Како сте ми, драги моји? Уживате ли у јагодама овога кишног маја? Једете ли их са преливом или без, са шлагом или обично са шећером? Кажу да њихова сласт зависи од броја сунчаних дана. Мислим, и од онога са ким их делите, или, ако хоћете другачије, коме их сервирате. А ко их сервира вама? Знам нисам озбиљна, али Влада још увек није формирана, а народ никако да чује нешто што му буди машту. Жао ми је што нас је овога маја напустио Бата. Заједно са Гагом, бојим се да су нестали највећи шмекери српске глумачке сцене. Наравно, верујем и у браћу Трифуновиће. Али да се сад не расправљамо, свако има своје фаворите, а и “неслагање је знак цивилизације”, каже Ниче. Битно је да се разумемо, иако се понекад не слажемо, ви и ја, драги моји.
Мај је и месец матура. Од 5… па надаље. Неки их воле, неки и не. Свакако, оне указују на неумитност проласка времена. За читаву нашу просветну булументу то значи да вам је хаљина ове године мало ужа, коса краћа, а штикла нижа. Али то исто тако значи, да сте одгајили нове људе. Слушали сте годинама о томе ко је кога оставио, забрањивали одласке у ,,Жижи“, тумачили ограничење излазака, трудили се да се са пажњом односите према туђим личним подацима, интимно се бринули што више нема табу-тема и крили све то од родитеља (Извињавам се свим мојим колега који то нису чинили).
И онда видите да је све то имало смисла и да су порасли…
Мај je и месец „Ноћи музеја“, манифестације која је засигурно, макар на ноћ, вратила Србе у музеје. Тринаеста по реду и ове године примила је све оне радозналце у вези са културном баштином свога краја. Међутим, колико новца у буџету за нове поставке, толико и нових поставки. Па, процените сами.
Тако у мају, ред слаткиша, па ред емоција, па ред културе. Падне ми на памет и Домановић, чији се јунак буди из сна. Да ли сам све то сањала?
Кад ће већ једном да стигне та порција јагода са шлагом за мене? Јешћемо је заједно.
Ваша БИЉАНА
(коментар је објављен у Ужичкој недељи 395.)
