ВЕЛИКИ РАТ
Кришом, готово стидно, погасише Французи фењере слободе на које су били толико поносни. Спусти се мрак на авенију Шанзелизе, Тријумфалну капију, Ајфелов торањ, чак су и звона са катедрале НотрДам, на коју окачише заставу државе Косово, звучала злокобно, најављујући нека тешка времена које се спремају.
Стогодишњицу великог рата запамтићемо као дан када су погазили српске гробове. Брутално и сурово ударили шамар, од ког сваком нормалном Србину и даље одзвања у ушима.
Јасно је да је политика курва. Приоритети у савременом свету се брзо мењају, пријатељи бришу, а нова савезништва склапају, у ходу, за једнократну употребу или на дужи рок, свеједно је!
Бар смо ми, Срби, свикли на издаје, предаје и продаје.
Али оно што се не може променити никада, а то су чињенице које јасно и непобитно говоре да је Србија у том страшном, ужасном рату, изгубила готово милион и триста хиљада становника тј. трећину популације или половину мушких глава и била на страни праведних и победника!!!
Господин француски председник није нашао за сходно да макар прошапуће име наше земље док је набрајао државе победнице!!!
Не помаже сад извињење француског амбасадора за грешку у протоколу. Реално, брига ме да ли су Вучића паркирали карте да наплаћује или семенке продаје. Тај нарцисоидни и умишљени аутократа да је имао грама мозга не би ни отишао после скандала са заставом државе Косово!
Ни та проклета застава није толико битна, још мање онај нарко дилер и злочинац међу њима, али ни једним словом не поменути светлост српских гробова – неопростиво је.
Тог дана Србија је понижена.
Поново!
Само не треба кривити Французе, може им се када са наше стране уместо Пупина или Дучића имамо Дачића, војску води Вулин, а не војвода Путник, И као шлаг, не јагодица на торти, пинков манекен – државу. И тај ће дочекати тог истог Макрона, љубити му скуте, све замишљајући себе великим Милошем Обреновићем!!!
Тужни смо, да тужнији одавно нисмо били.
Пре недељу дана гледао сам филм „The Exception“ у ком маестрални Кристофер Пламер глуми немачког цара Кајзер Вилхема Другоф. У једној сцени каже свом посилном пуковнику Sigurd von Ilsemann (Бен Денијелс) следеће; “ Нико није хтео да ме слуша. Нико! Говорио сам да се зауставе у Београду, да је том бандитском српском народу довољна казна заузимање престонице, али не, они су хтели да их докрајче, иако су знали да Немачка није била спремна за тај рат.“
Филм је премијерно приказан 2017. тачније, 99 година од краја Првог светског рата.
За то време написане су хиљаде и хиљаде страница историје које су непобитно доказале да су претензије Аустроугарског царства и однос снага у свету једини разлог за избијање сукоба.
Ништа се од тога не важи, јер за неке, Срби су, упркос свему, и даље једини и главни кривци!
Владимир Гредељевић (Ужичка недеља 999)
