Na jugu Čikaga
Memorial Day Weekend (poslednji ponedeljak u maju) obeležava nezvanični početak leta u Americi. Tog vikenda otvaraju se čikaške plaže, javni i privatni bazeni, nezvanično je odobreno nošenje belih pantalona, ali, na žalost, označava i početak visoke sezone ubijanja na južnim i zapadnim tačkama ove metropole. Priznajem, i meni je dugo trebalo da, kada leti, ponedeljkom ujutro čitajući naslove iz štampe vidim da je u Čikagu za vikend u proseku ubijeno 15, a ranjeno pedesetak ljudi, shvatim da se radi o opasnim delovima grada, južnoj strani ili zapadnim obroncima, o naseljima u koja se, bez preke potrebe ne zalazi. Lepo vreme i visoke temperature drže članove gangsterskih bandi i narko mafije na ulicama, verovatno im i vrelina udari u glavu, pa vatra pljušti na sve strane.
Stopa kriminala u Čikagu značajno je viša od prosečne američke, iako, začuđujuće, Čikago nije najopasniji grad u Americi, makar ne prema zvaničnim brojkama. Ipak, jeste ispred Nju Jorka i Los Anđelesa. Od 1. januara do danas ubijeno je 252 (nemam podatke za vikend u kome pišem ovaj tekst), a prošle godine ubijeno je 786 ljudi. Ovaj lepi grad, fascinantne arhitekture, sa svim svojim atrakcijama na obalama reke Čikago i jezera Mičigen, različitim kulturnim uticajima, sportskim klubovima, umetnicima i sugrađanima iz celog sveta, ne bi trebalo da bude stigmatizovan, niti prepoznatljiv zbog visoke stope kriminala, ali činjenice su zastrašujuće. Obračuni crnaca, meksičkih i portugalskih gangsterskih bandi za prevlast na prljavom tržištu droga, upozorenje su da se između 76 i 79 ulice istočno od Halsteda ne ide ni u pratnji policije. Panduri tamo ionako stižu tek posle obračuna, da pokupe čaure. Zbog toga ovaj grad u kome sam već 21. godinu nezvanično zovu američki glavni grad ubistava; o vikendima u kojima niko nije ubijen – ali ima mnogo ranjenih, štampa ne piše. Nije dovoljno krvavo. O svojevrsnom ratu na čikaškim ulicama pevaju u pesmama reperi, oni koji su potekli sa južne strane, baš onako kao što Kanye West kaže: “I am from the murder capital, where they murder for capital”.
Iako nije na prvom mestu po broju ubistava u Americi, Čikago, kao treći najveći grad i po svemu “second city” ima najopasnije geto džepove. Broj ubistava ovde je 4 puta veći od američkog proseka. Ubijaju se crnci međusobno, razračunavaju meksičke i portorikanske bande, ali na žalost stradaju i deca, u parkovima, na ulicama, u naručjima trudnih osamnaestogodišnjih majki, ili sakrivena od pogleda svojih tridesetogodišnjih baka. Očeva tu nema. Ili su ubijeni, ili razmenjuju vatru.
Prema zvaničnim podacima Atlanta, Oakland, Memfis i Kanzas Siti imaju veću stopu kriminala od Čikaga, opasni su i Sant Luis i Detroit, ali svi oni imaju veću stopu pucnjave i ranjavanja. Čikago je i dalje prestonica ubistava. Ovde je prošle godine za Božić ubijeno 8 ljudi. Bilo je tada neuobičajeno toplo za decembar.
Čikago je najbolji dokaz da striktni zakoni o zabrani nošenja oružja sami po sebi, na žalost, ne ršsavaju pitanja kriminala. U ovom slučaju nije u pitanju ni rasizam, jer crnci uglavnom ubijaju crnce, Meksikanci se obračunavaju međusobno, Portorikanci eliminišu svoje sunarodnike. Politika je često mešala prste u pokušaju da razreši ovo osinje gnezdo, ali ni guverneri, ni gradonačelnici ni presednici mesnih zajednica, sveštenici, aktivisti, niko nije imao sreće da nađe ključ rešenja. Predsednik Tramp je tvitovao o problemu i u predizbornoj kampanji, ali i nekoliko puta kasnije, preteći dovođenjem federalnih vojnih trupa na ulice Čikaga, ali, ko bi naivan u tvit te vrste poverovao?
Problem čikaškog kriminala kompleksan je, pa zahteva i kompleksno rešenje. Demografski, sociološki, ekonomski, politički i drugi uzroci moraju se tretirati složenim, dugoročnim resenjima, neophodno je tući po uzrocima, a ne bespomoćno sagledavati posledice ovog rata na ulicama. Kriza u porodicama, odsustvo oca kao figure u odrastanju dece, loš sistem obrazovanja i vanškolskih aktivnosti, visoka stopa nezaposlenosti, opšte siromaštvo, sve su to razlozi koji ljude u ovim naseljima dovode na ulice, i zbog kojih vrlo brzo završavaju u blatu prljavih aleja, a potom u čitulji.
Ove godine je za Memorial Day Weekend u Čikagu ubijeno 6, a ranjeno 60 ljudi. Statistički, to je mnogo manje od prošlogodišnjeg zbira, kada je ubijeno 12 ljudi. Pa, iako i policija, i štampa i dokoni čikaški političari, uobičajeno tvrde da je to mnogo dobro, jer je broj ubijenih manji nego lane, niko ne može biti miran i spokojan, sve dok praznični vikend ne prođe bez ijednog metka. Zvuči utopijski, mada možda nije neizvodljivo.
