EVROPSKA UNIJA U UŽICU
Kampanja „Pogledaj oko sebe“, koju realizuju Ministarstvo za evropske integracije i Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine počela je u 25. juna 2019. godine u Užicu. Tim povodom su ambasador EU u Srbiji Sem Fabrici, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Dragan Jeremić, zajedno sa gradonačelnikom Užica Tihomirom Petkovićem, obišli Regionalni centar za deponovanje čvrstog otpada JKP „Duboko“, „Ženski centar“, koji se bavi reciklažom tekstila, Regionalnu razvojnu agenciju Zlatibor u Užicu, gde je održana panel diskusija o zaštiti životne sredine i užički Narodni muzej gde je predstavljen projekat NEOLIFE – izgradnja arheološkog parka u Užicu. Kampanja će trajati do polovine jula i tom prilikom će delegacija EU obići Šabac, Sombor i druge gradove u Srbiji.
– Cilj kampanje je da motiviše građane Srbije da, zajedno sa nadležnim institucijama, unaprede stanje životne sredine u Srbiji. Kampanja počinje u Užicu, jer je ovde 2011. godine počela sa radom prva regionalna deponija za upravljanjem čvrstim otpadom, koja pokriva 9 opština i dva grada – rekao je Fabricio i dodao da je u proteklih 19 godina EU u životnu sredinu u Srbiji investirala donacije više od 400 miliona evra.
Ministarka Jadranka Joksimović je najavila da će u četvrtak u Briselu, kada se bude otvaralo novo poglavlje 9, finansijske usluge, sa komesarom Hanom potpisati sporazum za pretpristupnu pomoć „IPA 2018“ u iznosu od oko 179 miliona evra bespovratne pomoći.
– Od toga je 63 miliona namenjeno za projekat za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu, 40 miliona biće za inovacije, lokalni razvoj, žensko preduzetništvo, za teško zapošljiva lica, žrtve nasilja, a deo novca će biti usmeren za reforme u oblasti vladavine prava, pravosuđa i jačanje administracije – rekla je ministarka.
Od toga će i 6 miliona evra biti uloženo u završetak projekta Regionalne deponije „Duboko“, koji obuhvata podizanje svesti građana i nabavke opreme za primarnu separaciju otpada. To znači da će građani dobiti kante za različite vrste otpada.
Državni sekretar Dragan Jeremić je rekao da je u Srbiji potrebna izgradnja preko 160 novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a za to je potrebno oko 6 milijardi evra, a da je to nemoguće izvesti bez pomoći Evropske unije. U osvrtu na Užice, rekao je da je upoznat da je u Užicu oko 160 dana sa prekomernom zagađenosti vazduha.
– Užice je među 14 gradova u Srbiji koji imaju problem sa aerozagađenjem. Ali Užičani taj problem rešavaju. Uspeli ste da veći deo javnih objekata prebacite sa mazuta na gas i da ste uradili projekat za izgradnju nova dva kotla, koja bi koristilo preko 6.000 domaćinstava i privrednih objekata. Takođe, tačno je da se deponija koristi od 2011. godine, ali nije u potpunoj funkciji i u narednom periodu je potrebno da se dovede do potpuno upotrebe. Pre svega treba da se reši problem sa postojećim klizištem, problem cevovoda, a to će moći da se uradi uz pomoć novca od SIDE, koji je već opredeljen, samo treba još da se realizuje. Ono što posebno brine, jeste da se deponija puni mnogo brže nego što je planom predviđeno, pa je zato potrebno da se smanji količina otpada na telu deponije. Jedan deo otpada se koristi kao gorivo u cementari Popovo i kao Pet ambalaža. Zato je potrebno što pre pristupiti primarnoj selekciji otpada. Ministarstvo ekologije će učiniti sve da izađe u susret – rekao je državni sekretar.
Direktor „Dubokog“ Momir Milovanović upoznao je goste sa radom deponije i osnovnim podacima vezanim za sistem, uz podatke da je površina koju deponija pokriva 5.300 kvadratnih kilometara i 335 naseljenih mesta.
Gradonačelnik Užica Tihomir Petković je rekao da su najveći ekološki problema Užica aerozagađenje i to što nema sistem za prečišćavanje otpadnih voda, pa je iskoristio priliku da od gostiju zatraži da pomognu narednih godina u rešavanju ovih problema. Naveo je u planu projekte izgradnju kotlarnice Međaj, koja bi pokrivala veliki broj poslovnih objekata i oko 6.000 stanova, kao i izgradnju kišne kanalizacije u najvećoj mesnoj zajednici i drugo. Na kraju je dodao i zahvalio se što Evropska unija podržava sa sredstvima osam projekata u Užicu, koji su u realizaciji.
Ambasador i ministarka su obišli „Ženski centar“ i detaljnije se upoznali sa aktivnostima u vezi treće faze rada socijalnog preduzeća „Reteks“ u kome radi dvanaest žena. Fabrici je bio veoma zadovoljan što je EU podržala jedan ovakav projekat, koji je ekološki održiv jer smanjuje komunalni otpad, čuva prirodu i kao socijalno preduzeće pomaže i ženama invalidima i žrtvama porodičnog nasilja, pa je i obećao i dalju pomoć.
Predsednica Upravnog odbora centra Rada Gujaničić i menadžerka projekta Marina Tucović rekle su da traže investitora koji će pomoći opremanje radionice za proizvodnju recikliranog vlakna za koju je potrebno 250.000 evra. Oni od tekstila koje građani ostavljaju u tri kontejnera u gradu, prave novu robu, poput košulja, torbica, suvenira i zanimljivih igračaka, koje čuvaju strah dece.
Fabrici je podsetio da je Evropska unija finansirala ovaj projekat prekogranične saradnje (Užice – Nikšić) sa 172.000 evra i da je prezadovoljan kako je sproveden, jer je on obuhvata više aspekata. Pre svega, reciklažu materijala, rešavanje socijalnog aspekta teško zapošljivih osoba i žrtava porodičnog nasilja, gde ujedno radi i SOS telefon. U ovom preduzeću zaposleno je 10 žena. I ministarka Joksimović je pohvalila ovaj projekat i rekla da je ovo jedinstveni primer u Srbiji da se radi na ovaj način. Obećala je da će načina da se pomogne „Ženskom centru“ za usavršavanje posla.
Situacija u Srbiji
Pored toga, u ovoj kampanji se ističe da građani Srbije godišnje proizvedu 6.9 tona otpada po stanovniku, čak dve tone otpada više od prosečnog Evropljanina, kao i da se manje od 1 odsto komunalnog otpada reciklira, što je najmanje u Evropi. Od 3.500 deponija u Srbiji samo osam je u skladu sa standardima Evropske unije. Čak 140 ovih deponija rizično je po zdravlje čoveka i okruženje u kome živimo. U većini evropskih gradova gotovo sva domaćinstva (95%) priključena su na kanalizacioni sistem, u Srbiji 75% ukupne gradske populacije ima domove priključene na javni kanalizacioni sistem. U ruralnim područjima situacija je mnogo teža – samo 9% domaćinstva povezano je sa opštim kanalizacionim sistemom. Samo 21 od 174 opštine ima sistem za preradu vode, a da sva otpadna voda Beograda završava neprerađena u Dunavu.
Iz Evropske unije poručuju da dugoročno partnerstvo iz godine u godinu jača, o čemu govori i činjenica da do 2030. godine Evropska unija planira da donira Srbiji više od 800 miliona evra za zaštitu životne sredine, u 19 gradova i opština Srbije – od Loznice, preko Kragujevca i Užica do Brusa. Sistemi za prečišćavanje otpadnih voda biće izgrađeni u Loznici, Pančevu, Kraljevu, Brusu i Blacu, Kragujevcu, Sokobanji i Užicu. Za Zlatiborski okrug planirana je izgradnja Regionalnog sistema za upravljanje otpadnim vodama (koji će obuhvatiti i opštine Arilje, Požegu, Kosjerić i Ivanjicu). Sokobanja će dobiti i novi sistem za vodosnabdevanje, a u Kragujevcu je planirana izgradnja Regionalnog sistema za upravljanje otpadom, kome će pripasti i opštine Aranđelovac, Knić i Rekovac. Planirana je investicija i u treću fazu čišćenja Velikog bačkog kanala. Sve ove projekte – finansiraće Evropska unija.
Saopšteno je da je u zaštitu životne sredine u Srbiji uloženo 598 miliona evra, od kojih je 402 donacija Evropske unije, dok je Republika Srbija uložila 196 miliona evra. Pokrenuti su mnogobrojni projekti zarad zdravije i zelenije Srbije, a neki od najvažnijih rezultata su: automatsko merenje kvaliteta vazduha uz 28 novih mernih stanica širom Srbije; razvijen sistem za zaštitu prirode NATURA 2000; izgrađeni pogoni za preradu otpadnih voda u Subotici, Šapcu, Leskovcu, Kuli, Vrbasu; obnovljeni sistemi vodosnadbevanja u Požarevcu, Inđiji i Petrovcu na Mlavi; izgrađen sistem vodosnadbevanja u Velikom Gradištu; izgrađen sistem za odlaganje pepela u Termoelektrani „Nikola Tesla“ B, ugrađeni filtracioni sistemi u Termoelektranama „Nikola Tesla“ A i B; oprema za merenje emisije štetnih supstanci instalirana u TENT-u A i B i Termoelektrani „Kolubara A“, izgradnja regionalnih deponija Pirot, Užice i Sremska Mitrovica-Šabac i Subotica; razvijen je sistem za upravljanje zdravstvenim otpadom.
Umesto epiloga – očigledno da je ambasador Evropske unije bio prezadovoljan onim što je video i čuo u „Ženskom centru“. Međutim, ne znamo kakav je na njega utisak ostavio prostor, odnosno okolina, gde se nalazi „Ženski centar“. Ruinirane zgrade nekadašnjeg „Froteksa“ na plaži, ispred kojih je parkiran automobil koji ima tablice i zastavice Evropske unije, nekako daje grotesknu sliku.
Zvezdana Gligorijević (Užička nedelja 1015)
