foto zvanična prezentacija NP Užice, Facebook
POZORIŠNA KRITIKA: „POSETA“ NARODNO POZORIŠTE UŽICE
Korona virus je okupirao planetu i tako ostavio vrlo malo prostora za kulturu i kulturne kao i sportske manifestacije. Nekako se u ovo mračno doba, i tamu koja se nadvila nad čovečanstvo, na mala vrata provukla i izašla pred publiku predstava užičkog Narodnog pozorišta „Poseta“ ili u originalnom naslovu „Poseta stare dame“ Fidriha Direnmata, čijem tekstu svojevremeno nije mogla da odoli ni Mira Trailović, pa je sedamdesetih režirala TV dramu adaptiranu za tu priliku, te novosadsko Narodno pozorište, koje se 2016. prihvatilo rada na ovom jedinstvenom delu. Premijeru „Poseta stare dame“ u jesen 2019. imao je i Krik teatar iz Kragujevca, tako da se ne bi moglo reći da je na Direnmatovu dramu ikada pao zaborav, sigurno ne na ovim prostorima.
foto zvanična prezentacija NP Užice, Facebook
Bez obzira na redukovanu salu i sistematsko „kasapljenje“ fasade Narodnog pozorišta publika se odazvala ovom kulturnom događaju u velikom broju koristeći i pomoćna sedišta koje je stožer užičke kulture za ovu priliku obezbedio. Tako se zavesa digla i zagospodarila čulima utihle publike.
Sam početak je duboko intimno, bar pisca ovih redova, podsetio na Nušića, njegovu crnohumornu „Ožlošćenu porodicu“ i skup naslednika, u ovom slučaju građana, koji zajedno sa gradonačelnikom (Boban Ljubičić) iščekuju bogatu, svojevremeno od ovog grada odbačenu sugrađanku (Ivana Pavićević), kujući planove kako iskoristiti jedinstvenu priliku i izmoliti štogod novca za dobrobit i napredak građana i grada. Tu je i njena, nikada zaboravljena, ljubav iz mladosti (Vahidin Prelić) od koga grad ima velika očekivanja, duboko ubeđen da bi on mogao da izvrši ključni pritisak na nju u ostvarivanju svojih ciljeva.
Da se ne bih previše udubljivao i kretao tragovima piščevih misli, prepričavao zaplet i događaje koji su se odvijali na sceni, osvrnuo bih se pre svega na glumu, ali i izvođenje songova glumaca užičkog pozorišta, koji su, po ko zna koji put, pokazali zavidnu muzikalnost i pevački dar. Glumački ansambl, sa iskusnim i toliko puta dokazanim veličinama, koje su provele mlade talentovane kolege kroz ovu surovu, na momente grotesknu priču, ostavio je povoljan utisak i uspeo da publiku uvuče u sumorna dešavanja iz osvete, pohlepe i strasti. Kako je Drama zahtevna i specifična forma, jer se uvek odvija ovde i sada, i može se prepoznati u našoj svakodnevici, to je na poslužavniku publici nuđeno mučno saznanje da se pozorišni zapleti odnose neizostavno na njih i njihovu prevrtljivu okolinu. Retki crnohumorni ispadi nisu mogli da potru jadno saznanje da se novcem može kupiti sve i što je gluma bila uverljivija, težina u stomaku bila je prisutnija.
foto zvanična prezentacija NP Užice, Facebook
Tekstovi gospodina Obradovića i maestralni songovi Miroljuba Rasinskog, dali su snagu i težinu ovoj zasigurno surovoj priči, što je ovu predstavu otrgla i izdvojila iz ubuđalog repertoara užičkog pozorišta, i uz pitomi komad „Kako život“, pokazala kojim putem treba ići. Na momente dosadna scenografija Marijane Zorzić Petrović, ipak je uspela da provede glumce kroz zamišljene punktove i prostor, te tako oplemeni ambijent u kome se odvijala radnja. Scenografiji su nedostajale male intervencije, kako bi se razbilo sveopšte sivilo i scena dobila na kvalitetu, ali to, uz prepoznatljivo iskusan rad kostimografkinje Snežane Kovačević, nije moglo poremetiti, niti promeniti, već ostavljen dobar utisak. Namerno sam za kraj ostavio nemerljivo produktivan i nadasve kreativan rad, prisutan u svakom momentu, gospodina Ivice Klemenca, potpisanog kao asistenta režije, zašto asistenta nije mi poznato, i majstora pokreta, gde je on još jednom pokazao da ume od glumca da izvuče maksimum, pokaže mu način delovanja i te sitne, dragocene bisere podredi i priključi jednom kolektivnom činu, uz zdušnu podršku i pomoć koleginice koreografkinje Isidore Stanišić. Što se režije tiče… zar je režije uopšte bilo?
U svakom slučaju, ovo je predstava koju preporučujem, siguran da nećete uzalud potrošiti svoje dragoceno vreme.
Radojko Lako Veselinović
