IGRANKA BEZ PRESTANKA
Mnogi Užičani se poslednjih mesec-dva zgražavaju nad saobraćajnim haosom koji je izazvala otuđena vlast, praveći kružni tok i plato ispred zgrade Skupštine opštine, dve, u suštini, potpuno nevažne stvari. Puni haos tek sledi, jer se od sutra praktično završava sezona godišnjih odmora, a za par dana počinje i škola. Kolaps je počeo popravkom železničkog mosta, ali su ti radovi mnogo manje uticali na život sugrađan od ove dve političke halucinacije. Sugrađani su posebno kivni na radove ispred gradske skupštine, koji su se već poprilično otegli i sve otvorenije na društvenim mrežama vređaju ekipu na vlasti, neko zbog prljavštine i prašine, drugi zbog betoniranja platoa, što se odavno u normalnim gradovima ne radi, treći zbog ovog, četvrti zbog onog, a svi se posebno čude zašto se sve to radi u situaciji kada je privreda u sve gorem stanju. Stiglo nam je puno mejlova sa zahtevom da o ovome pišemo, a mnogi očekuju da Nedelja istraži razloge ovog besmislenog spe(k)takla, jer se ostali lokalni mediji prema vlasti (svakoj) ponašaju poslušnički i udvorički. Osim toga, pristojan svet više i ne sme da krene internetom, od raznih botova i polupismenih magaraca (i magarica), pogotovu onih sa čudnim naglaskom i oblačenjem, koji su, svi od reda, poslednjih nekoliko godina dobili državnu platu zahvaljujući stranačkoj pripadnosti, pa u radno vreme zajašili fejsbuk i otvoreno vređaju sve one koji misle drugačije od onoga što je utvrdila njihova komiteja na partijskim sastancima. Ili im je Drug Objasnio. Onaj Goramo ili Onaj Doljamo, svejedno.
Opet, mnogi su uvereni da je u pitanju „neko pranje para“, dok su drugi čvrsto ubeđeni da je u pitanju nameštanje poslova „ortacima“.
Moram vas razočarati, mišljenja sam da je razlog ovoj masovnoj halucinaciji mnogo prozaičniji. Naime, ova vlast, rukovođena makijavelističkim principima i ambicijama, zna kako je najlakše zadiviti prostotu – grandioznim projektima. To njihov Vođa odavno radi, pa sada i oni, pioniri maleni, to imitiraju u lokalu. Pošto znaju da su posao i plata najvažniji, početak njihove tragikomične vladavine obeležila je najava gomile grandioznih ekonomskih projekata (čitaj – budalaština), od kojih su realizovali 0 (i slovima – nula), setimo se samo one nebuloze „sto dana za sto firmi“ ili tako nekako slično, a podjednako glupo nazvano, pa, kada su, pioniri maleni, videli da vreme odmiče, a oni još uvek nemaju čime da se pohvale, dohvatili su se proverenog načina – razbacivanja poreskog novca na razne infrastrukturne budalaštine. Ako može Beograd da pravi pevajuću fontanu, zašto Užice ne bi moglo kružni tok? To što se uludo troše pare apsolutno nije važno, jedino je važno da imaju šta da nabrajaju pred izbore. Ako već nisu mogli da navataju nekog investitora i zaposle svoje partijsku vojsku, iako su grandiozno najavili postavljanje „iskusnog privrednika“ u Veće, onda ima da spiskaju poreski novac na granit oko gradske skupštine, gde je glavna raskrsnica u gradu, pa će svaki „pošteni“ glasač sutra moći da vidi njihove spektakularne, takoreći granitne, uspehe i glasa da nas, o našem trošku, jašu naredne četiri godine. Dakle, ukratko rečeno, kako nemaju nameru da bilo šta suštinski menjaju, onda udri u šminkanje fasade. Takvi tupavi, ali fino uglancani projekti, idealni su za distribuciju putem apsolutno površnih društvenih mreža i tupavih poslušničkih lokalnih medija, uz obavezno isprazno kreveljenje i blebetanje slabo pismenih samozvanih novinara, koje, srećom, osim pokojeg dokonog penzionera, niko više i ne gleda.
Sve u svemu, nema tu šta da se istražuje, razlozi su prilično jednostavni i prizemni. Uostalom, ova vlast, u malo izmenjenom sastavu, upravlja gradom još od 2005. godine, pa kako ni onda ništa nisu smisleno uradili, zar se moglo šta drugo očekivati, nego da ovaj grad pretvore u svinjac? Svojim neradom dopustili su da se, primera radi, zagorelo ulje prosipa u i pored kontejnera, što nikada do sada nije bilo, pa da ih onda pešaci i automobili raznesu ulicama koje se, i inače, retko i nekvalitetno peru, pa se za to veže svakojaka prljavština koju nikakvo sredstvo ne može očisti, ni prikriti, osim postavljanja novog asfalta, a to će biti u limburgu mesecu. Ne, ne preterujem, svaki dan prolazim takvim ulicama. Tako ćemo za koji mesec, verovatno pred Dana grada, dobiti blistavo ostrvce po sred ovog velikog svinjca, ali kada zumiraju kamerama već pomenutih poslušničkih medija, to ostrvce će izgledati ogromno, kao da je celo Užice, iako u realnom životu nije ni jedan posto grada.
Naravno, nisu oni naivni, u socijalističkoj Srbiji niko se ne pita šta koliko košta i da li se na preče stvari može potrošiti poreski novac, već sve navuku na trik pitanje – „da li nam treba?“ Treba li nam bazen? Treba li nam sportska hala? Treba li nam aerodrom? Treba li nam topla voda na plaži? Pa, naravno, svi će reći kako nam je sve to preko potrebno i da je pravo čudo kako smo do sada živeli bez takvih „preko potrebnih“ stvari. E, a kada blentavi (i bezrazložno nadobudni) novokomponovani Užičanin kaže da nam je baš to potrebno, to je signal da oligarhija krene sa besomučnim arčenjem našeg novca. Prvo prilikom izgradnje, pa posle zapošljavanjem kumova, ujni, tetki, stričeva, starog svata, bratića, sestrića i ostale uže i šire partijske rodbine. A, ako se neko usudi od tih blentova da se na trenutak zapita i kaže, pa čekajte, nismo tako mislili, onda ih gomila ućutka starim dobrim – to je svima potrebno, šta si sad ti našao tu da pametuješ. Pa tako zaključujući, da li nam je potreban kružni tok? Leba ne jede. Da li nam treba beton i granit ispred skupštine? Kad može Beograd, kad može Stamat, što i mi ne bi mogli… Dakle? Zašto se onda bunite? Možda nisu pare najpametnije uložene, ali nisu ni bačene, pa vi, dragi glasači, ne zaboravite ko vam je to napravio vašim parama, kada budu naredni izbori. A možda vam i dijete zaposlimo, pa onda znate za koga da glasate…
A za to vreme: i dok u Užicu niču kružni tokovi, poslednjih meseci se sve više radnji zatvara, mnogi biznisi propadaju, a đavo je stigao po svoje i do mnogih banaka koje zatvaraju svoje jedinice u Užicu. Posebno me je pogodila vest da se ovih dana zatvorila Pro kredit banka u Užicu, koja je među prvima počela sa radom u našoj veseloj čaršiji i bila vesnik nekog boljeg sutra, koje nikako da dođe, a, reklo bi se, nikada neće ni doći.
A i šta drugo očekivati u gradu i zemlji u kojoj žive milioni bezrazložno nadobudnih i do besvesti glupih jedinki, koji kvalitetno i redovno gutaju sve što im vlast servira? Od gluposti se ne umire, naprotiv, takvi najčešće dugo žive, nažalost, glupost nije fatalna za pojedinca, ali jeste za okolinu, pogotovu kada je koncentracija velika, kao što je slučaj u Užicu.
Doduše, ko zna, možda bi se vlast u Užicu drugačije ponašala da postoji opozicija, ovako….
Ako vam se čini da sam ovog puta oštriji nego obično, odaću vam malu tajnu, jutros sam pohodio Savin kuk, jedan od vrhova Durmitora, a kada čoek, jadan ne bio, boravi na takvoj visini, razbistre mu se misli, pa počne, ni kriv ni dužan, da stvari naziva pravim imenom. Ono jeste da su mi saputnici u povratku govorili da sam previše mator da pišam uz vetar i da je krajnje vreme da i ja „počnem da gledam svoja posla“, ali, ako svi počnemo da gledamo svoja posla, neće imati ko na kraju da isključi svetlo…
Toni Stanković (Užička nedelja 967. 28.8.2017.)
1 komentar
Odličan tekst.
Kad smo kod kružnog toka, mogu da pohvalim radnike koji maksimalnim naporom pokušavaju da jedan posao za koji treba 30-ak radnih dana urade za projektovanih 75. Ne znam u čemu je fora, da li samo u nabijanju satnice ili je nešto drugo. Elem,dok je grad u saobraćajnom kolapsu, danas nema nikoga na gradilištu, neradna subota, a tako je bila i prethodna.