ЛЕТЊЕ ШЕМЕ

1.
Опасно је ово годишње доба.
Уме да буде клизавије од зиме, еруптивније од вулканских пролећа, снужденије од хладне јесени зачињене кишама купусарама.
Срећом, све то буде краткотрајно и без озбиљних трагова у сећању; тако смо добродошли да иста склизавања, пирокластичне токове и тешка дводневна ћутања поновимо и наредног лета, и сваког новог, све док можемо и све док постоји бар још неко вољан да саучествује у нашим лудовањима.

2.
Он/она на мору, она/он мора да рмба у узнојеном граду; он/она у малинарском соларијуму без УВ сертификата, она/он без пратње и нужног надзора у бањи… Конгрес на планини… Итесекторијада с припадајућим спортским играма на језеру…
Знам, пријатељи моји, да вам се на ову страну навио варљиви ум и да вам је рубове усана украсио осмех у настајању, мада ни под префињеним методама ислеђивања (Види: Мали Радојица) не би сте признали да вам је познат неки такав случај; знам и да се ни с клинцима под ноктима и ватром на прсима не бисте одрекли милине која вас прожима кад се сетите закључка – увод и разрада, и све оно после закључка убрзано бледи.
Јер, лето је криво за све.
Да је среће, то би била једина летња шема за коју смо у животу чули; да је памети, о њој нико други не би ни слутио.
А све живо и неживо их има, укључујући и медије, и политику…

3.
У златно доба ударничког самоуправљања, летња телевизијска програмска шема имала је оправдања и разлоге: гледаоци су по морима и мраморјима, а оној шаци јада што нема с чим, с ким и где морао се понудити лаганији садржај; тиме се, у то митско доба, на научној бази се скривала истина да лети у ходницима државне телевизије можеш срести само промају и коју стотину оних што оверавају дознаке за измишљена боловања…
У гвоздено доба штампаних медија, док су се храбро крчили путеви у таблоидно новинарство, првих дана лета друг новинар с фасциклом пуном текстова о ванземаљцима, двоглавим животињама и чудним бићима био је узданица, био је спас; у то митско доба, на научној бази се скривала истина да је шака писмених и образованих људи обазриво покушавала да нам саопшти колико смо зглајзали, а да између вести о двадесет патака и осам чланова председништва СФРЈ има само једна разлика: ако закуреташ о паткама, неће те згазити.
ТВ ових лета, и даље ослоњена на науку, летњу шему планира тако да онај због ког је тако удешена, по повратку с тих одмора на редовне радне активности, установи да нема канцеларију, сто и столицу. Е, да: нема ни емисију. Уговор је истекао лане, нико није приметио; нови није потребан никоме.
Онима што остају, инвенција није неопходна; може и да засмета. Јер, све је то простудирано од најбољих и највећих, и зна се како се пакује – твоје је да одеш на курс и не брљаш превише… И да знаш ко те ‘лебом ‘рани.
Штампаним медијима наступило је вечито лето праћено квакањем патака и мутавошћу вукова; и они што мисле за себе да су потковани и друштвено одговорни, било с које стране новчића да се налазе, уозбиљени као дете умало стигло до ноше, пишу тривије.
За оне за које су, генијални су; за оне против којих су, млатикури и лиомуди су, активисти с комесарским торбицама о рамену у најбољем случају.

4.
Изгледа да се учење о летњим шемама базира на параметрима из Златних седамдесетих, тамо оног века. И миленијума.
Тад су, веровало се, радници, сељаци и поштена интелигенција масовно јуришали на наше море, Јадранско, протегнуто од Бојане до Истре; тад су радничка одмаралишта била пуна насмејаних самоуправљача, њихових брижних другарица и усхићене деце.
Тад су, изгледа, градови лети остављани празни, погодни за летње шеме, а одмаралишта пуњена, погодна за летње шеме, и није ван памети било да се на ТВ за викенд пусти филмски маратон филмова у којима се неки тамо бију да све прашти, а спотови и репризе попуне све између Дневника.
Ако изузмемо малинарске крајеве (нека оног што се сетио тог спаса за многе породице вечно милују Сунце, поветарац и топла вода његове свете реке!), и то само почетком лета, пустош више није општа и десанти на летовалишта су, чини се, мањи; тако један важан разлог постојања летњих шема није више пресуда.

5.
Кад неко намерно уваљује глупости у новине, зове се новинарска патка; то ако се пише о дечаку шишмишу или пропасти света за који дан; ако пише глупости о рату, крви и кривици, зове се Пулицерова награда.
Има више тумачења о пореклу тог израза. Најчешће, то је због објављене новинске приче о двадесет гладних патака, чији је власник, иначе наредник, исецкао једну и нахранио осталих деветнаест, па другу да намири осамнаест што квакањем захтевају оброк; на крају, остала је само једна, која је појела свих деветнаест другарица из почетног јата.
По интернету пише да је то приредио познати белгијски хумориста Корнелисен, а да су новине и по иностранствима радо прошириле вест; после је аутор обелоданио да је намерно навукао поштен радни свет пријатељске Белгије и још неких уважених земаља.
Ако неко познаје неку некретнину која памти читање с папира, она ће му, ако јој точкићи и зупчаници још раде, категорично устврдити да се ради о пискаралу, новинару кубикашу, из неке америчке забити, и да је тај систематски филовао новине кратким, лудим вестима о животињама кадрим да тачно изведу америчку химну, кокошки која је снела јаје у ком се налазио златан сат и, углавном, сличним руралним средњезападним легендама; тај новинар није ништа дематовао, а уредници су били свесни да лаже и одушевљено су га штампали.
Притом некретнина прети скидањем „Избора из светске штампе“ с тавана, отпакивањем и проналажењем броја на чијој летњој насловној она џепна Венера седи на пешчаној плажи и гледа те право у очи; у том броју је објављен и текст с препорукама неког ЕУ тела да се евро у сваком језику изговара исто као што се изговара Европа, а то итекако има везе с летњим шемама немедијског, такорећи приватног типа.
По свему судећи, обојица су објавили.
Питање је ко је био први; да тако речемо: кокош или јаје?
Небитно, из два разлога, који се своде на један.

6.
Везивање патки и лагарија вуче се вековима; код Немаца се јако давно помиње да кад неко лаже, прича о плавим паткама.
Француски речник из 1834. године каже да је canard (патка) лажна вест; а речник њихове Академије из 1842. додаје значења „летак“ и „лоше новине“.
Види јада!
За порекло израза и манира, првенство је неважно, јер такве приче и под сличним именом квачу још од мрачног средњег века; бесмислено је признавање зачетништва иком у светлу тог мрака.
А Белгијанац је, очито, имао намеру да разголити лаковерност, површност и спремност својих суграђана да поверују у будалаштине, што га суштински одваја од ове приче и смешта у фолдер с Орсоном Велсом и Ратом светова; такви типови повремено уздрмају наше мудре климоглаве и промишљања над текстовима олоша и шкодљивих настављача традиције приповедања о плавим паткама, ма шта оне биле.
Оно тумачење француске Академије баца ново светло на све што о живини знамо: није то само до вести, и новине могу бити canard.
Лоше новине.

7.
За њих, за те лоше, нема летње шеме; њихово лето је бескрајно, а крволочне патке што у њима станују чекају да будемо довољно исецкани, па да нас прогутају.

8.
Летње шеме, пријатељи моји, темеље се на уверењу планера да смо се разбежали тамо где се говори еуро, ојро, јуро или још чудније; ако смо још ту, а изгледа да јесмо, своје постојање оправдавају тајним учењима о лоћикавом функционисању неурона, синапси и мозга, уопште узев, три месеца после јунског солистиција.
Ако Велики Планери то знају, зашто је Минић од нејаког мене очекивао да ће ми мозак боље упити математику у августу, кад већ није могао да је савлада у време док зуји од среће, изван сваког лета?
Крхко је знање.
Од реченице „Мали, летос књигу под мишку, па на Ђетињу, па се видимо у августу!“, схватао сам само да долази лето, са свим својим шемама.
Видимо се у августу!

Драган Р. Филиповић (Ужичка недеља 963)

Comments

comments