Sve će drugo da nametnu kao najvažniju stvar na svetu, samo da se o parama ne priča. Kako drugačije da nam Šešelj i njemu slični zavuku ruku u džep, ako nam drugom rukom, kao vrsni mađioničari, ne mašu pred očima bajkama o patriotizmu, mrskom Zapadu, zaverama, Triletarali i sličnim masovnim halucinacijama?
ŠEŠELJ RADI I VIKENDOM
Srbija ima 7 miliona stanovnika, od toga 1,72 miliona penzionera. Praktično, svaki četvrti čovek u Srbiji je penzioner. Samo 18 posto stanovnika Srbije, oko 1,2 miliona ljudi, mlađe je od 18 godina. Dakle, maloletnih lica i penzionera 3 miliona. Pola miliona ljudi zaposleno je u raznim javnim službama, ne računajući javna preduzeća. U javnim preduzećima, po zvaničnoj statistici, radi oko 150.000 ljudi. Ove cifre o zaposlenima treba uzeti sa oprezom, pošto se u svim statističkim izveštajima barata sa stalno zaposlenima, a znamo da je najmanje još 10 procenata primljeno na određeno i ostale „nestalne“ načine. Ako je verovati statistici (ja lično baš i ne verujem) u Srbiji je zaposleno oko 2,8 miliona ljudi, pa bi trebalo, uzimajući u obzir prethodno navedene cifre, da je u firmama van javnog sektora zaposleno oko 2,1 miliona ljudi. Dakle, otprilike svaki treći stanovnik Srbije je zaposlen i plaća porez. U Nemačkoj, primera radi, zaposleno je 20 puta više ljudi – 44 miliona od 83 miliona stanovnika, dakle svaki drugi, pa čak i više…. U Srbiji je zaposleno taman toliko koliko je u Nemačkoj povećan broj zaposlenih u poslednjih 10 godina.
Ako bismo išli dalje, pa pričali o platama, statistika bi bila daleko crnja, ali, ne bojte se, neću o platama; da pođem od sebe, moja plata je toliko mala, da me je ponekad, šta ponekad – uvek, sramota, pa neću da se nerviram tražeći po internetu podatke o platama u Nemačkoj.
Da li je vama jasno šta je Šešelj tražio u Hrtkovcima? Pitam vas, jer meni uopšte nije jasno šta je motiv te bulumente nabildovanih ćelavaca da sa Šešeljem pohode nekakvo selo u Vojvodini. Nisam ni znao gde se nalazi, pa sam morao da potražim na google maps. Čudite se, kako to ja sa statistike o zaposlenima, pređoh na Šešelja, kakve to veze ima jedno sa drugim? Pa, možda i nema veze, ali, gledano malo šire, itekako je povezano. Od čega živi Šešelj i gomila njemu sličnih političara? Da li je ta kasta jednog jedinog dana u životu radila nešto korisno i privrednila društvu u kome živi? Jedan jedini dan? Ne samo da nisu ništa u životu korisno radili, nego su i nas, koji smo imali volju i želju da radimo, ometali i maltretirali svih ovih godina. I nastavljaju i dalje. Mnogi od tih zgubidana poslednjih godina stigli su do penzije, dakle, primali su platu jašući i mamuzajući poreske obveznike pun radni vek i sada će da nastave da primaju lepu penzijicu, koju ćemo mi magarci i dalje da plaćamo, a kada dođe na nas red da primamo mizeriju od penzije, ako uopšte doživimo taj dan, garant neće imati odakle da se primi…
I ne samo to, ta mafija je iza sebe ostavila dovoljan broj istomišljenika neradnika, čak su im u međuvremenu naštancovali razne lažne diplome, da bi ostatak bande mogao i dalje da se šepuri na izmišljenim i dobro plaćenim radnim mestima. Šešelj i njemu slični raznim besmislenim akcijama, kao ova pomenuta, upravo i zamlaćuju naivan narod, da se ne bi pričalo o suštini – parama. Da ne bismo pričali zašto smo najsiromašniji narod u Evropi, pričaćemo, danas o Hrtkovcima, sutra o Hrvatima, prekosutra o Crnogorcima, Muslimanima, Bosancima, o Drugom svetskom ratu, o Nato paktu, o Masonima, MMF-u, Putinu, Angeli, Trampu…
Sve će drugo da nametnu kao najvažniju stvar na svetu, samo da se o parama ne priča. Kako drugačije da nam Šešelj i njemu slični zavuku ruku u džep, ako nam drugom rukom, kao vrsni mađioničari, ne mašu pred očima bajkama o patriotizmu, mrskom Zapadu, zaverama, Triletarali i sličnim masovnim halucinacijama? Kažu nam da treba da budemo srećni samim tim što smo se rodili ovde, što smo Srbi, zamisli da smo se rodili kao Mađari, Bugari ili ne daj bože, kao ustaše, pardon, Hrvati… Kud ćeš više, rodiš se među ovim divnim pašnjacima, proplancima, planinama, rekama, potocima, pa to nema nigde, samo u Srbiji ima šuma, potočića, samo ovde dolazi proleće, samo ovde sunce izlazi i zalazi….
A tek voda! Pa za vodu bi u Sahari ubili, a mi ovde zalivamo bašte i malinjake, punimo dečije bazene, jednom rečju, ponašamo se u letnjim danima kao pijani milijarderi, pa moraju drugovi iz Vodovoda da nas upozoravaju da prištedimo, jer voda je novac, i mnogo vode kvari ljude! Elem, pored neprocenjivih prirodnih bogatstava, mi, srećnici, imamo još neprocenjiviju političku kastu, sve genijalac do genijalca, sve ubitačni 24/7 radnici, koji niti spavaju, niti jedu, već povazdan samo o nama brinu! I za to što smo najsiromašniji narod u svetu, sami smo krivi, jer nije prirodno, niti je moguće, pored tolikog prirodnog bogatstva, pored pravdoljubivih, prepametnih Šešeljevaca i njima sličnih mudrih rukovodilaca, da budemo toliko siromašni i bedni. Pa pogledajte samo naše ljude koji odu na rad u inostranstvo, svi se koliko preko noći obogate, dakle, sami smo krivi, svih nas 2,1 milion što radimo i plaćamo porez. Slabo i malo radimo, nedovoljno plaćamo poreza i onda je potpuno logično što smo najsiromašniji u Evropi.
I tako, gledam ja u tv, što inače retko radim poslednjih godina i krstim se Šešelju, kad krenu neki prilog o Portugalu, pa voditeljka reče da tamo porodiljsko odsustvo traje 6 nedelja!? I to posle porođaja, pre porođaja ni dana bolovanja. Pomislih da nisam dobro čuo, pa se, zabezeknut, zagledah u moju, najmudriju i najstaloženiju suprugu na svetu, a ona reče, da, dragi moj, dobro si čuo, 6 nedelja, tako je i kod nas bilo u „ono“ vreme, sećaš li se da sam radila na dan do porođaja? Slušam ja, ne trepćem, klimam glavom, a i dalje u šoku, a natalitet, Vučićeva briga za male Srpčiće i Srpčićkinje, prvo, drugo, treće dete? Sto hiljada, dvesta hiljada, pdv za pamperes, plata za četvrto, penzija za peto dete? Kako nije sramota te bednike Portugalce, pa nije ni čudo što ih ima samo 10 miliona i, bili bi, bednici, najsiromašniji u Evropi da nije nas, Bugara i sličnih… Ah, taj prokleti internet, kopkao me taj podatak sa 6 nedelja, pa ukucam u google, i uleteh u raspravu naših iseljenika u Ameriki, kukaju jedni drugima, jer i u toj mrskoj kapitalističkoj zemlji uglavnom je 6 nedelja porodiljsko, a u nekim saveznim državama i kraće, pa ih još i zezaju naše naturalizovane Kanađanke da je kod njih porodiljsko godinu dana, doduše, ne baš plaćeno… Dakle, vidiš, ne laže ova naša prevarantska oligarhija, ipak je kod nas najbolje! Jeste da imamo poteškoća, ali su one prolazne, 5-6 decenija i sigurno prolaze, važno je da imamo političare koji misle na nas, rade i nedeljom! Nije Šešelj otišao u Hrtkovce radnim danom, tad RADI u skupštini, nije se za vikend besposlen šetao po okolnim brdima, kao ja, nego je čovek zasukao rukave, pa krenuo na težak rad u Hrtkovce… Satre se čovek od napornog rada i brige za Srbiju…
Toni Stanković (Užička nedelja 985)
