ПЕВАЧИЦА – ТАМАРА МИЛАНОВИЋ
Тамара Милановић за непуних годину дана певања постигла је пуно тога – да превазиђе почетничку трему, да научи многе песме, уклопи са познатим бендом и постане популарна. Али, како каже, то није изненaђење, јер је одрасла у породици где се музика свакодневно свира и пева. Отац јој је ужички музичар, контрабасиста Зоран Милановић Ћизо и прошао је кроз многе тамбурашке оркестре, док је мајка Снежана свирала гитару.
– Порасла сам у кругу музичара. Мајка је свирала гитару, а отац још свира. Отац је сада у оркестру са Пером Глоговцем, Андром хармоникашем… Када сам имала пет – шест година тата ми је већ тада показивао како да свирам гитару, а потом сам кренула у Музичку школу. Свирала сам гитару и у КУД-у Севојно. Иначе, ти татини разни оркестри стално су имали пробе код нас кући и имала сам прилику да чујем прелепе песме. Имала сам срећу да порастем у породици где су се само слушале прелепе песме. Одатле се код мене родила страст и љубав према музици. Када сам била средња школа хтела сам да певам, али се тата није са тим слагао. Ипак, прошле године у фебруару, татин пријатељ Мијалко био је код нас на вечери и причали су како у нашем крају нема много певачица. Онда је погледао у мене и рекао да ћу ја да певам. Одмах сам се питала како ћу сада, осетила сам трему, јер знам каква је то одговорност. Нисам се раније бавила певањем, нисам наступала са микрофоном у руци. Међутим, Мијалко је био упоран, „хајде да пробамо, ако може, може“. Отишла сам код њих, у групу „Даире“, на прву пробу. Отпевала сам три песме, њима се то свидело и одмах су ме ангажовали да већ наредне суботе певам са њима. Једини проблем, а и сада је помало, што сам морала да научим све нове поп и такозване народне песме које се сада траже, јер сам порасла уз неки други репертоар. Супер сам се снашла са тим људима и привилегија ми је што сам на почетку ушла у бенд са људима који иза себе имају велико искуство и они су ми баш велика подршка – рекла је Тамара и захвалила се Раду, Драгану, другу бубњару Дачу и, наравно, Мијалку.
Ипак, Тамара се двоумила да ли да крене у те воде, али је на наговор друга и другарице, који су је саветовали да бар покуша, јер воли музику, па ако не иде лако ће одустати, послушала их и отишла на пробу.
Њен први наступ је био у Ивањици у ресторану „Водопад“.
– То је јако леп ресторан. Када сам требала да наступим, била сам пред падање у несвест због треме, али се нисам лоше снашла. Ако сам мало погрешила људи из оркестра су били ту да ми помогну и никакву критику нисам имала, баш супротно, хвалили су ме као „супер, само тако настави“. А ја сам заиста била уплашена и нисам нешто много песама отпевала, само оно најосновније од Ане Бекуте и Лепе Брене, а то сам и раније знала од неких излазака у град. Није било страшно као што сам очекивала – описала је наша саговoрница њен почетак.
Поуздање је порасло, а Тамара признаје да више воли и да јој више лежи да пева забавну музику.
– Када радимо весеља, радимо програмски и то одговара и нама и гостима. Има доста младих људи који воле и желе да чују забавну и рок музику, мада све свирамо и заиста имамо широки репертоар свих врста музике и песама– казала је Тамара.
На питање да ли је певала који пут са оцем и како је изгледало, Тамара се насмешила и каже:
– У Сопоту сам први пут наступала са татом и наступала је певачица Данка Стојиљковић. Била ми је част и заиста сам уживала у њеном певању, чак сам је снимала телефоном. И ту сам и ја певала. Било је доста позитивне енергије, а када погледам у оца, баш ми буде смешно. Тата је сада прихватио да певам, иако је у почетку био скептичан, јер сам наводно требала раније да почнем. Али, сада га видим да сврати тамо где наступамо у околини, па je сав поносан када види да људи добро реагују.
Тамара сада ужива док пева, а са групом често наступа на Златибору, где је певала за Нову годину. Посебно је истакла да је поносна на своју ћерку, која већ сада показује интересовање за певање.
З. Г.
