Kažu zlobnici da se Hilari Klinton zabila u kuću, nikud ne izlazi, da je zasukala rukave i piše novu knjigu “Happy Now, Jerks?” (“Jeste li sada srećni, kreteni?”). Ja ipak mislim da se radi o neslanoj šali, jer verujem da se Hilari još uvek oporavlja od novembra, mada joj svaki Donaldov gaf dobro dođe, skoro kao prepisana terapija.
I sam predsednik Amerike je, nakon isteka prvih 100 dana u Beloj kući, priznao da je predsednikovanje mnogo ozbiljan i važan posao, te da mu strašno nedostaje prethodni stil života. Kako i ne bi, dodali bi zluradi, pa Tramp je bio toliko privilegovan, da je prvi i jedini posao za koji je stvarno aplicirao – posao u Beloj kući.
I mediji i analitičari dobro su se pozabavili Trampovim učinkom u prvih 100 dana, a statističari su zabeležili da je on oborio i rekord kao omiljena tema viceva u noćnim šou programima brojnih američkih televizija – bilo ih je čak 1060, među njima mnogo brutalnih.
No, šalu na stranu, da vidimo šta je Tramp obećao naciji da će, a šta je uradio u svojih prvih sto dana:
Obećao 25 miliona novih radnih mesta – administracija je pokrenula neke procese, ali je daleko od ispunjenja obećanja
Ujediniće razjedinjenu zemlju – ni pokušaja, ni progresa, još uvek iščekujemo dvopartijsku podšsku njegovim zakonskim predlozima, idejama i izvrsnim akcijama
Deportovanje ileagalnih emigranata i izgradnja zida prema Meksiku – broj deportovanih se povećao u nekim južnim državama, ilegalni prelasci granice su nešto ređi, ali nema ni naznaka o budžetu za “veliki, lepi zid”, kako ga je predsednik sunarodnicima predstavio (20 postojećih miliona dolara bilo bi dovoljno za sedam milja zida, a Tramp se i oko ovog projekta rve sa svojim partijskim drugovima)
Uništenje islamskih terorista i jačanje američke nacionalne bezbednosti – obećao je da će uništiti ISIS, bacio je majku bombu na njihove kampove, ali je efekat još uvek nepoznat.
Povlačenje i zamena zakona o zdravstvenom osiguranju – novi predlog zakona daleko je od obećanih rešenja, ostavio bi mnogo Amerikanaca bez zdravstvenog osiguranja, doneo bi izmene u osiguranju penzionera, a osiguranje svakako ne bi bilo jeftinije. I posle sto dana na snazi je Obamin zakon o zdravstvu (“Ko bi mogao pretpostaviti da je zakon o zdravstvu ovoliko komplikovan – javno se nedavno začudio američki predsednik)
Obnova američke infrastructure – ponovo je budžet u pitanju i način finansiranja projekata između države i izvođača radova.
Povratak ugleda i jačanje pozicije Amerike u svetu – Nije, kako je obećao, izašao iz NAFTA, niti je ukinuo Ugovor o klimatskim promenama. Planira ukidanje finansiranja nekih projekata o klimatskim promenama UN. Povukao je i svoje pretnje Kini kao monetarnom manipulatoru, a nije se ni proslavio u konverzaciji sa ostalim svetskim liderima. Severna Koreja i nuklearno naoružanje i dalje su u fokusu. Razgovori o Siriji sa Putinom takođe su u žiži, kao o činjenica da su bilateralni odnosi na najnižem nivou od dolaska Trampa na mesto predsednika.
Smanjenje kriminala – U ovoj sferi nije bilo skoro nikakve akcije, nema indikatora da se kriminal u Americi smanjio, pa nije poslao ni saveznu vojsku da se bori sa kriminalom u Čikagu, kako je najavio u januaru.
Reforma poreskog sistema – Još uvek nisu jasni detalji, niti da li će u prvoj fazi reforme porezi biti smanjeni samo velikim korporacijama (uz objašnjenje da će tako rasti broj novih radnih mesta, pa tako i olakšice za običnog čoveka).
Nakon prva tri meseca, predsednika Amerike čekaju ozbiljni poslovi; ako bude umeo da izvuče pouke iz prvih sto dana i svog odnosa prema partijskim istomišljenicima, ali i onima sa liberalne strane, možda bi mu pošlo za rukom da i Kongres i Senat ima na svojoj strani. Pošto se sprema i na važan put u Evropu, moraće Papi, Markelovoj, NATO-u i članicama G-17 da objasni šta mu je značilo ono iz predizborne kampanje “America First”. U Aziju će tek na jesen.
Kod kuće će i dalje morati da objašnjava zašto još uvek nije usvojen novi Zakon o zdravstvu, zbog čega je reforma poreskog sistema komplikovanija od obećanja iz predizborne kampanje i da li je moguć ekonomski rast od 3,5 odsto. Sposobnost Bele kuće da upravlja Kongresom biće na ispitu i pri usvajanju budžeta za 2018. godinu, koji uključuje velike rezove u sredstvima za Stejt Department, Agenciju za zaštitu životne sredine i pomoć stranim zemljama. Tramp obećava i ukidanje agencije za javni medijski sektor – Corporation for Public Broadcasting, Nacionalnu zadužbinu za umetnost i humanost, uz tvrdnje da bi obe bolje funkcionisale kroz finansiranje iz privatnog sektora, a na ovim tačkama će lomiti koplja i sa svojim Republikancima.
Evidentno je da narednih 100 dana za predsednika neće biti ništa manje teški od prvih 100, naročito sa rejtingom podrške sunarodnika ispod 40 procenata. Iako on ne veruje da prvih 100 dana ima bilo kakvu težinu i tvrdi da rejtinzi o popularnosti nikada ne pokazuju pravu sliku stvari, jasno mu je da što pre mora popraviti odnose sa Kongresom, popuniti sva upražnjena mesta u svojoj administraciji i uspostaviti koherentan, oštar stil vladanja. Suprotno opšte poznatom pravilu da “prijatelje treba držati blizu, a neprijatelje još bliže” predsednik Tramp se ne odriče svoje ranije odluke da novinare drži podalje od sebe. Kako se čini, ne odustaje ni od Twiter-a, na kome ga prati 26 miliona tviteraša, iako bi, po mom mišljenju, imao mnogo pametnija posla. Da bude predsednik, recimo.
Mila Filipović (Užička nedelja 959.)
