчанику, као случајно загубљена, значи. Кад одброји на траци у теретани, значи. Кад означи килограм на језичку ваге, док вам месар мери танко сечену пршуту и још у безброј других ситуација (са спанаћем није тако). А хиљадарка у броју новина у свакој земљи, па и овој нашој, нешто значи. О томе ћу пустити Уредника да отвори душу, ионако он на своја плећа прима све оне, који, што би рекли, знају буву потковати, длаку на четворо расцепити, жедног преко воде превести и курјаку звоно обесити. Нама оставља финији део посла.
Ако сте спремиле луч, драге моје, (ону што се прави од масне старе боровине), а нисте прешле на хепо-коцке, ако још увек месите славске колаче у односима бадем, ораси, лешник, путер, ако не верујете да ретроградни Меркур може много да поквари у вашим животима (ионако сутра пролази) , онда је ово текст за вас.
“ Жена може изабрати, извршити, постати све што хоће, али требало би да то хоће.“, давно је рекла Симон де Бовоар. Тако да и кад не знају ко је Симон де Бовоар, данашње жене живе увелико по њеном узору. Труде се да раде посао који воле, чак и када их живот јако тресне о под, не губе наду. Одржава их то што најчешће страсно воле оно што раде, а највећи део живота проводе радећи. Такође верују да је то јако важан посао. Закључак: Пронађите оно што заиста волите да радите. Као и увек, кад су у питању ствари срца, знаћете када то нађете. Пословично опрезни Швацарци, најпре то у францима прерачунају, а наше жене, овдашње, ни број корака у кухињи не могу да преброје. Ако је то декупаж, у реду је. Ако вам се више допадају плетенине, оне су периодично модерне и увек актуелне. Ако уживате у томе ко с ким кад и где, и то је у реду. Не морате наглас признати. Али време је да мало удовољите себи, макар у време сумирања резултата.
Не могу вам ништа саветовати, драге моје. Нисам ја Драга Савета, а и не верујем да свака биљка успева на истом месту. Но, мислим да живот боје наши односи са другим људима. Они су зачин. Квадрати паркета, покоји златни зуб, чине да се осећамо сигурније, али не и испуњеније. Безосећајност нове виртуелне генерације, која зазире од емоција, блискости, бола, од тих ексклузивно људских особинa, саветује удаљавање од других. Али, не, човек је само у друштву човек, пардон жена. Дакле у фризерском салону, у кухињи са пријатељицом, у теретани, док са децом врши транслације, док пева у хору, или игра на часу салсе, уз гулаш, док се весели у кафани, или се осами са њим. Знам, рећи ћете да нису ни свака друштва то за шта се препоручују, али има за сваког, на овој Божијој ветрометини, по неко одговарајући. Зато, уживајте, драге моје, срећа је ту, само је треба зграбити и не испуштати!
Волим вас и овог пута, и срећна нам хиљадарка! Воли вас ваша Биља
