početak GRADSKA Прослава у знаку манастира Рујан и Рујанског јеванђеља

Прослава у знаку манастира Рујан и Рујанског јеванђеља

od Užička Nedelja
473 pregleda

70 ГОДИНА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА
Историјски архив Ужице у уторак, 24. априла 2018, прославио је 70 година постојања. На овом јубилеју представљен је часопис Историјска баштина 26, посвећен 480. годишњици од штампања „Рујанског јеванђеља“ и представљање фототипског издања Горажданске штампарије, која је постајала пре 500 година. О новом броју часописа, чији је уредник др Александар В. Савић, говорио је Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве, док су о књигама Горажданске штампарије говорили проф. др Војо Ковачевић са Филозофског факултета Пале и протојереј ставрофор Ненад Тупеша, професор Богословског факултета из Фоче. Поред њих, гости на прослави јубилеја су били Арсеније Мирковић, заменик начелника општине Ново Горажде, Горан Петровић, секретар оптшине Ново Горажде, Томислав Чарапић шеф за привредно-друштвене делатности, Стојанка Андан, шеф за просторно уређење, Бобана Видаковић, директорка библиотеке „Божидар Горажданин“, протејер Милош Босић из ужичке цркве, представници градске управе Ужице, војске, полиције, и други.


Јеремонах Теодосије, игуман манастира Рујан, пожелео је добродошлицу свим гостима, а директор ужичког архива Жељко Марковић рекао је да је ово празник, не само ове установе и њених запослених, већ свих грађана Ужица, и да се сви можемо поносити што имамо овакву установу културе у граду.
Историчар Немања Спаловић из Историјског архива Ужице подсетио је на историју манастира Рујан.
– Манастир Рујан обновљен је у близини места где се налазио стари манастир Рујан посвећен светом великомученику Георгију, који је био подигнут највероватније током 15. или на самом почетку 16. века. О самом подизању овога манастира нема поузданијих извора на основу којих би смо могли темељити тврдње о његовој градњи, ктитору и току изградње. На основу писаних извора зна се да је Манастир Рујно, 1529. године, поседовао прву штампарију у Србији, коју је набавио и у њој радио монах Теодосије. Сматра се да је он био и игуман овога манастира у коме је, са својом братијом, приредио и штампао прву у Србији књигу ћирилском азбуком са српскословенском рецензијом. То се догодило 1537. године, а књига се звала Рујанско Јеванђеље или Четворојеванђеље. На жалост, век штампарије је био кратак, јер су Турци манастир запалили, а штампарију уништили. Монаси су из Рујна пребегли у Манастир Рачу.


– Стари Манастир Рујан се налазио у селу Врутцима, близу Биоске, недалеко од Ужица, у тадашњој рујанској кнежевини. Све до 80-тих година 20. века из тзв. Ћириног воза према Кремнима су се, са десне стране, могли видети остаци некадашњег манастира Рујно. Тако је било све док на Ђетињи није подигнута брана и образовано вештачко језеро ради снабдевања Ужица и околине пијаћом водом. Тада је језеро потопило остатке овог манастира.
– Током деценија манастир је био заборављен, све док на Жичку епархију 2003. године није дошао блаженопочивши епископ Хризостом (Столић), који је, сазнавши за рушевине манастира Рујан, донео одлуку о његовој обнови. Жеља је била да се манастир обнови у непосредној близини старог манастира. И 2003. године на састанку ужичког свештенства, месних власти и имућних грађана, епископ Хризостом је дао свој благослов за почетак обнове. У том тренутку још увек није било утврђено место и локација за подизање новог манастира. Становници Врутака су, чувши за обнову порушеног манастира, сами понудили своје њиве и плацеве за локацију новог манастира као дар за напредак и здравље својих породица.


– Темељи цркве манастира освећени су на Свету Петку 2004. године. Од 2005. године епископ Хризостом је даљу обнову манастира поверио протојереју-ставрофору Зорану Јанковићу, старешини храма Светог великомученика Георгија, чијим је несебичним залагањем и трудом обнова манастира брзо текла, а уз новчану помоћ Министрарства вера Републике Србије, као и помоћ у материјалу и механизацији фирми „Путеви Ужице“, „Хидроцентрале Перућац“, „Кањиже“ и многих донатора и благочестивих верника. 5. маја 2007. године освештан је храм Светог великомученика Георгија и истог дана постављен је камен темељац за изградњу манастирског конака, који је, и поред многих финансијских потешкоћа и обимног посла, залагањем оца Зорана Јанковића, већим делом завршен 2010. године. Исте године донатор Драган Анђић, родом из Врутака, дао је средства за изградњу звонаре манастира Рујан која је, може се слободно рећи, једна од најлепших у Србији. Манастир Рујан данас је прелеп манастир са црквом у стилу ранохришћанске базилике и звонаре у облику светогорских пиргова или оних на Охридском језеру. Из своје велике привржености манастиру и по својој личној жељи Владика Хризостом, који је и покренуо његову обнову, након тешке болести је сахрањен 2012. године управо у овом манастиру, иза олтара храма Светог Георгија, одкале и даље, надамо се, бди над манастирским братством и надгледа његов даљи развитак – рекао је Спаловић.


Томислав Чарапић је рeко да се општина Ново Горажде налази пред јубилејем обележавања 500 година од почетка рада Горажданске штампарије, која је радила од 1519. до 1523 године.
Комплет фототипских издања „Горжданске штампарије“ садржи Служабник (Литургија) из 1519; Псалтир с последовањем из 1521; Молитвеник (Требник) из 1523. године, као и Зборник научних студија.
Директор Историјског архива СПЦ Радован Пилиповић представио je нови број часописа ужичког архива.
– Ово је велики црквени сабор под једним барјаком архивистике, научне дисциплине која је веома важна за историју. За нас у Архиву СПЦ у Патријаршији, као најмлађем архиву, а који има најстарију архивску грађу нашег народа, јако је важно да сарађујемо са братским и сестримским архивима, а са Историјским архивом у Ужицу сарадња је драга и блиска. Овај нови број часописа има једну концептуалну заокруженост и тематски је посвећен штампарству ужичког краја. Тема српског штампарства је велика тема, која је дубоко уткана у наш идnетитет – рекао је између осталог Пилиповић.

З.Г.

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.