Piše prof. dr Bilja Grujičić
Da se razumemo na početku, nisam sigurna da je ova kolumna dobar potez, zapravo njen naslov. Međutim, kažu da je i negativna reklama, dobra reklama. Elem, nacrtam se ja, dragi moji, prošle srede, ili četvrtka ispred televizora, da ispratim sve to što se već danima najavljuje, ulazak kandidata u Zadrugu. Kaže, moja mama, možda ti misliš, draga moja, da to ne treba gledati, ali onda nećeš imati šta da pričaš kad se sa prijateljicama nađeš na kafi. Ako joj kažem da pravi ajvar, to je prilično diskriminatorski, ipak ja želim da je moja mama društveno biće. Rešim da ispratim to grandiozno dešavanje i ulazak kandidata u Zadrugu. Naime, nisam bila sigurna, da li sam to želela zbog Željka, (kažu da nam je zaglupeo generacije i da je on odgovoran za naš kulturni sunovrat, ali ko vas to, dragi moji, može sunovratiti, ako ga se možete rešiti jednim klikom na daljinskom upravljaču). Dakle Željko nije bio razlog, mada, što bi rekli… znamo se. Iskustvo je, značajno, jer vas nauči, šta od koga možete da očekujete i nema tu mnogo promene, dragi moji. Istina, viđala sam ja ponekad spodobama slične ljude na ulicama, koji ukazuju na nemanje mere u odevanju i ophođenju, ali su me uvek učili da takve zaobilazim, pa sam to i činila. Nisam mogla da tvrdim, da takva moda, ili diktat, dolaze sa ružičastog kanala. To se svakako može rešiti još u startu, jednim običnim:“Gde si to pošla?“
Ono što mi svakako jeste bilo grandiozno je količina novca potrošena u opremanje čitavog tog objekta, da ne pominjem Medičijeve, statue, gondole i one koji ulaze. Nije mi to držalo pažnju dugo, valjda sam davno prestala da se oduševljavam tuđom nesrećom, a taj osećaj su budili u meni, oni koji su ulazili. Nisu oni bili željni igara, oni su samo bili željni hleba i plašila me činjenica da su u tom životinjskom nagonu bili spremni na sve. Plašilo me je i to, da oni koje imamo kod kuće i koji ne pamte razne tv formate pomenutog vlasnika, neće biti tako selektivni prema dugmićima na daljinskom upravljaču. Prosto rečeno, hoće li to gledati naša deca? Ne znam, uzdam se u to, da šta gajiš, to i dobiješ. Ne znam šta kažu iskusniji. (Čitaj: stariji!)
A sa druge strane, stigli novi prvaci kod nas u Gimnaziju! Odavno, ništa lepše, pametnije, pristojnije, željno dokazivanja, nisam videla. Dakle, generacija 2003, pa vi sad vidite koliko nam treba da od njih napravimo ovo, ili ono. Sve češće čujem kako nam ne treba knjiško obrazovanje, šta god to značilo. Bojim se da, ako nam je svima potrebno, samo ulično, da nam onda ni škole nisu potrebne. Sporadični primeri, Pere, Žike i ostalih, nisu valjda obrasci? Elem, nije tačno da mladi nisu zainteresovani za ono što im govorite, naravno, ako i jeste interesantni i zainteresovani za ono što pričate. Nije tačno ni da ranije kolege nisu odradile sve kako treba. Na licu mesta, izgleda sve jako dobro. Kad će da se desi kvrc? To ostavljam vama, da odgovorite, dragi moji. Ja želim da verujem, da taj mladi svet, neće birati, ove tv-formate. Takođe vam dugujem objašnjenje za naslov, kaže moja prijateljica da ta ima dobru frizuru…
Toliko o njoj i Toliko od mene, Voli vas Vaša BILJA!
(Užička nedelja 994)
