Piše prof. dr Bilja Grujičić
U mirnim trenucima, iako retkim, prijatne dokolice, šetam parkom. Grci su dokolicu smatrali blaženim stanjem, pa je i ja tako cenim. Obično vrlo cenite ono što izgubite. Parkovska atmosfera, procvetalo drveće, pod uslovom da nemate alergiju.
Prva klupa, jedna vremešna dama čita “Ženu crvene kose“ Orhana Pamuka. Moja spontanost mi dozvoljava da pohvalim ovaj izbor literature. Gospođi je drago i vidim joj u uglu usana taj dobro poznati osmeh uživanja.“Kao da je nežni i pomalo šeretski pogled te žene, i njena ljubav, trebalo da me nauči koliko je ovaj svet lepo mesto.“ („ Žena crvene kose“, Orhan Pamuk).
Druga klupa, par u godinama, dokaz da večna ljubav, ili potreba, procenite sami, postoji. On priča, ona sluša, iznova joj je zanimljiv, iznova i iznova i tako unedogled. Mislite li da je nekad sa zakazivanjem i ugovaranjem brakova to išlo bolje? Prvo se raspitate ko su njegovi, pa odete ispred njene kuće rano ujutru, što bi rekao moj deda, da vidite da li je čista, kad se ona ne nada… (Pod uslovom da se vratila iz grada.) Zvanična statistika kaže da je svaki četvrti brak u Srbiji razveden. Nasilje, prebijene žene, ili ženske masnice od anticelulit masaže. Sve je istina i ništa nije istina. Ubeđena sam da istina ima dva kraja, kao toljaga, samo zavisi da li vam zapadne deblji kraj. No, verovatno su percepcije različite, zavisno od generacije kojoj pripadate. „ A ko će ti dodati lekove kad ostariš, mila moja?“ Ja neću da ostarim.
Treća klupa par tinejdžera se ljube. Dopadalo mi se to, bar se nisu selfirali, pućili i besomučno kuckali. Postoji u životu još tehnika koje treba savladati, a oni su se trudili. Znate već ono koji sve mišići učestvuju u tom „večitom susretu dve duše“, kako to kažu pesnici i to ne možete raditi online.
-E, znaš, slatka moja, ona meni da kaže… To su bili ulomci rečenica sa četvrte klupe. Nisu mi se sviđale, ni one, ni rečenice. Nisam volela ništa što je tako počinjalo, a nastavljalo se češljanjem po tuđim životima. Znate one čuvene osmehe zluradosti, zaprepašćenja, traganja za poluinformacijama, želje za senzacijama i dugo klimanje glavom, ili ono phih… pa lako je njemu.
U šetnji politička dešavanja, političari su oni bez roka trajanja, pa evo ti Đukanovića. Džaba, impresioniraju nas autokrate, evo ti, Fidesa, na primer. Ma on je soroševac, kaže stariji gospodin, ubeđen da odlično poznaje geopolitičku situaciju ovih prostora i da baš u tom grmu leži zec. Nekako mi se nisu sviđali svi oni koji su znali šta je najbolje za mene. Neka oni zbrinu sebe.
U šetnji kučići, nikad u većem broju, moderni beli, namirisani, čisti, šetaju svoje vlasnike. Što ih više posmatram, sve sam sigurnija da je tako. (A koliko su šetnje dobre za zdravlje, pa promocija zdravih stilova života, sve spakovano u anglicizme na –es, Velnes, fitnes. ) Postala sam ljubomorna na to koliko umilnih reči dobijaju ljubimci. Pomislila sam, da kad biste se tako obratili i čoveku pored sebe, teško da biste šetali samo sa ljubimcem. Nemam ništa protiv ljubimaca, čak planiram da nabavim jednog.
Najbolje se provode basketaši i trkači, Đjetinja ne menja boju i nije više crvena, kao kad smo bili mali. Toliko od mene ovoga puta, dođite u park, dragi moji, priroda je samo naša, voli vas Vaša Bilja!
