После вишегодишњег истраживања на тему људске суровости, један од тренутно најпризнатијих стручњака за развојну психопатологију у свету, Сајмон Барон Коен, дошао је до врло занимљивог закључка, да је за такво понашање основни предуслов свако одсуство емпатије. Детаљно описујући неколико психолошких типова са нултим степеном емпатије, Коен је покушао да постави темеље за научно превазилажење и елиминисање фактора који воде ка злом понашању и указује на области психологије које још увек нису довољно истражене.
Нажалост, он није имао прилике да у свом истраживању сврати до Србије, јер код нас би пронашао толико занимљивих и за ову област идеалних пацијената, да би овде вероватно и завршио своје истраживање.
Ми смо као народ идеални да будемо заморчићи психопатологије, а наши политичари би тек били под посебним вишегодишњем третманом. Чињеница је да психопата има свуда, али се у нормалним државама они држе под кључем у институцијама специјализованим за њихово лечење, а код нас сурово и безобзирно владају државом. Е сад, ако узмемо у обзир смо их ми изабрали, то говори да нисмо ништа мање ненормални. Не морам уопште да издвојим било кога посебно, генерално сви смо луди, неки мање, неки више, али највише боли од свега, што ће, временом, и наша деца завршити баш као и ми.
Срећни су свесни свог лудила. Обучени у беле, на леђима закопчане кошуље, шетају градом, смеју се, причају са собом и праве планове о одласку из луднице.
Несрећни живе у телевизору. Буквално. Удишу тај заразни и контаминирани програм, где, мало, мало, па управник луднице има свој шоу! Обећава им светлу будућност, само још мало да се стрпе, одраде терапију до краја, да не размишљају, јер он размишља за све њих, и будно мотри да их нико не дира. Ако се мало дозову себи, он појача дозу, одради трипл шоу, објасни да без њега и ваздуха нема живота. Он зна да се иза зидова луднице налази пакао, који они не треба да виде, о том паклу не морају ни да размишљају, све док је њега да их чува.
Управник је злато. Хлеб који се једе. Да га нема, требало би га измислити и поклонити сваком народу, бар по једног, зашто да будемо себични. Нека и други живе и уживају у лудачкој срећи.
И ту се тралалала прича завршава. Сви су луди, срећни и весели.
Озбиљан проблем лежи у чињеници да су људи од струке, психијатри, психолози, озбиљно забринути и инсистирају да се убудуће пре доласка на власт сваки политичар мора подвргнути озбиљном и детаљном лекарском прегледу, јер судећи по овима сада, многи су промашили установу у којој треба да бораве!!!
Сајмон Барон Коен на крају закључује да људи који немају никакав осећај емпатије за друге, морају бити лечени, јер одсуство самилости од човека ствара звер, а зверињу је место у кавезу, а не на слободи.
Владимир Гредељевић (Ужичка недеља 1001)
