Пише проф. др Биља Грујичић
У мирним тренуцима, иако ретким, пријатне доколице, шетам парком. Грци су доколицу сматрали блаженим стањем, па је и ја тако ценим. Обично врло цените оно што изгубите. Парковска атмосфера, процветало дрвеће, под условом да немате алергију.
Прва клупа, једна времешна дама чита “Жену црвене косе“ Орхана Памука. Моја спонтаност ми дозвољава да похвалим овај избор литературе. Госпођи је драго и видим јој у углу усана тај добро познати осмех уживања.“Као да је нежни и помало шеретски поглед те жене, и њена љубав, требало да ме научи колико је овај свет лепо место.“ („ Жена црвене косе“, Орхан Памук).
Друга клупа, пар у годинама, доказ да вечна љубав, или потреба, процените сами, постоји. Он прича, она слуша, изнова јој је занимљив, изнова и изнова и тако унедоглед. Мислите ли да је некад са заказивањем и уговарањем бракова то ишло боље? Прво се распитате ко су његови, па одете испред њене куће рано ујутру, што би рекао мој деда, да видите да ли је чиста, кад се она не нада… (Под условом да се вратила из града.) Званична статистика каже да је сваки четврти брак у Србији разведен. Насиље, пребијене жене, или женске маснице од антицелулит масаже. Све је истина и ништа није истина. Убеђена сам да истина има два краја, као тољага, само зависи да ли вам западне дебљи крај. Но, вероватно су перцепције различите, зависно од генерације којој припадате. „ А ко ће ти додати лекове кад остариш, мила моја?“ Ја нећу да остарим.
Трећа клупа пар тинејџера се љубе. Допадало ми се то, бар се нису селфирали, пућили и бесомучно куцкали. Постоји у животу још техника које треба савладати, а они су се трудили. Знате већ оно који све мишићи учествују у том „вечитом сусрету две душе“, како то кажу песници и то не можете радити online.
-Е, знаш, слатка моја, она мени да каже… То су били уломци реченица са четврте клупе. Нису ми се свиђале, ни оне, ни реченице. Нисам волела ништа што је тако почињало, а настављало се чешљањем по туђим животима. Знате оне чувене осмехе злурадости, запрепашћења, трагања за полуинформацијама, жеље за сензацијама и дуго климање главом, или оно пхих… па лако је њему.
У шетњи политичка дешавања, политичари су они без рока трајања, па ево ти Ђукановића. Џаба, импресионирају нас аутократе, ево ти, Фидеса, на пример. Ма он је сорошевац, каже старији господин, убеђен да одлично познаје геополитичку ситуацију ових простора и да баш у том грму лежи зец. Некако ми се нису свиђали сви они који су знали шта је најбоље за мене. Нека они збрину себе.
У шетњи кучићи, никад у већем броју, модерни бели, намирисани, чисти, шетају своје власнике. Што их више посматрам, све сам сигурнија да је тако. (А колико су шетње добре за здравље, па промоција здравих стилова живота, све спаковано у англицизме на –ес, Велнес, фитнес. ) Постала сам љубоморна на то колико умилних речи добијају љубимци. Помислила сам, да кад бисте се тако обратили и човеку поред себе, тешко да бисте шетали само са љубимцем. Немам ништа против љубимаца, чак планирам да набавим једног.
Најбоље се проводе баскеташи и тркачи, Ђјетиња не мења боју и није више црвена, као кад смо били мали. Толико од мене овога пута, дођите у парк, драги моји, природа је само наша, воли вас Ваша Биља!
