COVID-19 u SAD – Dan davedest sedmi
Najpre, srećan Uskrs svima koji danas slave Hristovo uskrsnuće, u svojim domovima, možda uz tv prenose, i naravno uz želju za zdravlje, radost, sreću i ljubav. Šta bismo drugo mogli poželeti sebi i drugima u danima pandemije, koja se sudara sa našim zdravim razumom i mogućnošću da je zdravo za gotovo prihvatimo, da poslušno poštujemo naredbe i zabrane, a često i otvoreno vređa logiku i inteligenciju.
Amerika je dan pred Uskrs izbila na prvo mesto i po broju zaraženih i po broju mrtvih. Umrlo je 20.500, zaraženih je 530.000, ali su brojke, srećom, i dalje ispod predviđenih različitim pandemijskim modelima i pretpostavkama. Možda se još i provučemo kroz iglene uši, mada, znam, za sve one kojima je neko od virusa preminuo, ovo zaista jeste treći svetski rat.
U ponedeljak ćemo od Kriznog štaba Bele kuće dobiti više validnih informacija o tome kada bismo se i na koji način mogli vratiti u normalan život, što bi značilo odrasli na posao, deca u škole, političari u predizborne kampanje i svađe u Kongresu i Senatu. Krivulja rasta zaraze se značajno smirila, fizička distanca i ostajanje kod kuće rezultiralo je smirivanjem pandemije. Naravno, oko datuma i načina na koji ćemo se životu vratiti još uvek ne postoji konsenzus, a strah od nepoznatog neprijatelja uteran nam je u kosti i tu će boraviti sve dok ne budemo sigurni da se otisnuo u neku drugu dimenziju, ostavljajući nas na miru da se mučimo sa redovnim, trivijalnim dnevnim problemima.
Oni koji me poznaju znaju da nisam sklona konspiracionim teorijama i da volim da prilično racionalno sagledavam, doživljavam i procesujem dešavanja. Ali, ako su nam već rekli da smo u ratu, i da je protivnik nevidljiv, zašto nam otvoreno ne kažu i da smo u opasnom biološkom ratu, koji može potrajati, u kome ćemo neprijatelja tek upoznavati i prema tome određivati odbrambenu taktiku. Ponavaljam, strategija je za rat važna, ali ga uglavnom dobija infrastruktura, u ovom slučaju terapije i vakcina, na koju ćemo popričekati, svesni da, šta god da uradimo, protiv ovakvog neprijatelja neće biti dovoljno. Eto, recimo, danas čujem da su simptomi zaraze vrlo vidljivi i na koži nekih pacijenata – jedni imaju osećaj da se ispod kože konstantno nešto pomera, dok drugi osećaju snažno pečenje, pa ih leče čak i jakim mastima protiv opekotina.
Ne znam kako vi, ali iskreno, ja ne znam kako bi nova normalnost mogla izgledati. Ne verujem da ću ikada više na posao ići EL vozom, koji jeste praktičan, ali je prljav kao čudo i u normalnim uslovima, u kojima smo takođe strahovali “da nešto u vozu ne zakačimo”. Ne znam da li ću uskoro ući u Starbucks za svoju omiljenu kafu s mlekom, ili u restoranu u zgradi kupiti sendvič ili salatu za ručak. Nisam sigurna kada bih ponovo mogla raditi jogu u teretani u poslovnoj zgradi, ležeći na podu za koji ne znam da li je bio, jeste, ili će tek biti zaražen coronom. Strahujem da ću uskoro sa drugaricama petkom popiti piće u obližnjem baru ili subotom istraživati nove restorane na do skora prebogatoj čikaškoj noćnoj sceni, koja sada i bukvalno krvari. Ne pomišljam na koncerte, bioskope, avione, proslave, ručkove, izložbe, promocije… Ne pomišljam šta bi to moglo biti prvo što ću kupiti osim hrane ili goriva, jer sam posle jednomesečnog suočavanja sa svim detaljima mog stana, ormara i ćoškova preneražena količinom garderobe, obuće i ukrasa, svesna da mi baš ništa osim opreme za jogu ne treba. Možda jedino knjige, njih nikad dosta, naročito u samoizolaciji. Ne znam kako vi, ali ja se plašim povratka u novu normalnost, koja se može okončati i masovnim očipljavanjem, potpunim ukidanjem privatnosti i nade da će možda opet moći da bude kao što je bilo nekad.
IRS je obećao da će prve uplate obećanih $1.200 za pojedince i $500 za decu na privatne bankovne račune Amerikanaca leći već početkom iduće nedelje, kao i da će uskoro početi i podela bespovratnih kredita malim i srednjim preduzećima, pogođenim krizom. U većini država škole će biti zatvorene do kraja školske godine, u toku su pregovori za paket pomoći avio industriji, a očekuje se i dogovor Demokrata i Republikanaca oko novog, dodatnog paketa mera i 4. faze ekonomskog stimulansa.
Jedno je sigurno – virus je opasno zarazio politiku, ali je politika adekvatno uzvratila udarac. Čekaju nas vrelo proleće i dani visokog napona, ali bi tačnije informacije i korektne vesti o toku pandemije i borbi da joj se odupremo svakako sprečile paniku i beznađe i ublažile misli o besmislenosti života. Ako već ne mogu da se slože oko toga gde je sve i zašto počelo, neka se bar usaglase oko toga gde će i kada biti završeno. U ponedeljak, kada počne nova radna nedelja i drugi mesec izolacije, biće kako nam bude.
Mila Filipović, Čikago
