КАКО ЈЕ ПОРОДИЦА ЂОКИЋ СПАСИЛА 8 АМЕРИЧИХ ПИЛОТА 1944. ГОДИНЕ
Породици Обрада Ђокића из Мушвета на Златибору недавно су америчка невладина организација “Мисија Халијард” и амерички амбасадор Кајл Рендолф Скат уручили захвалницу, зато што су Обрадов отац, деда и остали чланови породице 1944. године спасили осам америчких пилота у ужичком крају.
– Мој син Ђорђе је преко ФБ странице Мисија Халијард упутио писмо у коме је објаснио како су његов прадеда и деда чували америчке пилоте. Послао је и фотографију која то документује. Онда су из америчке амбасаде позвали мога сина и позвали нас да будемо гости у Прањанима код Чачка 6. октобра, где нам је уручена захвалница. Када смо дошли у Прањане, тачније у Галовића поље, где је била узлетна писта у току рата, чекале су нас столице а на њима су писала имена Чедо и Милан Ђокић. Они су били мој деда и отац. Укупно је било нас 37 и свима нам је уручена захвалница – каже Обрад Ђокић.
Он је испричао да су 1944. године у Бранешком пољу и Ужицу Бугари оборили америчке авионе. Онда је почела потера за пилотима.
– У Ужицу су убили неке авијатичаре, док су по Златибору и Бранешком пољу Бугари јурили остале пилоте. Неки Момчило Лечић, нашао је неке пилоте и није знао шта ће са њима, па их је довео код мојих родитеља у Голову. Било је осам пилота и код мојих су провели три дана. У том домаћинству су живели мој отац Милан, мајка Душанка, деда Чеда и баба, као и две очеве сестре Борка и Зорка. Имали су доста грађевина, а пилоте су сместили у млечар. Спавали су на сламарици, а ујутру их је чекало печано јагње, које су отац и деда испекли на ражњу. И на фотографији се виде пилоти са тањирима у којима је јагњеће печење. Падобране су поцепали и од свиле жене су сашиле блузе, а пилоти су вадили доларе и чоколаде давали укућанима. Мој отац их је трећег дана одвео до Рожанства, па за Љубиш. Мислим да је после било дговорено како да их одведу до Прањана, односно до Галовића поља. Ја сам рођен 1945. године, а ову причу су ми тек много касније испричали моји. Имао сам 20 година када је умро деда Чедо, а отац је умро пре 17 година – испричао нам је Обрад.
Када је ове године са синовима био у Прањанима, Обрад је у рукама држао фотографију своје фамилије са пилотима. Пришао му амерички амбасадор и питао га да му да слику, али Обрад није хтео, јер је имао само ту једну.
– Онда ми је амбасадор Скат дао његову визит карту и рекао да пошаљем фотографију у амбасаду и сликали смо се заједно. Касније сам му послао ту фотографију, а он мени фотографију нас двојице. Иначе, причали смо десетак минута и рекао ми је да слабо разуме Србе зато што су подељени, једни су за Русе, други за Американце, да не зна ко шта више мисли и да због тога све више тонемо. У ствари, рекао ми је да смо потонули по свим основама и да нас је тешко извадати – описао је Обрад овај кратак сусрет са америчким амбасадором.
Обрад је имао прилике да пре 20 година на Равној гори присуствује сусрету преживелих америчких пилота и оних који су их спасили током рата.
– Пилоти су познали сељаке и сељаци њих. Грлили су се и љубили. Било је велико славље. Не верујем да је ико више од њих жив, јер и тада су имали најмање 60 година – додао је Обрад.
Иначе, захвалницу коју су добили са именом Чеда и Милана, једноставно представља визу за Америку за све њихове потомке. Те 1944. године спашено је око 500 савезничких пилота. Операцију спасавања више стотина савезничких авијатичара заједно су извели Југословенска војска у отаџбини, мештани и америчка војнообавештајна служба ОСС. Операција Халијард сматра се једном од најуспешнијих савезничких спасилачких акција иза непријатељских линија у Другом светском рату.
Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 973)
