СРПСКИ ПОКРЕТ “ДВЕРИ“
Недавно је у Свечаној сали Скупштине града Ужица одржана трибина Српског покрета „Двери“ и Демократске странке Србије. На трибини, између осталих, говорили су председница Демокрастске странке Србије Санда Рашковић Ивић, председник Српског покрета „Двери“ Бошко Обрадовић, као и председници њихових одбора у Ужицу Бранко Гавриловић и Драган Бабић. Новинар „Ужичке недеље“ искористио је прилику да разговара са председником Српског покрета „Двери“ Бошком Обрадовићем.
Реците ми нешто о Вашем покрету?
– Двери постоје већ 17 година, док је Српски покрет „Двери“, као политичка организацијa основан 4. октобра 2015. године, када је уписан у регистар политичких странака. „Двери“ су основане као часопис на Светог Саву 1999. године, да би после пар година постале Удружење грађана „Српски сабор Двери”, кровна организација патриотских удружења у земљи, региону и расејању, затим социјално-породични покрет, док се 2011. године нисмо одлучили за улазак у политику, формирањем групе грађана „Двери – за живот Србије”.
Као ГГ изашли смо 2012. године на све нивое избора од локалних до председничких и остварили изузетан резултат за први излазак на изборе. Да није било синхронизоване изборне крађе гласова режима Тадић-Дачић, уз прећутно одобравање Николића и Вучића, „Двери“ би још тада биле у Скупштини Србије. Овако, званични резултат износио је 4,73% на републичким изборима, а од онда имамо одборнике у 10 градова и општина, од којих је најјача одборничка група у Скупштини града Чачка, са 15% освојених гласова бирача.
– Излазили смо и на ванредне изборе 2014. године, али услед неравноправних изборних и медијских услова остварили смо резултат од 3,78% гласова бирача. Ми смо, пре свега, породични људи и родољуби, који не могу и не желе да стоје са стране и гледају док Србија убрзано пропада. Реч „двери” је стара словенска реч и означава врата унутар цркве која воде у олтар (најсветији део храма). Она за нас симболички представља очување националног наслеђа, историјског континутитета, као и систем вредности за који се залажемо.
Двери су пре свега породично-родољубиви покрет образованих људи који су одлучили да остану у својој земљи, да не оду „трбухом за крухом“ широм света, већ своје знање и искуство усмере на очување државности, обнову културе идентитета и морала у српском друштву, док су у оном најважнијем сегменту политички покрет који застпупа интересе домаће економије, домаћег привредника, пољоприведника и социјалне правде.
Након 15 година погубног пута у ЕУ, свима је јасно да се интереси странаца, који су повлашћени у Србији, морају ставити у други план, а домаћа привреда и пољопривреда у први. Пре свега, залажемо се за обнову пољопривредно-индустријских комбината и задруга, подстицаје и субвенцијe за домаћа мала и средња предузећа и породичне фирме, оснивање Развојне банке Србије и потискивање монопола страних банака.
Коришћењем специјалних економских веза са Руском Федерацијом и покретањем домаће производње, остварићемо могућност за формирање развојног буџета, за разлику од садашњег, који нас гуши и који је рестриктиван, због уговора са ММФ-ом и Светском банком. Те уговоре ћемо преиспитати, као и Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, и тиме створити услове за помоћ угроженим социјалним групама: пензионерима, породицама са више деце, самохраним породицама, трудницама, ратним војним и другим инвалидима, деци са посебним потребама… Бригу о подстицају рађања и уопште о наталитету преузеће Министарство за породицу, коју ћемо по први пут увести у Владу Србије, када се ми будемо питали и одлучивали у овој земљи.
Зашто сте се одлучили за Патриотски блок?
– „Двери“, од како су ушле у политику, али и пре тога, залагале су се за јединство српских родољуба и родољубивих организација. То потврђује и чињеница да су Двери од 2003. до 2010. године биле координатор Српске мреже, заједнице преко 80 различитих српских организација из земље, региона и расејања. За јединство српске националне сцене залагали смо се и пре избора 2012, али тада, као и 2014. године није било слуха међу патриотским организацијама и странкама. Због тога смо сви кажњени на изборима 2014, па сада имамо парадоксалну ситуацију – грађане земље, у којој је 90% њих против уласка Србије у НАТО савез, око 70% за блискију сарадњу са Русијом и где расте број оних који су против уласка Србије у ЕУ, практично у Скупштини Србије нико не представља. И власт и тзв. опозиција су еврофанатичне и приближавају Србију ЕУ и НАТО-у по сваку државну, националну, економску и духовну цену, насупрот вољи већине грађана.
Због тога смо покренули и ево већ годину дана успешно са нашим коалиционим партнерима из ДСС-а водимо Патриотски блок, који ће окупити све најзначајније патриотске организације и појединце, да бисмо на следећим изборима ушли у Парламент и борили се за српске националне интересе, што се иначе тренутно дешава у свим земљама Европе. Практично, на сцени у европским земљама је обнова идеје француског генерала Де Гола о Европи нација. Ми смо заступници и гласноговорници те и такве Европе. Ми Срби смо, у ствари, древни европски народ – прави Европљани, а не некакви евроунијати, који су заправо бирократски уништитељи идентитета и економија европских народа.
Каква је за сада сарадња са ДСС-ом?
– Сарадња је на највишем могућем нивоу од заједничког потписивања Божићног прогласа ове године. Од како је на челу ДСС-а председница др Санда Рашковић-Ивић, наше две политичке странке раде синхронизовано, уз пуно поштовање договора и међусобно уважавање. Мислим да смо добар пример како родољуби могу да се сложе и да је баш због тога наш Патриотски блок стожер окупљања патриотски оријентисаних грађана. У току је усаглашавање детаља око коалиционог споразума, припрема активности заједничких тимова за јединствену кампању и заједнички излазак на изборе на свим нивоима, од републичког до локалног, где год је то могуће. Очекујем да Коалициони споразум буде потписан до Божића.
Да ли је ту било места за још некога? На пример Народни покрет „Образ“ и СРС?
– Лидер СРС се недвосмислено определио да на наредне изборе изађе самостално, али види могућност сарадње са „Дверима“ након уласка у Скупштину. Ми сматрамо да бисмо удружени били још јачи, али не видимо проблем да патриоте изађу на наредне изборе и у две колоне. Што се тиче свих осталих странака, покрета и удружења, формирали смо тим за проширивање Патриотског блока, управо да бисмо са свима разговарали и постигли договор, уколико покажу интересовање за сарадњу и подрже Патриотски блок „Двери“ и ДСС-а.
Шта мислите о актуелној власти?
– Садашња власт влада преко изборне преваре бирача из 2012. године. Све што су обећали слагали су. Рекли су: појефтиниће струја, струја је поскупела; рекли су: нећемо издати народ на Косову и Метохији, наставили су и продубили политику стварања независног Косова потписивањем Бриселског споразума; рекли су: биће нових радних места и инвестиција, а добили смо смањење плата и пензија… У припреми су бројни откази у јавном сектору, повећавају се намети кроз акцизе и порезе грађанству. Рекли су: борићемо се против корупције и криминала, а за четири године њихове власти није завршен ниједан судски поступак и са правоснажном пресудом није осуђен, нити издржава затворску казну, нити један тајкун или криминалац које је ојадио ову државу у пљачкашким приватизацијама у задњих 15 година! Својевремено су подносили кривичне пријаве против Мирка Цветковића, због продаје „Телекома“, а сад га они продају. Срећом нису успели, између осталог и због велике и синхронизоване кампање Патриотског блока, интелектуалаца, стручњака и синдиката „Телекома“.
Земљу ужурбано приближују НАТО-у и припремају тотално економско колонијално ропство за Србију, продајом преосталих природних и привредних ресурса и стратешких предузећа попут ЕПС-а… Народ трују ријалити програмима, а сами спроводе политички ријалити, који нема везе са стварношћу. Цензура у медијима је већа него у време Слободана Милошевића и Бориса Тадића заједно. Ни Николић, ни Вучић, ни Дачић се за четири године нису појавили ни на једном телевизијском дуелу са представницима опозиције, да мало укрсте ставове. Учествују у намештеним емисијама са намештеним питањима и новинарима, што је велика брука за слободно новинарство, нарочито на РТС-у. Угасили су и ТАНЈУГ, најбољу и најстарију државну новинску агенцију, да би својим полуписменим менаџерчићима дали да владају свим медијима у Србији!
Реч је очито о агентима страних интереса и лобистима за стране компаније који седе у Влади Александра Вучића. О нестручности и бахатости политичких кадрова на власти да не говоримо! Крајње је време да им свима видимо леђа и да се на политичкој сцени појаве нови људи са чистим биографијама, који ће ову напаћену земљу водити путем опоравка, сигурности и напретка.
Део власти некада су били радикали који су против уласка у ЕУ. Сада, као напредњаци, иду ка ЕУ. Да ли су захваљујући промени своје политике добили оволики број гласова?
– Не. Пре свега, СНС је преотео мандате СРС-а. Они су 2008. године са мандатима радикала сели у скупштинске клупе као највећа опозициона група, а онда су, без испитивања воље народа на изборима, четири године из удобне позиције народних посланика, уз велику подршку медија са националном фреквенцијом, припремали терен за изборе 2012. Српска напредна странка је нека врста политичке мутације настале захваљујући лошем изборном закону да мандат посланика не припада странци, већ посланику. То је и дан-данас велики проблем, јер су неки људи у политици кварљиви и продају се зарад личних интереса. Тако су и бивши радикали, зарад својих фотеља и банковних рачуна, пошли за Николићем и Вучићем у СНС, без обзира на заокрет у њиховој политици. Већ сам споменуо да је СНС кандидовао једну политику на изборима 2012, а спроводи сасвим другу. Иако су „Двери“ на то упозоравале, на жалост, народ тад није препознао превару. Сад је прилика да буду кажњени на наредним изборима, пошто им рејтинг пада, иако то не желе јавно да саопште.
Да ли је боља ова власт или ДС-а?
– Ни једна, ни друга не ваљају. Практично и једна и друга имају идентичну политику уласка Србије у ЕУ по сваку цену. Разлика је само у томе ко је бољи слуга и ко се више додворава страним газдама. Зато је једина истинска опозиција окупљена и окупља се и даље око Патриотског блока „Двери“ и ДСС-а.
Шта би сте прво урадили када би сте преузели власт у држави?
– Морало би много тога да се започне паралелно, али сигурно би прво на дневном реду било укидање Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, враћање питања Космета у мандат УНМИК-а под Уједињеним нацијама, вратили бисмо обавезно служење војног рока, додатно бисмо опорезовали све стране банке и основали домаћу Развојну банку, основали бисмо Министарство за породицу и збринули све угрожене категорије становништва. Нико у Србији, овако богатој и плодној, не сме да буде без крова над главом, струје, воде.
Нико ко ради 40 сати недељно било код приватника, било у јавном сектору, не сме да живи на ивици сиромаштва!
– Безбедност грађана на свим нивоима је приоритет. Заштита грађана од последица мигрантске кризе, безбедност на улицама, у школи, у саобраћају. Јака полиција и војска у служби грађана, а не странаца и организованог криминала. Спречавање даљих сепаратистичких и терористичких тенденција из региона и из земље. По први пут у новијој историји стимулисали бисмо домаћу привреду и пољопривреду, пре свега коришћењем повољног бесцаринског споразума са Руском Федерацијом и земљама Евроазијског економског савеза који је заживео од 1. јануара 2015. Уместо странаца, домаћи предузетник и сељак добиће од државе субвенције у новцу, у повољним кредитима, смањењу пореза и организованом откупу и пласману квалитетних производа и услуга. На културном и образовном плану, подршку би добили пројекти који негују српску традицију и писмо, идентитет и културу сећања, а српско расејање би добило у држави партнера за улагање у отаџбину и стварали бисмо услове за повратак наших паметних људи да своје знање, капитал и енергију пруже својој земљи, да овде оснивају породице, а не да раде за туђина широм света.
Уколико не бисте имали довољно да формирате владајућу већину са ким долазе, а са ким не у обзир постизборне коалиције?
– У обзир долазе све партије које су против даљег пута Србије у ЕУ и НАТО, које се боре за КиМ у саставу Србије, који су за интензивну сарадњу са Русијом, земљама БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка) и ОДКБ-ом (Организација Уговора о колективној безбедности – војни савез настао на постсовјетском пространству који данас купља Белорусију, Русију, Јеремнију, Казахстан, Таџикистан и Киргизију) и који су спремни да се ухвате у коштац са нагомиланим проблемима насталим због пљачкашких приватизација у задњих 15 година. Пре свега сви они који се до сада нису укаљали на политичкој сцени и немају афере, не пљачкају и не лажу свој народ.
Имали сте проблеме са властима Украјине, јер сте мимо њих посетили Крим. Каква је ситуација са тим случајем и да ли би сте сада учинили исто?
– Посета високе делегације Патриотског блока „Двери“ и ДСС-а Криму је једна од најзначајних успешних активности наше коалиције. Тиме смо послали поруку руским пријатељима, али и целом свету, да је Крим Русија, а Косово Србија. Захвални смо руској браћи на третману и изузетној медијској пажњи која говори да и Руси траже нове партнере за билатералне односе Србије и Русије, и да се ту свакако рачуна на „Двери“ и ДСС. Кривичне пријаве које су поднеле украјинске власти против осморо чланова наше зајеничке делегације, укључујући др Санду Рашковић-Ивић и мене, су за нас част, а не претња. Мислим да ће једном бити ствар престижа ко је први ишао на Крим од како је враћен у састав Русије. Свет више није униполаран под доминацијом САД. Ту су сад велике силе: Русија, Кина, Индија, Бразил… То су наши пријатељи са којима треба много више да сарађујемо на свим пољима. То су земље које нас никад нису бомбардовале, које нам не отимају Косово и Метохију, већ га бране и бране Србију и српски народ, који је окружен врло непријатељским режимима земаља које су пришле НАТО пакту.
Како би сте решили проблем са отцепљењем Косова и Метохије?
– Пре свега прекидањем даљих преговора са Шиптарима у Бриселу и поништавањем Бриселског споразума. Захтевали бисмо, ослањајући се на Русију, Кину, Индију и друге велике земље које нису признале једнострано проглашену независност Косова, да се статус КиМ врати под мандатат Уједињених нација и УНМИК-а, како је било дефинисано и како и даље јесте дефинисано Резолуцијом 1244. На унутрашњем плану приоритет би било враћање грађана са КиМ у уставни поредак Републике Србије, њихова лична и материјална безбедност и економска сигурност, право гласа и издавања личних и осталих докумената по законима Републике Србије. Наравно, то подразумева и заштиту имовине грађана, предузећа и СПЦ на Космету. Срби на КиМ не би се више осећали одбачени и напуштени од своје државе. То би било довољно за почетак.
Да ли би Вам сметало да Албанац буде председник Србије уколико би Косово и Метохија остали у Србији? Јер Албанка роди 15-оро деце и ако њене ћерке и снаје ураде исто то је 225 унучића, а наша жена роди двоје деце и то је четири унучета. Тако да не би било немогуће да за 100 година шеф државе буде Албанац.
– То је некад било тако. Од како су 1999. дошли „усрећитељи” са Запада, на територији Косова влада терор, организовани криминал, трговина наркотицима и људима, проституција… Модерне Шиптарке више не рађају већи број деце, него су потлачене и понижене. Сваки поштени Албанац са КиМ жали за Србијом. Озбиљно су пољуљани темељи шиптарске родовско-племенске заједнице и патријархата. Наше је да се ми изборимо против „беле куге“. По узору на Русију, донели бисмо уредбе о подршци рађању кроз новчану помоћ за свако новорођено дете, бесповратна средства и земљиште на поклон за младе брачне парове са више деце, бесплатну изградњу станова и кућа након добијања трећег детета, нарочито на селу, бесплатне комуналије и више мајчинских привилегија за запослене мајке и жене у градовима. Свака жена која роди четворо и више деце аутоматски би добила државну пензију, јер је она првоборац и херој овог народа!
Да ли би сте дали Косово и Метохију за Републику Српску?
– Ко је тај ко има право да предаје било коју српску земљу и део наше територије? Република Српска је једина државотворна победа српског народа у последњих 25 година, међу многим поразима које смо доживели. Наша дугорочна политика је политика обједињавања Срба у Српску Унију. То је наш сан да Срби поново заједно живе у једној држави. Први корак је очување КиМ у саставу Србије, а онда осамостаљење и присаједињење Републике Српске Србији.
Да ли се слажете са политиком Александра Вучића када су мигранти у питању? Да ли су ово углавном „економске избеглице“, јер да су ратне, могли би да иду и у Кину и Русију, а ако баш желе у ЕУ ту су и Словенија, Румунија, Бугарска и Хрватска које су ближе. Ни тамо нема рата.
– „Двери“ сматрају да је дошао последњи час за промену политике Владе Србије према мигрантима. Србија више не сме бити држава која ће дозвољавати да преко њене територије пролазе било какве избеглице, јер је један од оних који су прошли кроз Србију-први париски атентатор! Ко нам може гарантовати и како да се то неће поновити? Ко гарантује безбедност грађанима Србије? Српски покрет „Двери“ месецима указује Влади Србије и комплетној домаћој јавности на безбедносне и друге опасности које доноси мигрантска криза. На све наше апеле добијали смо само празну реторику Владе Србије о томе да никакве опасности нема и да је све под контролом. А онда се све срушило за једно вече које је показало колико је политика Владе Србије према мигрантској кризи погрешна и опасна. Неко свесно ризикује и доводи у питање безбедност грађана Србије. Због чега? Због уцена из Европске уније, додворавања бриселским комесарима, прављења већим католиком од папе? Док европске земље све више блокирају своје границе, подижу зидове, ограде и жице штитећи своје националне и државне интересе – Влада Републике Србије и даље разматра шта да чини. Док земље из окружења, Мађарска, Аустрија, Словенија и Македонија затварају граничне прелазе – Србија се не оглашава. Шта је још потребно да се деси да би Влада Србије схватила које безбедносне и друге ризике носи неконтролисан пролаз избеглица кроз нашу државу? Ова сеоба народа није случајна. Неко жели да мења структуру становништва у Европи. Неко жели сукобе и ратове у Европи. Хоћемо ли и даље бити толико наивни да овај проблем гледамо само као избегличку кризу, а не и као небивали покушај урушавања европских вредности и безбедносну претњу прве врсте?
Ваша порука грађанима Ужица?
– И Ужицу је потребна смена политичких генерација и долазак младих и некомпромитованих људи на чело града. Грађани данас желе оне који нису били на власти, немају иза себе афере, нису купили дипломе. „Двери“ су носиоци тих преко потребних политичких промена у Србији, а биће то и у Ужицу. Очекујем добар резултат „Двери“ у Ужицу, где смо и 2012. године прешли цензус, али је срамно поновно бројање гласова „Двери“ избацило из Скупштине града. Градска организацја „Двери“ у Ужицу, на челу са пуковником Драганом Крсмановићем, др Жељком Максимовићем и Драганом Бабићем је добро радила у протеклом периоду и очекујем да ће грађани Ужица дати поверење „Дверима“. Наш програм подршке породици, домаћој привреди и пољопривреди свакако је оно што је данас најпотребније и Ужицу и Србији у целини.
Бошко Обрадовић је рођен у Вранићима, у близини Чачка, 23. августа 1976. године. Одрастао у свом месту. Гимназију завршава у Чачку, а Филолошки факултет уписује у Београду. Дипломира 2002. године са тезом „Милош Црњански и нови национализам“. Дипломску студију публикује 2005. године и за њу добија награду за најбољу књигу на српском јетзику „Милош Церњански у периоду 2003. – 2005. године.
Ради пуних шест година као библиотекар, а потом добија место шефа односа са јавношћу Градске библиотеке у Чачку. Тренутно је један од уредника Издавачке куће „Катена Монди“, коју је основао заједно са Бранимиром Нешићем. Крајем 90-их година 20-ог века објављује текстове у љотићевском часопису „Нова искра“. Ожењен је и отац је троје деце.
Заједно са два студента Филолошког факултета Београдског универзитета оснива 1999. године часопис „Двери српске“. Часопис се покреће као билтен студената српбистике, а зртим се развија у један од најпопуларнији националних часописа. Временом, постаје један од оснивача Удржења грађана „Спски сабор Двери“. Године 2003. покреће идеје Српке мреже, Сабор српске омладине и Светосавску школу. Оснива и региструје политичку странку „Српски сабор Двери“ 2015. године.
На парламентарним изборима 2012. године у Народној Скупштини Републике Србије, оджаним 6. маја 2012. године Бошко Обрадовић је четврти кандидат на Изборној листи „Двери српске“ и из носилац Изборне листе „Двери за Чачак“. „Двери српске“ у Чачку прелазе изборни цензус и освајају 13,24% гласова. Њихови одборници преузимају мандате 12. јула 2012. године, а председник Одборничког клуба „Двери“ је Бошко Обрадовић.
Милан Ђокић
