Kад нам треба, није тешко

ИГРАНКА БЕЗ ПРЕСТАНКА
Многи Ужичани се последњих месец-два згражавају над саобраћајним хаосом који је изазвала отуђена власт, правећи кружни ток и плато испред зграде Скупштине општине, две, у суштини, потпуно неважне ствари. Пуни хаос тек следи, јер се од сутра практично завршава сезона годишњих одмора, а за пар дана почиње и школа. Колапс је почео поправком железничког моста, али су ти радови много мање утицали на живот суграђан од ове две политичке халуцинације. Суграђани су посебно кивни на радове испред градске скупштине, који су се већ поприлично отегли и све отвореније на друштвеним мрежама вређају екипу на власти, неко због прљавштине и прашине, други због бетонирања платоа, што се одавно у нормалним градовима не ради, трећи због овог, четврти због оног, а сви се посебно чуде зашто се све то ради у ситуацији када је привреда у све горем стању. Стигло нам је пуно мејлова са захтевом да о овоме пишемо, а многи очекују да Недеља истражи разлоге овог бесмисленог спе(к)такла, јер се остали локални медији према власти (свакој) понашају послушнички и удворички. Осим тога, пристојан свет више и не сме да крене интернетом, од разних ботова и полуписмених магараца (и магарица), поготову оних са чудним нагласком и облачењем, који су, сви од реда, последњих неколико година добили државну плату захваљујући страначкој припадности, па у радно време зајашили фејсбук и отворено вређају све оне који мисле другачије од онога што је утврдила њихова комитеја на партијским састанцима. Или им је Друг Објаснио. Онај Горамо или Онај Дољамо, свеједно.
Опет, многи су уверени да је у питању „неко прање пара“, док су други чврсто убеђени да је у питању намештање послова „ортацима“.
Морам вас разочарати, мишљења сам да је разлог овој масовној халуцинацији много прозаичнији. Наиме, ова власт, руковођена макијавелистичким принципима и амбицијама, зна како је најлакше задивити простоту – грандиозним пројектима. То њихов Вођа одавно ради, па сада и они, пионири малени, то имитирају у локалу. Пошто знају да су посао и плата најважнији, почетак њихове трагикомичне владавине обележила је најава гомиле грандиозних економских пројеката (читај – будалаштина), од којих су реализовали 0 (и словима – нула), сетимо се само оне небулозе „сто дана за сто фирми“ или тако некако слично, а подједнако глупо названо, па, када су, пионири малени, видели да време одмиче, а они још увек немају чиме да се похвале, дохватили су се провереног начина – разбацивања пореског новца на разне инфраструктурне будалаштине. Ако може Београд да прави певајућу фонтану, зашто Ужице не би могло кружни ток? То што се улудо троше паре апсолутно није важно, једино је важно да имају шта да набрајају пред изборе. Ако већ нису могли да наватају неког инвеститора и запосле своје партијску војску, иако су грандиозно најавили постављање „искусног привредника“ у Веће, онда има да спискају порески новац на гранит око градске скупштине, где је главна раскрсница у граду, па ће сваки „поштени“ гласач сутра моћи да види њихове спектакуларне, такорећи гранитне, успехе и гласа да нас, о нашем трошку, јашу наредне четири године. Дакле, укратко речено, како немају намеру да било шта суштински мењају, онда удри у шминкање фасаде. Такви тупави, али фино угланцани пројекти, идеални су за дистрибуцију путем апсолутно површних друштвених мрежа и тупавих послушничких локалних медија, уз обавезно испразно кревељење и блебетање слабо писмених самозваних новинара, које, срећом, осим покојег доконог пензионера, нико више и не гледа.
Све у свему, нема ту шта да се истражује, разлози су прилично једноставни и приземни. Уосталом, ова власт, у мало измењеном саставу, управља градом још од 2005. године, па како ни онда ништа нису смислено урадили, зар се могло шта друго очекивати, него да овај град претворе у свињац? Својим нерадом допустили су да се, примера ради, загорело уље просипа у и поред контејнера, што никада до сада није било, па да их онда пешаци и аутомобили разнесу улицама које се, и иначе, ретко и неквалитетно перу, па се за то веже свакојака прљавштина коју никакво средство не може очисти, ни прикрити, осим постављања новог асфалта, а то ће бити у лимбургу месецу. Не, не претерујем, сваки дан пролазим таквим улицама. Тако ћемо за који месец, вероватно пред Дана града, добити блиставо острвце по сред овог великог свињца, али када зумирају камерама већ поменутих послушничких медија, то острвце ће изгледати огромно, као да је цело Ужице, иако у реалном животу није ни један посто града.
Наравно, нису они наивни, у социјалистичкој Србији нико се не пита шта колико кошта и да ли се на прече ствари може потрошити порески новац, већ све навуку на трик питање – „да ли нам треба?“ Треба ли нам базен? Треба ли нам спортска хала? Треба ли нам аеродром? Треба ли нам топла вода на плажи? Па, наравно, сви ће рећи како нам је све то преко потребно и да је право чудо како смо до сада живели без таквих „преко потребних“ ствари. Е, а када блентави (и безразложно надобудни) новокомпоновани Ужичанин каже да нам је баш то потребно, то је сигнал да олигархија крене са бесомучним арчењем нашег новца. Прво приликом изградње, па после запошљавањем кумова, ујни, тетки, стричева, старог свата, братића, сестрића и остале уже и шире партијске родбине. А, ако се неко усуди од тих блентова да се на тренутак запита и каже, па чекајте, нисмо тако мислили, онда их гомила ућутка старим добрим – то је свима потребно, шта си сад ти нашао ту да паметујеш. Па тако закључујући, да ли нам је потребан кружни ток? Леба не једе. Да ли нам треба бетон и гранит испред скупштине? Кад може Београд, кад може Стамат, што и ми не би могли… Дакле? Зашто се онда буните? Можда нису паре најпаметније уложене, али нису ни бачене, па ви, драги гласачи, не заборавите ко вам је то направио вашим парама, када буду наредни избори. А можда вам и дијете запослимо, па онда знате за кога да гласате…
А за то време: и док у Ужицу ничу кружни токови, последњих месеци се све више радњи затвара, многи бизниси пропадају, а ђаво је стигао по своје и до многих банака које затварају своје јединице у Ужицу. Посебно ме је погодила вест да се ових дана затворила Про кредит банка у Ужицу, која је међу првима почела са радом у нашој веселој чаршији и била весник неког бољег сутра, које никако да дође, а, рекло би се, никада неће ни доћи.
А и шта друго очекивати у граду и земљи у којој живе милиони безразложно надобудних и до бесвести глупих јединки, који квалитетно и редовно гутају све што им власт сервира? Од глупости се не умире, напротив, такви најчешће дуго живе, нажалост, глупост није фатална за појединца, али јесте за околину, поготову када је концентрација велика, као што је случај у Ужицу.
Додуше, ко зна, можда би се власт у Ужицу другачије понашала да постоји опозиција, овако….
Ако вам се чини да сам овог пута оштрији него обично, одаћу вам малу тајну, јутрос сам походио Савин кук, један од врхова Дурмитора, а када чоек, јадан не био, борави на таквој висини, разбистре му се мисли, па почне, ни крив ни дужан, да ствари назива правим именом. Оно јесте да су ми сапутници у повратку говорили да сам превише матор да пишам уз ветар и да је крајње време да и ја „почнем да гледам своја посла“, али, ако сви почнемо да гледамо своја посла, неће имати ко на крају да искључи светло…

Тони Станковић (Ужичка недеља 967. 28.8.2017.)

Comments

comments