POLJOPRIVREDA – PROIZVODNJA ORGANSKIH JAJA: DOMAĆINSTVO CVIJOVIĆ – LUNOVO SELO
Proizvodnja organske hrane je sve popularnija u našem kraju. Pored biljne proizvodnje mnogi se opredeljuju i za stočarstvo i živinarstvo. Na domaćinstvu Zorana Cvijovića u Lunovom selu već generacijama se proizvodi zdrava paprika, paradajz i drugo povrće, a već nekoliko meseci krenuli su i u proizvodnju organskih jaja. Tu proizvodnju preuzima Zoranov sin Dragan, mada na sve budno pazi Zorica, Zoranova supruga i Draganova majka.
– Krenuli smo u organsku proizvodnju jaja, jer jednostavno imamo uslove za to. Dobili smo oko 40 koka na konkursu koji je raspisao Grad Užice. I za sada nije loše. Uslovi su dobri, jer priroda je potpuno nezagađena. Nadamo se da ćemo uskoro dobiti taj papir za proizvodnju organske hrane. Mi smo se pronašli u tome – rekao je Dragan.
Od Grada su dobili 40 koka i četiri pevaca, različitog uzrasta.
– Ove starije koke su počele da nose od prvog dana i sada se poveća nosivost. Kada smo ih dobili bili su raznog doba, neki pilići malo veće od pesnice, a bilo je i odraslih koka. To je neka rasa gološijanka. Nisu zahtevne i ne zahtevaju mnogo, bitno je da su na ispustu, hranimo ih domaćom hranom, koju proizvodimo na našem domaćinstvu, prvenstveno kukuruzom i pšenicom, piju čistu izvorsku vodu, i mislim da je to najbitnije za njih. Ostalo nalaze u prirodi. To je stara rasa, neka vrsta divlje koke i zato su tako otporne. Od nabavljenih koka imali smo samo dva uginuća i to je do nekog stepena normalnosti. Ispuštali smo ih napolje i kada je sneg bio do kolena i nije im ništa falilo. Za sada su se pokazale odlične. Planiram proširenje, jer imamo dovoljno prostora, nekih 10 do 20 ari, samo da dobijemo te papire – rekao je Dragan i dodao da ta za sada proizvedena jaja uglavnom ostaju krugu porodice, prijatelja i familije, a jedan deo i na pijacu.
Inače, Dragan sa porodicom živi u Užicu, radi u Požegi, a svakodnevno dolazi na imanje u Lunovo selo.
– U gradu smo zbog dece, koja idu u vrtić, u gradu samo prespavamo, a ovde dolazimo svaki dan. Pored toga, što se opredeljujemo za organsku proizvodnju jaja, mi proizvodimo jagodu. U tu proizvodnju na otvorenom polju krenuli smo pre par godina. Imali smo problema zbog izlivanja Lužnice, pa smo premestili proizvodnju ovde kod kuće i krupnim koracima idemo napred. Sve zavisi od prirode, ako su mrazev prinos bude malo slabiji. Imamo 13.000 sadnica posađenih i oko 600 sadnica pod plastenikom, koje su više kao eksperiment. Tržište ima i 99 posto proizvodnje dajemo za Rusiju. Ljudi dolaze ovde i otkupljuju. Gajimo papriku i paradajz u plastenicima i na otvorenom kupus, imamo malo nešto kupine, dok ćemo napustiti proizvodnju maline. U tri plastenika, dva velika i jedan mali uzgaja se paradajz i dva plastenika paprike i nešto malo na otvorenom. Povrće koje proizvodima ide godinama na užičku pijacu, na koju su i moj deda i otac dolazili i jedan deo ide na Zlatibor. Uzgred gajimo kukuruz i pšenicu, za ishranu stoke – kazao je Dragan.
Dragan ima u planu da se bavi seoskim turizmom. Ima predivnu staru drvenu kućicu, koju planira da pretvori u neku vrstu etnološkog muzeja, dok bi pored izgradio objekat za smeštaj, samo, kako kaže, ne može sam da isfinansira i da su mu potrebna neka podsticajna sredstva.
Njegova majka Zorica najviše brine o kokama, ali i o celom domaćinstvu.
– Ove koke uopšte nisu teške za gajenje. Ujutru ih nahranim, preko dana šetaju i kljucaju, a predveče im opet sipam malo hrane. Što se tiče jaja, razlika je u tome što su ova organska malo belja i imaju tvrđu ljusku od drugih jaja. Njihovo žumance je mnogo žuće, a kada napravim pitu ili kolač ima lepu boju i ukusniji su. Malo su sada sitnija od jaja drugih koka, ali su i te koke sitne. Možda će kada još malo dok porastu biti malo krupnija.Planiramo da zagradimo još prostora – kazala je Zorica i dodala da se ova organska jaja četvrtkom mogu kupiti na užičkoj pijaci ili naručiti na telefon 803-187.
Zorica je rekla da već sada dobija porudžbe preko interneta, ali za dalju reprodukciju, odnosno da se nasadi kokoška, koja bi odgajala mlade piliće.
Radovan Jakovljević, uspešni poljoprivredni proizvođač iz Lunovog sela, takođe planira proizvodnju organskih jaja. On očekuje da će koke dobiti u narednoj turi. Međutim, pored pohvale gradskom rukovodstvu koje je prepoznalo poljoprivrednike i želi da im pomogne, ima i niz primedbi.
– Dobro je da je gradsko rukovodstvo Užica uspelo da prepozna poljoprivrednog proizvođača i da se malo ozbiljnije bavi stanovništvom sela, jer to je jedini način da se mladi zadrže na selu. Imao sam prilike da slušam o kozama i kokoškama koje grad i neke fondacije daju kroz subvencije i moja primedba je da se sao malo povede računa o kvalitetu. o rasama i o starosti životinja. Neka nam daju ono za šta smo konkurisali, ako kažu da je starost 16 nedelja da tako bude, a ne da bude 6 nedelja, ili ako kažu dobićete 4 petlića, da ne bude 10. E sad, bio sam na stručnoj ekskurziji, a i mišljenje RRA je da je bolje da se poljoprivredni proizvođači udružuju. Koliko shvatam ove životinje se dele većem broju ljudi, u manjim količinama, koji moraju zasebno da ih odgajaju. Mislim da bi lakše bilo da na jednom mestu bude 100 do 200 koka, jer je lakše kontrolisati i hraniti. Takođe, sa televizije apeluju da nam trebaju udruženja i zadruge i da smo u nekoj fazi formiranja zadruge organske proizvodnja, a onda kažu zasebna proizvodnja. Ja sam čovek koji zagovaram udruživanje, jer imao sam prilike da vidim i u Italiji i u Sloveniji da se niko ne pojavljuje kao pojedinac, već su sve zadruge, udruženja ili kantoni – rekao je Jakovljević i dodao da je posle 30 godina rada u Namenskoj, od 2005. godine vratio se u selu, gde intezivno gaji malinu, radio je jagodu, ali je odustao, ima ovaca sjeničke matičare i sada hoće da proba i sa organskom proizvodnjom jaja.
– Osnovni problem je u nestabilnosti tržišta, nedostatku radne snage, ali tako je i u Italiji i Sloveniji, jer izgleda da je sramota baviti se poljoprivrednom proizvodnjom, iako je to jedno od najčasnijih zanimanja. Ja se nadam da će naša lokalna samouprava znati što više da prepozna naše probleme i da mlade ljude vrati na selo, ne smao kroz koke nosilje ili koze, već da se poboljša i infrastruktura. Videli ste sami da je put do nas nikakav. To u stvari mora da se sistemski radi, zakonskim uredbama, da bi se sprečilo ili usporolo izumiranje sela – rekao je ovaj poljoprivredni proizvođač.
On pod malinom ima oko hektar i po zemljišta. Nije zadovoljan cenom iz 2017. godine, niti najavljenom cenom za iduću godinu. Kao dugogodišnji proizvođač, on ima i objašnjenje za to.
– Dugo sam u ovom poslu i znam da je osme do 10 godine krizna godina u pogledu cene, jer dođe do hiper reprodukcije, mada ja kažem da treba otvarati neka nova tržišta. Pored toga, ljudi koji se ne bave poljoprivredom čuli su kako u proizvodnji maline ima dosta para, pa su krenuli da zasađuju velike površine, pa su tako nama, koji živimo od toga, napravili velik problem. To su doktori,, političari, inžinjeri, policajci, sudije i svi neki koji dobro zarađuju. Nama, koji živimo od toga, napravili su nam pravu pometnju – zaključio je Jakovljević.
Nikola Bajić, direktor Kancelarije organske proizvodnje u Užicu, zahvalio se Gradu što je prošle godine ušao u nabavku 1.000 koka nosilja, koje su raspoređene po seoskim domaćinstvima. On kaže da je od 47 kandidata 25 ispunjavalo uslove.
– Odabrali smo autohtonu rasu banatski gološijan, koja je jako otporna na spoljašnje faktore, solidne nosivosti, ne treba inkubator, kvočke leže na jajima i pilići se izlegu za 21 dan. Imaju kvalitetno meso, pa se petlići za tri meseca mogu iskoristiti za proizvodnju mesa – rekao je Bajić.
On je dodao da kao Centar pripremaju veći program u narednom periodu.
– Imamo program da za 40 naših sela nabavimo 20.000 komada koka, tako što će svako selo u proseku dobiti po 100 kokošaka u pet domaćinstava. Mi ne želimo da to bude farma kao što ima PK Beograd, već da ih podelimo na 40 do 50 mesta, jer u slučaju možda neke bolesti da ne bude velika šteta. Inače, cena jednog komercijalnog jajeta je od 10 do 15 dinara, dok se cena organskih jaja u beogradskim marketima kreće od 38 do 40 dinara. Za 100 kokošaka potrebno je 10 kg kukuruza i manji dodatak vitamina. S obzirom da svaka porodica može imati po 100 kokošaka i nosivost je 60 posto, i ako su jaja po 30 dinara, dnevno bi moglo da se ima 1.000 dinara čiste zarade. Pored toga može da se radi u bašti li neki drugi posao – pojasnio je Bajić, prednost organske proizvodnje jaja.
Zvezdana Gligorijević
