КОМЕМОРАТИВНА СЕДНИЦА
У суботу, 15. априла, у великој сали Скупштине града одржана је комеморативна седница дoајену ужичког новинарства и публицистике Ђорђу Пилчевићу – Пилцу. Комеморацији су присуствовали супруга Милка, ћерка Дијана и син Дејан, унука Анђела, бројни пријатељи и колеге. О његовом лику и делу говорили су сарадници из Историјског архива др Александар Савић, Народне библиотеке директор Драгиша Станојчић, Оливера Мићић и главна уредница „Вести“ Зорица Ирић Ђоковић. Присутнима у име породице захвалили су се син Дејан и унука Анђела. Сахрањен је на гробљу Сарића осоје.
Ђорђе Пилчевић је рођен 1938. године у Крушчици код Ариља. Од 1963. до 1979. године радио је у ужичким „Вестима“, а од 1979. до 1989. године био је стални дописник „Политике“, а потом „Борбе“. Сарађивао је са 50 разних листова и часописа. Објавио је више књига везаних за ужички крај, а више од 40 година бавио се публицистиком. Од 1997. године је у пензији, али, како је рекла Оливера Мићић, Ђорђе је био радохолик и радио је скоро до последњег дана свог живота. Ђорђе није живео од новинарства, он је живео за новинарство.
А какав је колега Ђорђе био, најбоље је сам себе описао у интервју, који је дао „Ужичкој недељи“ у новембру 2015. године.
– Од 1967. године са породицом сам свега два дана био на одмору на Јадрану, једва издржао по пет-шест дана и враћао се, а породица остајала још седам дана. Од тада, па до краја радног века, сви моји годишњи одмори остали су по архивима и музејима. Мања соба у стану, коју моја старија унука Анђела назива „дедин кабинет“ или „шок соба“, од пода до плафона препуна је књига и архива од неколико хиљада страница, у око три стотине разних фасцикли. Све је резултат мог дугогодишњег истраживачког рада, који сеже од краја шездесетих година прошлог века, а и данас сам често у Историјском архиву Ужице. Истраживања никада не престају.
З. Г.
