Наше цене су ниже него у региону

- Иначе, у хотелу „Оморика“ у претходној години је забележено око 90.000 ноћења, и то значи да је то један од најпосећенијих хотела не само у западној Србији, већ и у целој републици - Ски центар Златaр је богатији са две рекреативне стазе и то од 1.000м и од 450м, коју опслужује ски лифт типа сидро са 1.000 скијаша на сат - На основу анализе, закључујемо да Златибор има ниже цене од осталих, али то није случај са Копаоником, који за 15 посто има већу цену у хотелу са 4 звездице -

turističke organizacije zapadne srbije

ЗИМСКА ТУРИСТИЧКА СЕЗОНА
Представници туристичких организација Ужица, Златибора и Златара су јавности презентовали однос цена и понуда западне Србије и Копаоника са осталим туристичким центрима у региону. Циљ им је био да демантују наводе да је Србија најскупља у региону у односу на друге земље.
Мирослав Рађен, директор Туристичке организације Регије западне Србије, рекао је да је туризам значајна грана Златиборског округа и да су нетачне информације да је Србија као дестинација скупа и да је скупља од осталих у региону.
– Ми смо се потрудили да детаљном анализом покажемо зимске туристичке понуде и стање на терену је другачије него што се говори у јавности. Посебно ми је драго да је иницијатива, коју је покренуло више институција пре две године, а иницијатор је Регионална развојна агенција „Златибор“, која је успела да издејствује једну системску промену, када је у питању зимски распуст. Сада, у овој туристичкој зимској сезони то даје позитивне ефекте. Пре неколико година имали смо ситуацију да је зимски распуст био за новогодишње и божићне празнике и тада су сви туристички капацитети били попуњени и до 100 посто, а уосталом делу сезоне, када има највише снега, да смештајни капацитети, због тога што деца иду у школу, нису попуњени. После детаљне анализе Министарство просвете је прихватило ту иницијативу и зато је сада први део распуста од 31. децембра до 10. јануара, а други део распуста је од 1. фебруара и због Сретењских празника завршава се 17. фебруара – рекао је Рађен и додао да је ова системска промена значајна, не само када је у питању попуњеност туристичких капацитета, него и због здравља деце и њиховог боравка на снегу.

miroslav rađen

Он је назначио да су ову иницијативу, поред иницијатора, подржала удружења агенција, многе туристичке организације, активи директора школа и хотелијерска удружења. Поред тога, Рађен је рекао да су реализовали пројекат постављања туристичких импретативних табли на подрчју целе регије.
– Постављено је 80 табли на свим значајнијим локалитетима на српском, енглеском и руском језику. Ми смо једино подручје у Србији које има овакав вид туристичких табли, преко којих туристи могу да се информишу. Оне су намењене и локалном становништву, јер је сигурно да недовољно познајемо свој крај и Србију. Такође израђена је мобилна апликација за андроид телефоне као интернет маркетинг и може се преузети преко Google play store или преко Гугл плеј продавнице на адресама Западна Србији или West Serbia – рекао је директор Туристичке регије западне Србије.
Мирослав Ивановић, сарадник за истраживање и развој Туристичке организације Регије западне Србије, говорио је о анализи цена центара у региону и о туристичкој понуди Златара.
– Упоредили смо цене ски центара у Србији са ценама у ски центрима у региону, и то Златибор и Копаоник у Србији са ски центрима Дурмитор и Бјеласица у Црној Гори, Јахорина и Бјелашница у Босни и Херцеговини, Банско и Боровец у Бугарској, као и са Церкном и Крањском Гором у Словенији. Приликом ове анализе, посебну пажњу смо обратили на структуру скијалишта, удаљеност од главних градова, структуру садржаја, капацитет жичара, структуру и дужину стаза, расположивост осталих садржаја. Анализиран је смештај на бази полупансиона у хотелима са четири и три звездице, у двокреветним и четворокреветним собама. Упоређиване су и цене једнодневних, седмодневних и ноћних ски пасова и ценовник изнајмљивање стандардне ски опреме – навео је Ивановић.
На основу те анализе, према речима Ивановића, наши центри не заостају за ски центрима у региону, при чему најкомплекснију понуду имају ски центар Боровец, Копаоник и Банско, док најдуже стазе имају Торник и Дурмитор. Што се тиче капацитета жичара највећи има ски центар Копаоник, а за њим следе Бански и Крањска гора.
– Ноћење са доручком у хотелу са 4 звездице у двокреветној соби по особи у региону просечно износи 52,7 евра, а у четворокреветној 49,7 евра. Са три звездице, у двокреветној соби износи 32,9, а у четворокреветној 30,9 евра. На основу анализе, закључујемо да Златибор има ниже цене од осталих, али то није случај са Копаоником, који за 15 посто има већу цену у хотелу са 4 звездице. Златибор у хотелима са три звездице има просечне цене, док Копаоник у истим хотелима има нешто ниже цене, за 5 посто, од просечних у региону – објаснио је Ивановић.
Када су у питању цене ски пасова у региону, просечна цена дневног ски паса је 21,8 евра, седмодневног 115 евра и дневни најам ски опреме је 14 евра.
– Ски пасови на Златбору и Копаонику су по 16,25 евра. У односу на седмодневни ски пас и Златибор и Копаоник имају ниже цене до 30 посто. На Златибору је најнижи дневни најам опреме и кошта 8 евра, а на Копаонику 17 евра – додао је Ивановић и закључио да на свој садржај или карактеристике ски центара наша скијалишта имају просечне цене, док је јефтиније у Црној Гори и Босни и Херцеговини, али када се узме у обзир оно шта нуде, види се да су наши центри конкурентнији у региону.
Ски центар Златар почео је са радом, али не у пуном капацитету, јер још није пуштена стаза за професионалце, али се очекује да ће бити пуштена овог викенда. Самим тим што та стаза још није у употреби, не ради четвороседна жичара, али ће и она бити пуштена за викенд. Ски центар Златaр је богатији са две рекреативне стазе и то од 1.000м и од 450м, коју опслужује ски лифт типа сидро са 1.000 скијаша на сат. Ски лифт дневно кошта 700 динара и бесплатан је за госте хотела „Златиборски бисер“.
Јован Павловић из Туристичке организације „Златибор“ рекао је да је туристички промет у децембру забележио раст од 42 посто у односу на прошлу годину, а почетак ове зимске сезоне раст од 19,16 посто.
– На Златибору се води опрезнија ценовна политика, хотелијери се договарају и чим се осети да на тржишту има мање интересовања, одмах се дају попусти, па тако овог момента на Златибору у многим хотелима има попуста и до 20 посто, иако је Златибор једна од најпопуњенијих планина у Србији. Цене полупансиона се крећу од 20 евра до 100 евра (од 100 евра су цене појединачних и луксузнијих апартмана). Такве цене су ниже него у другим центрима. Ски центар Торник ће пословати у пуном капацитету и све стазе ће бити у употреби од суботе. Попуњеност на Златибору сада је 85 посто хотела, али гледајући најаву од 1. фебруара попуњеност ће бити 100 посто – рекао је Павловић.
Бобан Перишић, директор Туристичка организација „Ужице“, нагласио је да је и ванпансионска потрошња (која представља 40 до 60 посто туристичке потрошње), јефтинија на Златибору, Златару и Тари, него у осталим зимским центрима у региону. Као пример је навео улазнице које се плаћају за посету посебних локалитета као што су Потпећка и Стопића пећина, музеји, где су цене од 4 до 10 пута јефтиније него у земљама у окружењу.
– Ми за зимску понуду имамо Тару и Мокру гору. Данас почиње „Кустендорф“ и сви капацитети у Дрвенграду су пуни, као 87 посто капацитета хотела „Оморика“. У хотелу „Оморика“ очекујемо попуњеност до 100 посто до 18. фебруара, када се завршавају зимски и Сретењски распуст. Иначе, у хотелу „Оморика“ у претходној години је забележено око 90.000 ноћења, и то значи да је то један од најпосећенијих хотела не само у западној Србији, већ и у целој републици. Полупансион у двокреветној соби кошта 3.300 динара и мислим да је та цена прихватљива свим грађанима – рекао је Перишић.
Он је додао да је Туристичка организација Ужице завршила свој пројекат од 80 км пешачких стаза на Тари, које су уређене за посетиоце.
– То је други по дужини пешачки пут у Европи. Очекујем да ће се у наредном периоду, за годину или две, овом путу надовезати Златибор, Сјеница и Златар. Овај вид туризма је све популарнији у свету и планирамо да га презентујемо следеће године у Европи – рекао је Перишић.

З. Г.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.