СЛАВИЦА МАРИЋ – ПИСАЦ
Славица Марић, аутор „Своја или ничија“, за Ужичку недељу говори о свом животу и делу. Рођена је у Краљеву и своје детињство провела је у једном лепом месту у близини Врњачке Бање, Грачац, а касније је живела у Бањи. Сада, већ дуги низ година, живи и ствара на релацији Београд – Златибор.
Како каже, чинило јој се да је од рођења знала да ће се бавити стварањем неких нових рукописа у књижевности, јер је просто то одувек и осећала.
– Бићу искрена и рећи да је то био мој највећи дечији сан и зато и данас верујем да само оно што јако силно желимо и будни сањамо, успемо у животу и да остваримо. Још од нижих разреда, то су приметиле и моје учитељице, па касније, кроз школовање, и наставници и професори. Дешавало се да прочитам састав из празне свеске, зато што сам заборавила да напишем домаћи задатак, није похвално, а моја учитељица и дан-данас препричава те анегдоте – каже Славица са осмехом.
Била је учесник многобројних такмичења са којих је као дете доносила и престижне награде. Као млађа је била водитељ многобројних манифестација и дугогодишњи члан драмске секције, јер је и глума њена велика љубав.
– Интересантно је то да је мој разредни старешина, иначе професор српског језика и књижевности, изјавио да ћу сигурно једног дана постати књижевник и озбиљан писац. Међутим, у то време је нашој земљи тек почео да живи свет компјутера и менаџмента и моје даље средње и више школовање одлази у том правцу, али поред тога званичног школовања, завршила сам пар курсева из књижевости, кретивног писања, драмски курс, као и два новинарска курса – подсетила се Славица.
Прво радно искуство имала је у Врњачкој Бањи, на тада популарном радију у целој земљи, где је провела седам година. У почетку је радила као спикер, била је и аутор и водитељ емисије, а наредне четири године као уредник радија. Након тога, каријеру је наставила на ТВ „Мелос“ у Краљеву, као новинар информативне редакције, затим водитељ две емисије. Каже да је, како у медијима, тако и у свету књижевности, на почетку имала прилике да учи од заиста најбољих у нашој земљи. А онда је настало и њено прво књижевно дело.
– Мој првенац роман „Своја или ничија“, у издању издавачке куће Индустрија књига Београд, настајао је у мојим касним двадесетим. Тада се просто и јавила жеља у мени да напишем нешто овако, јер сам сматрала и осећала да за тим има и те како потребе. Одувек сам волела да путујем, да упознајем људе различитих мишљења, култура и карактера, различите градове и земље и тако будем богатија по којом страницом у свом стваралаштву. Као радијска и телевизијска новинарка, користећи искуство из те бранше, у ткиво овог сложеног облика приповедања уткала сам и форму анкете, у којој је учествовало око 300 испитаника оба пола. Сматрам да сам се у свом литерарном првенцу храбро дотакла читавог спектра егзистенцијалних тема и апсолвирала их на коректан начин, неоптерећен апатијом, меланхолијом и сентенцама разочарања. У њему ће читаоци моћи да пронађу многобројне одговоре, са јасним порукама „Ко не уме да заволи истински себе, никада неће моћи ни да воли друге“ и „У трагању за својом другом половином, човек треба да буде обазрив да на том пут не изгуби себе, јер губитак партнера ће преболети, а проналажење себе којег је изгубио, најтежи је пут повратка у животу једног човека“. Зато чувајте и волите своја Ја – казала је Славица.
Посебно јој је драго и на то посебно поносна што су њен први роман похвалили књижевни критичари, али и на то што су сви читаоци, са којима је имала прилике да комуницира, истакли да су се пронашли у роману.
– Многи су ми рекли да им је главна јунакиња помогла да схвате да је чистота духа непоткупљива и увек модерна, да је време вештачких пријатеља и пластике пролазно, као и да су материјалне вредности у другом плану – рекла је Славица.
Роман „Своја или ничија“, имао је промоције у многим градовима, на њено велико задовољство, изузетно посећене, и од млађе популације, и оних у озбиљнијим годинама.
– Реакције су биле и више него позитивне. Млађа публика је роман доживела и као неку врсту приручинка-уџбеника, који ће их усмерити ка чистим вредностима живота, јасно нагласивши где се крију неуралгичне тачке искушења, које захваљујући управо овој књизи није неопходно лично проверавати. Онај старији део публике роман је довео до закључка да никада није касно да истински заволе себе. Изузетно сам задовољна својим првенцем, који је своје место нашао на преко 40 полица књижара широм Србије – рекла је Славица.
Славица је недавно објавила други свој роман „Отуђена“.
– То је невероватна филмска животна прича јунакиње овог романа, која ће читаоцу измамити понеку сузу, како због туге, тако и због радости, шаље нам многобројне поруке, између осталог да се на себе ослонимо толико чврсто да нас туђа рука никада не може одгурнути толико јако да нас баци на дно. Роман “Отуђена” пробудиће у читаоцу сећања, која држи закључана дубоко у дубини своје душе, она за која нико други и не зна да их поседује и чува, подсетиће га на величину среће док је цео породични албум на окупу, увериће га, да може достојанствено да плеше чак и у позајмљеним ципелама. Научиће га да се везује највише за себе, а да се за друге само повремено придржава. Јунакиња романа нас води кроз свој живот, од момента када је давно оставила себе на неком перону, у време када је последњим новцем купила карту за воз, који је био погрешан, када назада није имала куда, а ни коме, па све до момента светских метропола, аплауза…. Тренутно радим на стварању и трећег, новог, рукописа и надам се његову изласку крајем ове године – додала је наша саговорница.
Славица је велики љубитељ књиге и сматра је једним од својих највећих пријатеља.
– Радо читам домаће писце, и старије, а и неке млађе. Сматрам да све што може едукативно и мотивационо да делује на младе и да их приближи правим истинским вредностима, може да се заведе и као лектира, уколико наравно испуњава и остале све услове о којима одлучују стручна лица – рекла је Славица.
Звездана Глигоријевић
