Ministarska poseta Užicu
Poseta ministara, privrede Gorana Kneževića i prosvete Mladena Šarčevića, izazavala je među privrednicima Užica poseban publicitet, budući da je bilo reči o dualnom obrazovanju i potrebama privrede. Pitanje svih pitanja, kako obrazovanje da postane kompatibilno privredi?
Poseta MTK Komercu
Poseta ministra privrede Gorana Kneževića započela je na Beloj Zemlji, u preduzeću MTK Komerc, vlasnika Mihaila Selakovića, koji je, kako je rekao gradonačelnik Užica Tihomir Petković, lep primer porodice koja je sve sama stekla.
– Reč je o jednom od najboljih majstora u Prvom partizanu, koji je uspeo zajednio sa porodicom da napravi firmu u koju dolazi više stranaca, nego kod nas u opštinu. Ovde su velike investicije i hteli smo da upoznamo ministra sa jednom firmom u našem gradu, koja sa relativno malim brojem zaposlenih, postiže izvanredne rezultate.
Selaković je poželeo dobrodošlicu ministru i rekao da je za njega posebna čast da ga neko iz vrha Srbije poseti.
– Naša firma posluje više od 25 godina. Osnovani smo 1990. godine kao zanatska radanja za proizvodnju zakovica, a 1996. godine smo prerasli u preduzeće za proizvodnju metalnih proizvoda i alata koji imaju veoma široku primenu. Koristeći dugogodišnje iskustvo u proizvodnji, obnovom parka i uvek nabavkom novih mašina, trudili smo se da sustignemo zahteve svetskog tržišta. Pre deset godina kupili smo kompaniju Tvrdi metal Prvi partizan i opremu Tvrdog metala, što je bio primarni proizvodni program. Od tog perioda dostigli smo zanačajne rezultate, ne samo na domaćem tržištu, već i inostranstvu. U decembru 2012. godine kupili smo iz stečaja štampariju Rujno na Beloj Zemlji, jer smo prethodnih godina bili u iznajmljenom prostoru u okviru industrijske zone Prvog partizana. Ova, renovirana zgrada na Beloj Zemlji ima oko 2.500 kvadrata, sa zelenom površinom od nekih 40.000 kvadratnih metara- rekla je predstavnica MTK Komerca, upoznavši ministra Selakovića i da je vlasnik Mihailo Selaković pre dve godine otišao u penziju i da ga je u poslu nasledio sin Marko. Trenutni broj zaposlenih u ovoj uspešnoj privatnoj firmi je 80.
Nemamo infrastrukturu
– Ovo su u principu alati za široku primenu, najviše alati za hladno i toplo kovanje, vučne matrice, vučni trnovi, alati za varenje i specijalni alati koji se prave po porudžbini. Od ukupne proizvodnje 93% ide na strano tržište, a izvozimo u preko 20 zemalja. U apsolutnom iznosu to je preko milion i po evra. Izvozimo najviše u Evropsku uniju, Skandinaviju, Rusiju, Indiju i nekoliko arapskih država- rekao je Selaković i dodao
– Da imamo bolje uslove, imali bi i bolje rezultate. Bela Zemlja ima velike probleme sa infrastrukturom, a kanalizacija je broj jedan.
Gradonačelnik Užica je rekao da je to velika investicija i da su u pitanju milioni evra.
– Projekat je urađen i sada pokušavamo da apliciramo za sredstva. Veliki broj privrednika iz ovog dela grada je spreman da to podrži finansijski. Ovde je problem i uključenje na glavni put prema Zlatiboru, što se nadamo da će naredne godine, kada bude rekonstrukcija puta od Užica do Sušice, biti rešeno.
Treći veliki problem Bele Zemlje je napajanje električnom energijom.
Selaković je preneo ministru da je problem na glavnom dalekovodu koji snabdeva Belu Zemlju i da dolazi do iskakanja sistema na nepristupačnim terenima.
– Mi smo prinuđeni da radimo na dalekovodu koji napaja naš deo i da radimo rastavljač da ne izbacuje bar naš deo sa desetokilovoltne stanice, jer ne znamo više šta da radimo.
Gradonačelnik je dodao i da firma Divi, koja izvozi trista šlepera godišnje robe za Englesku, ima isti problem.
– Čovek hoće da uđe u proizvodnju kartonskih čaša, beži u industrijsku zonu u Sevojnu, hoće da kupi Tankozidne cevi, najviše zbog struje, jer ima velike probleme.
Ministar je obećao da će se krenuti sa rešavanjem ovih problema, i to što pre, ministarstvo sa lokalnom samoupravom i EPS-om.
– Što se tiče lokalne infrastrukture, mi tu imamo dosta linija, tako da tu treba pripremiti dokumentaciju, a mi ćemo sredinom januara već imati otvorene konkurse za ta sredstva.
Selaković je, pre posete ministra njegovom proizvodnom pogonu, rekao da su u njegovoj firmi nedeljno po tri inostrane delegacije i da je infrastruktura neophodna, te da bi on mogao da uposli još 50 ljudi, ali da ga koči infrastruktura.
– Problem kanalizacije na Beloj Zemlji je nerešiv bez Fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, a procena je da ne možemo ni da je vežemo sa mrežom koja je u gradu- rekao je Petković, a ministra Knežević dodao da se do sada pokazala kao dobra praksa da za ovakve investicije trećinu sredstava obezbedi samodoprinos, trećinu lokalna samouprava i trećinu republika.
– Najavažnije da imate dokumentaciju. Takvim projektom bi se rešio problem građana ovog dela Užica, ali i privrede. Pri tom je i ekološki, a za takve projekte možemo da konkurišemo za donatorska sredstav. Ponavljam, najvažnija je dokumentacija. Od vas užičkih privrednika, očekujemo da se okupite i kažete, da li treba da vas subvencionišemo sredstvima ili izgradnjom infrastrukture. Mi to radimo i sa stranim investitorima, i nema razloga da ne radimo i sa domaćim.
Ministar Knežević je izrazio zadovoljstvo što je posetio MTK Komerc i naglasio da je cilj njegovog ministarstva privredni rast i da on za to najveći potencijal vidi u malim i srednjim preduzećima.
– Video sam jedno sjajno preduzeće koje 95% svoje proizvodnje izvozi i to na najzahtevnija tržišta. Video sam ovde mnogo lepih stvari, deo koji se bavi razvojem, mlade ljude koji su u proizvodnji, a naravno, moj cilj je da razgovaramo o problemima, tako da ću na sastanku sa privrednicima i gradonačelnikom Užica, predstaviti programe za unapređenje i makroinfrastrukture i mikroinfrastrukture. Mi ćemo kao država sigurno učestvovati u rešavanju infrastrukturnih problema na ovom području. To što ova firma izvozi 95 %, samo govori da je privreda Srbije vrlo prilagodljiva i da je naša budućnost upravo u ovakvim firmama. Omogućićemo našim programima da bude što više izvozno orijentisanih firmi koje će biti okosnica razvoja u narednom periodu.
Ministar Knežević posetio je i Valjaonicu bakra Sevojno i Impol Seval, a ministra Šarčevića su ugostile Ekonomska i Tehnička škola, i Užička gimnazija.
Izjave posle sastanka sa privrednicima
Nakon sastanka ministara prosvete i privrede sa privrednicima grada Užica, gde je ključna tema bila kako da se obezbede kadrovi za užičku privredu, gradonačelnik Petković je rekao novinarima da se to može uraditi jedino u koordinisanom radu nadležnih ministarstava.
Na pitanje ministru prosvete Šarčeviću da li se dualno obrazovanje u Srbiji uvodi na mala vrata, on je rekao da nema razloga za takve kfalifikacije „jer imamo srednje stručno obrazovanje kao okvir“.
– Svim našim školama koje već rade to u Srbiji, kao što sam video nedavno u Valjevu u Poljoprivrednoj školi, njima ne treba ništa uvoditi, jer je ova škola recimo, sama napravila jako dobar sistem prakse i njihovi kadrovi su već spremni da rade u privredi. Zakonska regulativa će se raditi kada budemo radili izmenu nastavnih planova i programa i mora se menjati regulativa u upravljanju školama, jer uvoditi u sistem kompanije koje će zapošljavati kadrove, a nemati ih u školskim odborima, tu će se stvari morati menjati. Ovo mi je deseti grad u Srbiji koji posećujem i sagledavam mogućnosti, ne samo uspešnih škola, kakva je užička Tehnička škola. Dualni sistem obrazovanja nije nikakav novi smer, niti nova nastavna materija, tu je samo reč o obrazovanju kadrova koji su potrebni privredi. Mi smo nekada imali praksu, ali tu je država bila menadžer. Sada hoćemo da u tržišnoj ekonomniji to budu kompanije. Osim toga, deca koja završe dualno obrazovanje, ne moraju striktno da se zaposle u određenoj kompaniji, već mogu da rade gde oni žele, a mogu i da nastave studije. Tako da model dualnog obrazovanja prenosimo i na visoko obrazovanje. U osnovnim školama uvodimo preduzetničko obrazovanje i informatiku, kao obavezni predmet i moram da kažem, ako nam je Švajcarska model, gde je 60 % dece stiglo do doktorata kroz dualno obrazovanje, moramo ovde sasvim drugačije da postavimo stavari. Roditelji ne treba da guraju decu da budu menadžeri nečega i sede na birou do iznemoglosti i na kraju ih pošalju negde u inostranstvo, pa da ne vide ni decu ni unuke. Deca treba da ulaze u proces rada i da budu kreativna, a dualno obrazovanje će im u tome pomoći- istakao je Šarčević.
LJ.K.
