piše: prof. dr Bilja Grujičić
Dođosmo do kraja, dragi moji, još jedne kalendarske godine. Apokaliptični kraj nije još uvek, iako nam se nekad u svojim ličnim i pojedinačnim pričama učini da smo naleteli na zid, ali i tada se negde, iz odškrinute pukotine, pojavi mišić Miško i pozove nas sa sobom kroz rupu koju je upravo probušio. No, ja vam želim da ove godine za vašu novogodišnju trpezu ne morate da bušite rupu na saksiji, jer to i jeste nemoguće, makar sa alatom koji imate pri ruci. Iako, vi, drage moje, uspešno i to pokušavate.
Listajući recepte za ovu novogodišnju trpezu, u želji da svoje ukućane obradujem nečim što se ne naručuje i „samo stavi na sto“ (negde se i to vrednuje!), svašta sam pronašla. Nekako se uplašim od bademovog mleka i kokosovog ulja u receptima, sve mi to deluje prilično domorodački, da ne pominjem za šta je to sve dobro, pa kolagen, pa hrskavicu. A moja baka je tako dobro za sve to umela da napravi pihtije. One prave, što se drmusaju i drhte i mogu da opstanu u nepregrajanoj kujni. Nisam ih jela kao dete, nisu mi se ni sviđale. Kažu, da kad počnu da vam se sviđaju pihtije, sviđaju vam se i neke druge stvari. Kad smo zaboravili na onu“ shvatićeš kad odrasteš“ i deca su nam pomislila da sve znaju… Međutim, možda se odrasli nisu pokazali. Neko je rekao da se prilikom serviranja novogodišnje trpeze možemo podeliti na one koji vole raskoš i one koji ga ne vole. Ekonomisti, psiholozi i ostali pokušavaju ovih dana da protumače našu želju za raskošnom novogodišnjom trpezom. Šta je to što želite da iznesete na sto i zbog čega?
Svašta se tu može servirati, ali ne zaboravite sebe, drage moje. Na trpezi, kraj nje, ili ispod, svejedno je. Samo nemojte na sebe staviti sve šljokičavo, jer novogodišnje drvce već postoji u uglu vaše prostorije. Ako ste ga okitile u jednu boju, robovali ste modnim diktatima, pobacali ukrase od prethodne godine i zaboravile na toga koji vam ih je poklonio. Nekad i to nije loše, zatvoriti jednu fioku, očisti je, otvori drugu. Makar sve imamo velike ormare. Obucite osmeh, častite ukućane humorom, jer je to najjače oružje zdravog razuma, plemenitog duha i nadahnute inteligencije u sivilu svakodnevice. Nazdravite svima oko sebe i onima u sebi, nemojte nikome suditi, nikoga osuđivati, nikome popovati. Setite se Blagoja koji u Simovićevim “Šopalovićima” kaže Gini: “Nisi videla ništa dalje od Zabučja, a htela bi o celom svetu da sudiš!“. Stvari se dešavaju po nekoj unutrašnjoj logici događaja, hteli mi to da priznamo, ili ne.
Tako da tu i tamo gricnite PONEŠTO I PONEKOG, nasmejte se sebi u ogledalu, kao što ja to često radim, „Upoznaj(te) misao drugih, a zatim je odbaci(te) “, kao što reče Kiš, i znajte da smo onaj mišić Miško (što buši rupe!) i ja, tu za vas i sledeće godine, a to je valjda bitno! Da trajemo zajedno.
Srećna nam NOVA!
Vaša Bilja!
(Užička nedelja 1002)
