Представу „Пијани“, у извођењу глумаца „Атељеa 212“, руског писца Ивана Вирипеја, у режији Бориса Лијешевића, друго вече 21. jугословенског позоришног фестивала, публикa је оценила са 4,07. Четрнаест пијаних ликова истовремено на сцени успели су да заинтересују публику питањима да ли Бог говори кроз пијаног човека, питања две пијане генерације, неколико различитих слојева људи, од богатих банкара до проститутки, који сви разговарају о истини и лажи, о Богу, има ли смрти, има ли “бисера у говнима”… Али, ни сам редитељ, како је рекао, не може да докучи нека питања која се провлаче кроз представу, која поставља сам Вирипејев. Лијешевић је такође рекао да, иако је представа пуна блата и падова, текст је нежан и враћа на питања која ређе постављамо, а која су важна.
– Да ли смо сви тело Господа или осећамо да ли смо тело Господа? Да ли има смрти или нема? По томе се разликују људи који верују, од оних који не верују. Да ли су наши ближњи после смрти и даље ту са нама или не? Ова питања најхрабрији смо да их поставимо у пијанству – рекао је редитељ.
Селектор фестивал Бојан Муњин је рекао да је “текст руски, али проблем је европски, пошто Европљани, како гласи једна од реплика, опростите на изразу, не знају у каквим су говнима”.
Један од ликова, директор филмског фестивала, кога игра Небојша Илић, често је узвикивао да нема смрти.
– Не можеш то да играш, а да се стварно некад ниси питао. Имао сам страшно велику жељу да се идеја „Смрти нема“ виче са сцене. Идеју „Смрти нема“ нисам доживео као идеју која нас теши и која нам ствара неку лажну слику, него идеју која није лишена смисла – рекао је Небојша Илић.
Глумац Бранислав Трифуновић каже да има увек трему када наступа пред ужичком публиком, баш из разлога што је из Ужица.
– Мислим да ни у једном граду, где дођем да играм фестивал, не знам толико људи колико у Ужицу. Није ти баш пријатно када знаш пола сале. Ово је једини град где могу да имам неку трему, коју сам давно изгубио, када играм пред ужичком публиком. Имам то неко емотивно узбуђење, јер сам прве кораке глуме баш направи на овим даскама пре 30 година – рекао је Бранислав Трифуновић.
Марта Бјелица, припадница млађе генерације у представи и истоимени лик, каже да су тренуци које девојка преживљава у свом пијанству, они који је покрећу да верује у људе.
– Говорећи о својој генерацији, ми смо најнедефинисанији, најнеопредељенији и потребни су нам ти шамари који се Марти догодили у представи, да погледа у себе и друге, и да може да изговори неком човеку са улице да га воли, онако, људски и да су Марти донели ту неку руку спаса – рекла је глумица.
Улоге у „Пијанима“ су још имали Дара Џокић, Исидора Минић, Марко Баћовић, Бојан Жировић, Јелена Ђокић…
Наредна представа је „Хамлет” ЈДП-а у режији Александра Поповског.
З. Г.
