Министарска посета Ужицу
Посета министара, привреде Горана Кнежевића и просвете Младена Шарчевића, изазавала је међу привредницима Ужица посебан публицитет, будући да је било речи о дуалном образовању и потребама привреде. Питање свих питања, како образовање да постане компатибилно привреди?
Посета МТК Комерцу
Посета министра привреде Горана Кнежевића започела је на Белој Земљи, у предузећу МТК Комерц, власника Михаила Селаковића, који је, како је рекао градоначелник Ужица Тихомир Петковић, леп пример породице која је све сама стекла.
– Реч је о једном од најбољих мајстора у Првом партизану, који је успео заједнио са породицом да направи фирму у коју долази више странаца, него код нас у општину. Овде су велике инвестиције и хтели смо да упознамо министра са једном фирмом у нашем граду, која са релативно малим бројем запослених, постиже изванредне резултате.
Селаковић је пожелео добродошлицу министру и рекао да је за њега посебна част да га неко из врха Србије посети.
– Наша фирма послује више од 25 година. Основани смо 1990. године као занатска радања за производњу заковица, а 1996. године смо прерасли у предузеће за производњу металних производа и алата који имају веома широку примену. Користећи дугогодишње искуство у производњи, обновом парка и увек набавком нових машина, трудили смо се да сустигнемо захтеве светског тржишта. Пре десет година купили смо компанију Тврди метал Први партизан и опрему Тврдог метала, што је био примарни производни програм. Од тог периода достигли смо заначајне резултате, не само на домаћем тржишту, већ и иностранству. У децембру 2012. године купили смо из стечаја штампарију Рујно на Белој Земљи, јер смо претходних година били у изнајмљеном простору у оквиру индустријске зоне Првог партизана. Ова, реновирана зграда на Белој Земљи има око 2.500 квадрата, са зеленом површином од неких 40.000 квадратних метара- рекла је представница МТК Комерца, упознавши министра Селаковића и да је власник Михаило Селаковић пре две године отишао у пензију и да га је у послу наследио син Марко. Тренутни број запослених у овој успешној приватној фирми је 80.
Немамо инфраструктуру
– Ово су у принципу алати за широку примену, највише алати за хладно и топло ковање, вучне матрице, вучни трнови, алати за варење и специјални алати који се праве по поруџбини. Од укупне производње 93% иде на страно тржиште, а извозимо у преко 20 земаља. У апсолутном износу то је преко милион и по евра. Извозимо највише у Европску унију, Скандинавију, Русију, Индију и неколико арапских држава- рекао је Селаковић и додао
– Да имамо боље услове, имали би и боље резултате. Бела Земља има велике проблеме са инфраструктуром, а канализација је број један.
Градоначелник Ужица је рекао да је то велика инвестиција и да су у питању милиони евра.
– Пројекат је урађен и сада покушавамо да аплицирамо за средства. Велики број привредника из овог дела града је спреман да то подржи финансијски. Овде је проблем и укључење на главни пут према Златибору, што се надамо да ће наредне године, када буде реконструкција пута од Ужица до Сушице, бити решено.
Трећи велики проблем Беле Земље је напајање електричном енергијом.
Селаковић је пренео министру да је проблем на главном далеководу који снабдева Белу Земљу и да долази до искакања система на неприступачним теренима.
– Ми смо принуђени да радимо на далеководу који напаја наш део и да радимо растављач да не избацује бар наш део са десетокиловолтне станице, јер не знамо више шта да радимо.
Градоначелник је додао и да фирма Диви, која извози триста шлепера годишње робе за Енглеску, има исти проблем.
– Човек хоће да уђе у производњу картонских чаша, бежи у индустријску зону у Севојну, хоће да купи Танкозидне цеви, највише због струје, јер има велике проблеме.
Министар је обећао да ће се кренути са решавањем ових проблема, и то што пре, министарство са локалном самоуправом и ЕПС-ом.
– Што се тиче локалне инфраструктуре, ми ту имамо доста линија, тако да ту треба припремити документацију, а ми ћемо средином јануара већ имати отворене конкурсе за та средства.
Селаковић је, пре посете министра његовом производном погону, рекао да су у његовој фирми недељно по три иностране делегације и да је инфраструктура неопходна, те да би он могао да упосли још 50 људи, али да га кочи инфраструктура.
– Проблем канализације на Белој Земљи је нерешив без Фабрике за пречишћавање отпадних вода, а процена је да не можемо ни да је вежемо са мрежом која је у граду- рекао је Петковић, а министра Кнежевић додао да се до сада показала као добра пракса да за овакве инвестиције трећину средстава обезбеди самодопринос, трећину локална самоуправа и трећину република.
– Најаважније да имате документацију. Таквим пројектом би се решио проблем грађана овог дела Ужица, али и привреде. При том је и еколошки, а за такве пројекте можемо да конкуришемо за донаторска средстав. Понављам, најважнија је документација. Од вас ужичких привредника, очекујемо да се окупите и кажете, да ли треба да вас субвенционишемо средствима или изградњом инфраструктуре. Ми то радимо и са страним инвеститорима, и нема разлога да не радимо и са домаћим.
Министар Кнежевић је изразио задовољство што је посетио МТК Комерц и нагласио да је циљ његовог министарства привредни раст и да он за то највећи потенцијал види у малим и средњим предузећима.
– Видео сам једно сјајно предузеће које 95% своје производње извози и то на најзахтевнија тржишта. Видео сам овде много лепих ствари, део који се бави развојем, младе људе који су у производњи, а наравно, мој циљ је да разговарамо о проблемима, тако да ћу на састанку са привредницима и градоначелником Ужица, представити програме за унапређење и макроинфраструктуре и микроинфраструктуре. Ми ћемо као држава сигурно учествовати у решавању инфраструктурних проблема на овом подручју. То што ова фирма извози 95 %, само говори да је привреда Србије врло прилагодљива и да је наша будућност управо у оваквим фирмама. Омогућићемо нашим програмима да буде што више извозно оријентисаних фирми које ће бити окосница развоја у наредном периоду.
Министар Кнежевић посетио је и Ваљаоницу бакра Севојно и Импол Севал, а министра Шарчевића су угостиле Економска и Техничка школа, и Ужичка гимназија.
Изјаве после састанка са привредницима
Након састанка министара просвете и привреде са привредницима града Ужица, где је кључна тема била како да се обезбеде кадрови за ужичку привреду, градоначелник Петковић је рекао новинарима да се то може урадити једино у координисаном раду надлежних министарстава.
На питање министру просвете Шарчевићу да ли се дуално образовање у Србији уводи на мала врата, он је рекао да нема разлога за такве кфалификације „јер имамо средње стручно образовање као оквир“.
– Свим нашим школама које већ раде то у Србији, као што сам видео недавно у Ваљеву у Пољопривредној школи, њима не треба ништа уводити, јер је ова школа рецимо, сама направила јако добар систем праксе и њихови кадрови су већ спремни да раде у привреди. Законска регулатива ће се радити када будемо радили измену наставних планова и програма и мора се мењати регулатива у управљању школама, јер уводити у систем компаније које ће запошљавати кадрове, а немати их у школским одборима, ту ће се ствари морати мењати. Ово ми је десети град у Србији који посећујем и сагледавам могућности, не само успешних школа, каква је ужичка Техничка школа. Дуални систем образовања није никакав нови смер, нити нова наставна материја, ту је само реч о образовању кадрова који су потребни привреди. Ми смо некада имали праксу, али ту је држава била менаџер. Сада хоћемо да у тржишној економнији то буду компаније. Осим тога, деца која заврше дуално образовање, не морају стриктно да се запосле у одређеној компанији, већ могу да раде где они желе, а могу и да наставе студије. Тако да модел дуалног образовања преносимо и на високо образовање. У основним школама уводимо предузетничко образовање и информатику, као обавезни предмет и морам да кажем, ако нам је Швајцарска модел, где је 60 % деце стигло до доктората кроз дуално образовање, морамо овде сасвим другачије да поставимо ставари. Родитељи не треба да гурају децу да буду менаџери нечега и седе на бироу до изнемоглости и на крају их пошаљу негде у иностранство, па да не виде ни децу ни унуке. Деца треба да улазе у процес рада и да буду креативна, а дуално образовање ће им у томе помоћи- истакао је Шарчевић.
Љ.К.
