Ne znam da li je tačno, ali ako su i zaposleni u kafani GKC-a postali državni službenici, onda je to nezabeležen skandal, koji nije postojao ni u vreme komunista –
Najbolji primer drastične razlike između privatnog i državnog sektora vidi se u izgledu i radu bašte Gradskog kulturnog centa i kafane preko puta. Terasa kafane preko puta, Palačinkarnice, uvek je dupke puna, čuje se žamor raspoloženih ljudi, dok 20 metara dalje, u nekada čuvenoj bašti Doma JNA, koju pamte i vole generacije i generacije Užičana, uvek je sablasno prazno, s oproštenjem, kao na četresnici. Stavljena 3-4 bezvezna stola i ceo onaj predivni prostor izgleda jadno, ali to uopšte ne sprečava gomilu zaposlenih u GKC-u da redovno primaju platu, i, u ovo doba korone, slobodno se može reći – za apsolutni nerad.
Ne bih ovo ni napisao da tuda ne prolazim svaki dan i da mi ne dođe da zaplačem kada vidim šta je jedna grupa neodgovornih i nesposobnih ljudi napravila od nekadašnje gradske svetinje. Naravno, sve to, sa odobravanjem gleda gradsko rukovodstvo, koje, očigledno, ta kafana uopšte ne zanima, a možda i tako namerno rade, da bi kafani preko puta napravili posao.
Umesto da je kafana u GKC-u izdata i da se nađe neko sposoban da uloži svoj novac i napuni kafanu i da bude dobro i GKC-u i kafedžiji, mi danas imamo neiskorišćenu rupu u centru grada. Ne znam da li je tačno, ali ako su i zaposleni u kafani GKC-a postali državni službenici, onda je to nezabeležen skandal, koji nije postojao ni u vreme komunista. Nekadašnji klub omladine, koji je funkcionisao kako je funkcionisao, u dobrom delu svog postojanja, nije imao nikakve dotacije od opštine, niti je dobijao za plate zaposlenih, već se potpuno samofinansirao, za razliku od, kako neki izgorelog mozga tvrde, današnjeg neoliberalnog kapitalizma, u kome su svi, od portira do direktora na državnim jaslama, tačnije – na grbači poreskih obveznika.
Toni Stanković
