Јаја за здравље

- Те коке смо испуштамо напоље и када је снег био до колена и није им ништа фалило-

ПОЉОПРИВРЕДА – ПРОИЗВОДЊА ОРГАНСКИХ ЈАЈА: ДОМАЋИНСТВО ЦВИЈОВИЋ – ЛУНОВО СЕЛО
Производња органске хране је све популарнија у нашем крају. Поред биљне производње многи се опредељују и за сточарство и живинарство. На домаћинству Зорана Цвијовића у Луновом селу већ генерацијама се производи здрава паприка, парадајз и друго поврће, а већ неколико месеци кренули су и у производњу органских јаја. Ту производњу преузима Зоранов син Драган, мада на све будно пази Зорица, Зоранова супруга и Драганова мајка.
– Кренули смо у органску производњу јаја, јер једноставно имамо услове за то. Добили смо око 40 кока на конкурсу који је расписао Град Ужице. И за сада није лоше. Услови су добри, јер природа је потпуно незагађена. Надамо се да ћемо ускоро добити тај папир за производњу органске хране. Ми смо се пронашли у томе – рекао је Драган.
Од Града су добили 40 кока и четири певаца, различитог узраста.


– Ове старије коке су почеле да носе од првог дана и сада се повећа носивост. Када смо их добили били су разног доба, неки пилићи мало веће од песнице, а било је и одраслих кока. То је нека раса голошијанка. Нису захтевне и не захтевају много, битно је да су на испусту, хранимо их домаћом храном, коју производимо на нашем домаћинству, првенствено кукурузом и пшеницом, пију чисту изворску воду, и мислим да је то најбитније за њих. Остало налазе у природи. То је стара раса, нека врста дивље коке и зато су тако отпорне. Од набављених кока имали смо само два угинућа и то је до неког степена нормалности. Испуштали смо их напоље и када је снег био до колена и није им ништа фалило. За сада су се показале одличне. Планирам проширење, јер имамо довољно простора, неких 10 до 20 ари, само да добијемо те папире – рекао је Драган и додао да та за сада произведена јаја углавном остају кругу породице, пријатеља и фамилије, а један део и на пијацу.
Иначе, Драган са породицом живи у Ужицу, ради у Пожеги, а свакодневно долази на имање у Луново село.
– У граду смо због деце, која иду у вртић, у граду само преспавамо, а овде долазимо сваки дан. Поред тога, што се опредељујемо за органску производњу јаја, ми производимо јагоду. У ту производњу на отвореном пољу кренули смо пре пар година. Имали смо проблема због изливања Лужнице, па смо преместили производњу овде код куће и крупним корацима идемо напред. Све зависи од природе, ако су мразев принос буде мало слабији. Имамо 13.000 садница посађених и око 600 садница под пластеником, које су више као експеримент. Тржиште има и 99 посто производње дајемо за Русију. Људи долазе овде и откупљују. Гајимо паприку и парадајз у пластеницима и на отвореном купус, имамо мало нешто купине, док ћемо напустити производњу малине. У три пластеника, два велика и један мали узгаја се парадајз и два пластеника паприке и нешто мало на отвореном. Поврће које производима иде годинама на ужичку пијацу, на коју су и мој деда и отац долазили и један део иде на Златибор. Узгред гајимо кукуруз и пшеницу, за исхрану стоке – казао је Драган.
Драган има у плану да се бави сеоским туризмом. Има предивну стару дрвену кућицу, коју планира да претвори у неку врсту етнолошког музеја, док би поред изградио објекат за смештај, само, како каже, не може сам да исфинансира и да су му потребна нека подстицајна средства.
Његова мајка Зорица највише брине о кокама, али и о целом домаћинству.
– Ове коке уопште нису тешке за гајење. Ујутру их нахраним, преко дана шетају и кљуцају, а предвече им опет сипам мало хране. Што се тиче јаја, разлика је у томе што су ова органска мало беља и имају тврђу љуску од других јаја. Њихово жуманце је много жуће, а када направим питу или колач има лепу боју и укуснији су. Мало су сада ситнија од јаја других кока, али су и те коке ситне. Можда ће када још мало док порасту бити мало крупнија.Планирамо да заградимо још простора – казала је Зорица и додала да се ова органска јаја четвртком могу купити на ужичкој пијаци или наручити на телефон 803-187.
Зорица је рекла да већ сада добија поруџбе преко интернета, али за даљу репродукцију, односно да се насади кокошка, која би одгајала младе пилиће.

Радован Јаковљевић, успешни пољопривредни произвођач из Луновог села, такође планира производњу органских јаја. Он очекује да ће коке добити у наредној тури. Међутим, поред похвале градском руководству које је препознало пољопривреднике и жели да им помогне, има и низ примедби.
– Добро је да је градско руководство Ужица успело да препозна пољопривредног произвођача и да се мало озбиљније бави становништвом села, јер то је једини начин да се млади задрже на селу. Имао сам прилике да слушам о козама и кокошкама које град и неке фондације дају кроз субвенције и моја примедба је да се сао мало поведе рачуна о квалитету. о расама и о старости животиња. Нека нам дају оно за шта смо конкурисали, ако кажу да је старост 16 недеља да тако буде, а не да буде 6 недеља, или ако кажу добићете 4 петлића, да не буде 10. Е сад, био сам на стручној екскурзији, а и мишљење РРА је да је боље да се пољопривредни произвођачи удружују. Колико схватам ове животиње се деле већем броју људи, у мањим количинама, који морају засебно да их одгајају. Мислим да би лакше било да на једном месту буде 100 до 200 кока, јер је лакше контролисати и хранити. Такође, са телевизије апелују да нам требају удружења и задруге и да смо у некој фази формирања задруге органске производња, а онда кажу засебна производња. Ја сам човек који заговарам удруживање, јер имао сам прилике да видим и у Италији и у Словенији да се нико не појављује као појединац, већ су све задруге, удружења или кантони – рекао је Јаковљевић и додао да је после 30 година рада у Наменској, од 2005. године вратио се у селу, где интезивно гаји малину, радио је јагоду, али је одустао, има оваца сјеничке матичаре и сада хоће да проба и са органском производњом јаја.


– Основни проблем је у нестабилности тржишта, недостатку радне снаге, али тако је и у Италији и Словенији, јер изгледа да је срамота бавити се пољопривредном производњом, иако је то једно од најчаснијих занимања. Ја се надам да ће наша локална самоуправа знати што више да препозна наше проблеме и да младе људе врати на село, не смао кроз коке носиље или козе, већ да се побољша и инфраструктура. Видели сте сами да је пут до нас никакав. То у ствари мора да се системски ради, законским уредбама, да би се спречило или успороло изумирање села – рекао је овај пољопривредни произвођач.
Он под малином има око хектар и по земљишта. Није задовољан ценом из 2017. године, нити најављеном ценом за идућу годину. Као дугогодишњи произвођач, он има и објашњење за то.
– Дуго сам у овом послу и знам да је осме до 10 године кризна година у погледу цене, јер дође до хипер репродукције, мада ја кажем да треба отварати нека нова тржишта. Поред тога, људи који се не баве пољопривредом чули су како у производњи малине има доста пара, па су кренули да засађују велике површине, па су тако нама, који живимо од тога, направили велик проблем. То су доктори,, политичари, инжињери, полицајци, судије и сви неки који добро зарађују. Нама, који живимо од тога, направили су нам праву пометњу – закључио је Јаковљевић.


Никола Бајић, директор Канцеларије органске производње у Ужицу, захвалио се Граду што је прошле године ушао у набавку 1.000 кока носиља, које су распоређене по сеоским домаћинствима. Он каже да је од 47 кандидата 25 испуњавало услове.
– Одабрали смо аутохтону расу банатски голошијан, која је јако отпорна на спољашње факторе, солидне носивости, не треба инкубатор, квочке леже на јајима и пилићи се излегу за 21 дан. Имају квалитетно месо, па се петлићи за три месеца могу искористити за производњу меса – рекао је Бајић.
Он је додао да као Центар припремају већи програм у наредном периоду.
– Имамо програм да за 40 наших села набавимо 20.000 комада кока, тако што ће свако село у просеку добити по 100 кокошака у пет домаћинстава. Ми не желимо да то буде фарма као што има ПК Београд, већ да их поделимо на 40 до 50 места, јер у случају можда неке болести да не буде велика штета. Иначе, цена једног комерцијалног јајета је од 10 до 15 динара, док се цена органских јаја у београдским маркетима креће од 38 до 40 динара. За 100 кокошака потребно је 10 кг кукуруза и мањи додатак витамина. С обзиром да свака породица може имати по 100 кокошака и носивост је 60 посто, и ако су јаја по 30 динара, дневно би могло да се има 1.000 динара чисте зараде. Поред тога може да се ради у башти ли неки други посао – појаснио је Бајић, предност органске производње јаја.

Звездана Глигоријевић

     

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.