Nije svejedno

PREDIZBORNI KOMENTAR: DRŽAVNIČKE VIZIJE
Napokon proleće! Napokon topao i suv vikend.
I odmah stotine Užičana opkoliko Jelovu goru. Nema više ni pedalj utrine. Tu i tamo šumarak, i malina, malina, malina…. Hektari maline… Svaki put, kao papagaj, ponavljam mojoj lepšoj polovini, kada šetamo do Čakovine, za par godina će ova brda biti kao u Španiji. Tamo nepregledna brda i brda grožđa, a ovde maline. Iako se sve više šuška da nije prodat ni prošlogodišnji rod, stiče se utisak da su se hektari pod malinom za samo par godina duplirali, pa je sasvim moguće da i naš kraj jednog dana postane vinarski kraj. Vino od maline, zašto da ne, kažu neki da ima vrlo lep ukus…
A krenula lepo i jagorčevina ove godine. Lepo i čudno cveće. Raspoređeno kao novac, gde ga ima, ima ga u izobilju, ili ga nema ni za lek…. Nije ova rubrika namenjena za lirske momente, ali moram da napišem – ima jedno divno dvorište između Ibiševog i Buara, sa leve strane puta, gde je jagorčevina kao žuti tepih…. A malo iznad zgrade MZ Buar, imali smo privilegiju da vidimo i prvi narcis ove godine. I što je, barem meni, neobično, i on rešio da imitira jagorčevinu – jarko žute boje. Izgleda da narcis nije obavešten, u naprednjačkoj Srbiji žuta boja nije u modi… Ili je možda neki narcis opozicionar?
Naravno, da uživamo u prvim vesnicima proleća imali smo priliku samo mi dokonaši, ostali su imali pametnija posla, sa sečicama u rukama potkresivali su i vezivali malinu.
Nažalost, uživanje u prvom prolećnom vikendu trajalo je samo do povratka kući, čim smo, ništa ne sluteći, uključili televizor, počeo je horor – predstavljanje kandidata… Bio je to žestoki triling – Radulović, Preletačević, Vučić. Rešismo da napokon vidimo tog Preletačevića, sa kim se odušljevljava i staro i mlado, inteligencija pogotovu, Radulovića da preskočimo, pošto smara skoro kao Vučić (nije džaba bio njegov ministar), a sa Vučićem ćemo lako, ionako već godinama, čim se pojavi njegova faca u kadru, iste sekunde prebacujemo na drugi kanal… Jeste bilo naporno gledati uzneverenog Radulovića, prebacujući s vremena na vreme, da nam ne bi Beli promakao, ali nekako izdržasmo, naravno, isključenog tona. A onda je tek usledilo pravo razočaranje. Rekoše nam da je taj Beli duhovit, cool, mlooogo pametan momak, zezator, kad tamo, neki, da se poslužim njegovim žargonom, žešći smarač, šarlatan u vunenim čarapama. Bulaznio je neko vreme, trudeći se da bude duhovit, ali nama ama baš ništa nije bilo smešno, naprotiv, bilo je tužno gledati nekog tupana kako se neinventivno krevelji, pa smo posle teško izdržanih deset – petnaest minuta, prebacili na filmski kanal i tako završili sa proučavanjem programa predsedničkih kandidata za ove izbore. A i šta ima da se gleda, kad je izbor prost – kao što sam već pisao u prethodna dva broja, ne glasa se za nekog, nego protiv Vučića, za onog ko ima najviše šansi, po statistici, da ga pobedi. A to su, Janković ili Jeremić. Neko me upita u ponedeljak, a šta ćeš da uradiš, ako u drugi krug uđu Vučić i Preletačević, za koga ćeš onda da glasaš? Naravno, iako sam sto puta napisao da su ovdašnjem narodu odavno svrake popile mozak, ipak ne mogu da verujem da smo baš toliko nisko pali, ali na tu užasnu pretpostavku, još uvek nemam adekvatan odgovor. Toliko je ta pretpostavka užasna, da prosto o njoj ne smem ni da razmišljam. I zaista, zamislite katastrofu, da u drugi krug uđu Vučić i Beli, za koga čovek da glasa? Naravno, naravno, i ja sam sasvim siguran da ankete koje se ovih dana objavljuju služe samo da slude i onako izgubljeni narod, ali opet….
Jedna stvar me je ozbiljno zabrinula, mnogo više od predsedničkih kandidata. Naime, ovih dana sam razgovarao, sasvim slučajno, sa više poznanika, par godina mlađih ili starijih od pedesete, dakle, ljudi u ozbiljnim godinama, i, bukvalno bez izuzetka, rekli su kako ozbiljno razmišljaju da napuste Srbiju. Svi imaju već prilično veliku decu, i nikavu više šansu ne vide ni za njih, ni za sebe. Kakav poraz! S obzirom da sam ja drugačijeg mentalnog sklopa, nikada mi nije palo na pamet da odem negde iz ovog tužnog i smešnog grada, ali, u potpunosti delim sa njima taj osećaj besperspektivnosti. Naravno, živeti i raditi se mora, ali, to je odavno postalo više mehanički, a skoro nimalo emotivni proces.

Znam, ova napredna omladina će reći, matori nezadovoljnici, šta im fali, evo i Ceca dolazi u Užice, umesto da uživaju u životu, njima sve smeta. Baš kao što su se isti debilčići ustremili na sve one, a prevashodno list Danas, koji, umesto da se dive vrhuncu pregalaštva i domišljatosti Vođe Aleksandra Vučića i njegovih lokalnih jurišnika u gradskoj vlasti, oni ismejavaju što lift na plaži nema upotrebnu dozvolu. Eto, šta su ti opozicioni izdajnici, umesto da svi u ovom osudnom izbornom času čvrsto stanu uz Vođu, oni traže dlaku u jajetu i izdajnički blate njegov svetli lik… Srećom te je Goli otok ostao u Hrvatskoj, inače bi neki odavno bili viđeni za višegodišnje tucanje kamena u bukagijama… Čudi me da ovim domaćinima iz gradske vlasti nije palo na pamet, primera radi, da prvo preprave one pogibeljne stepenice koje vode na most, da naprave fine, široke skaline i za sedenje i uživanje, pored njih široku stazu za bicikliste i lica sa posebnim potrebama, pa, ako se to pokaže nedovoljnim, da krenu u postavljanje lifta, ali im je, očigledno, bilo premalo da za izbore otvore stepenište, mnogo je pompeznije svečano otvoriti poslednje čudo tehnike, lift od desetak metara…. Ko zna, možda taj lift za njih ima posebnu sentimentalnu vrednost, jer im je lovu obezbedio novovaroški zemljak. Kažu upućeni kako se čekalo da zemo svečano pusti lift u rad, ali se plan izjalovio. Zato je zemo došao da obiđe turski Stari grad, koji u ovo predizborno vreme, hoće da naprave još lepšim i starijim… Iskreno, ne znam čemu sve to, kada je Užice, tako temeljno zapušteno i razlupano poslednje tri decenije, da se mirne duše celo može proglasiti ambijetalnom celinom Starog grada… Doduše, možda sam ja u zabludi, možda mi se grad čini mnogo propalijim nego što jeste, zbog ove prljavštine po ulicama. Izgleda da pranje ulica više nije u modi ili su domaćini mudriji od mene, pa štede, računaju, što bi razbacivali pare, kada, statistički gledano, mart obiluje padavinama, pa će se ulice same oprati, a pare ostati u kasi….
Ipak bi se reklo da naše lokalne velmože ovih dana trese predizborni investicioni ci(r)klus, pa su najavili da će od Vođe dobiti nekih cirka 60 miliončića poreskih dinara, da skrcaju u onaj Skadar na Bojani od hale u Krčagovu…. Taj objekat nikome nije trebao ni pre desetak godina, kada je počeo, ako me sećanje dobro služi, Jovo doktor Kvržica sa Dinkićevcima da ga gradi, a još manje je potreban danas, kada je grad manji za barem 5.000 stanovnika, ali koga briga, nisu njihovi novci, a biće još izbora, valja još koju svečanu vrpcu preseći….
A i što bi se za pare sekirali, biće toga k‘o salate sad kad nam je poboljšan kreditni rejting. Vlast se toliko oduševila tom vešću da je urgentno, samo poslednja dva dana, prodala obveznica za četiri milijarde dinara i 30 miliona evra! Još koja emisija obveznica i eto nama, ako treba, ne jedan, nego tri Stara grada. I svaki stariji i lepši od drugog. I barem još pet liftova… Gde god nađeš prigodno mesto u Srbiji, tu lift posadi. Nego, kad smo kod lifta, pa zar Čajetinci da prave gondolu, i to zlatnu, a mi samo neki liftić? Pa šta smo mi gori od njih? Evo, da i ja dam skroman doprinos novom predizbornom investicionom ci(r)klusu, da mi napravimo gondolu, i to ne zlatnu, već platinastu, od Kamenog korita do Jelove gore. Ona će biti sto puta atraktivnija od čajetinske, a i ekonomski opravdanija, mogu svi ti silni Užičani očas posla da stignu do svojih malinjaka. Moćna ideja, zar ne? A tek na leto, kakva bi gužva bila, kad krene ponosna Srbadija u češljanje borovnica i šumskih jagoda….
Kad malo razmislim, bolje da ne pišem dalje, ovako genijalnog, može me Vođa vrbovati za njegov izborni štab… A i Preletačeviću je uvek dobro došla budala više….
Sledeći broj Užičke nedelje izlazi pred drugi krug. Par dana pred Veliki petak. Upravo u vreme koje opisuje Dante u svojoj čuvenoj Božanstvenoj komediji. Reklo bi se da je nama, živeći u njegovom devetom krugu pakla, postalo odavno svejedeno koji je izborni krug po redu.
Ili nije svejedno?